Pogledi sa strane
Borisav Ðordevic
Kosovo je Srbija (ako niste znali)
Prode i famozni 10. decembar, Kosovo nije jednostrano proglasilo
nezavisnost, a kada ce, ne znamo. A koji moj i da proglašavaju kada su vec
toliko nezavisni da nezavisniji ne mogu biti. Ni Tajvan nije zvanicno
priznat (ko ga prizna, Kina mu odmah j... mater, znaju Makedonci, oni se
zeznuli), pa postoji kao nezavisna država i te kako. Šta bi sa turskim delom
Kipra? Zvanicno nije država, ali ako se neki neobavešteni turista zaj... i
prede iz grckog dela ostrva u turski, male su mu šanse da se vrati u Limasol
ili Nikoziju. Bio sam u Palestini, zemlji koja ne postoji. Tamo je Vitlejem,
crkva Hristovog rodenja. I gle cuda! Cuvaju je palestinski vojnici.
Nepostojeca država ima svoju vojsku?!
Kad ulazite u Španiju a idete u Barselonu, na ulaznoj tabli ne piše: Dobro
došli u Španiju, vec: Dobro došli u Kataloniju! Katalonija ima nezavisnost
do otcepljenja, i ako na letovanju ili u Barseloni nosite Realov dres, imate
sve šanse da dobijete batine.
Kakvu to nezavisnost traži Kosovo (Metohiju – srpsku rec, više niko i ne
pominje)?
Negde 2001. putovao sam kuci iz Ciriha. I na aerodromu, normalno, štand
JAT-a. Blizu njega, slicni po velicini, štandovi Erprištine i
Kosovoerlajnsa. Ja fotografisao da ljudi ne misle da sam lažov i objavio u
frankfurtskim „Vestima“, jer domaci mediji ne bi o tome zucnuli po cenu
života i smrti.
Tih godina išao sam u Leposavic da sviram. Išao je, nešto pre toga, i
pokojni Ðindic, tada srpski premijer, ali ga na granici nisu pustili da ude
u taj deo Srbije. Tadašnji predsednik SRJ moj prijatelj Voja Koštunica cekao
je na „granici“ oko cetiri sata. „Riblja corba“ je imala srece. Mladi
pukovnik Kfora Slovenac Erik gotivio je našu muziku, pa smo prošli ko kroz
sir.
Možda bi trebalo da napomenem da je taj deo Srbije (Leposavic i okolina, sve
do Mitrovice a Titos – j... ih Tito) veštacki pripojen Kosovu odlukom
komunjara krajem šezdesetih godina prošlog veka. U toj i takvoj Srbiji, u
gradu Leposavicu, šef policije se zvao Urlih, kako mi rece, rodom iz okoline
Štutgarta.
Možda Kosovo traži nezavisnost od Kfora.
Dolazio sam na Kosovo više puta, cak i kada politicari Srbi zastupljeni u
radu nepriznatih a postojecih kosovskih organa vlasti to nisu smeli da rade
nego su leteli helikopterima iz Beograda u Prištinu. Na ulasku u Prištinu
stajao je putokaz: Film siti, a pored njega ogroman bilbord na kome se
reklamirao verovatno prvi film „nezavisnog“ Kosova: Epopeja UCK!
I tacno je. Ima na Kosovu i Metohiji delova gde od Srbije nema ni S.
Ipak, ima više razloga zbog kojih nikada necu prihvatiti nezavisnu državu
Kosovo, niti podržati ono malo, pogano, a, nažalost, srpsko, koje tako nešto
propagira.
Nastupao sam u srpskom selu Šilovu nadomak Gnjilana. Retko ko od estrade
posecuje Kosovo, pa je interesovanje bilo ogromno. Cak su se i Amerikanci
zainteresovali zbog cega su se Srbi uzmuvali, pa su došli u Šilovo iz
Bondstila da vide šta je razlog. Razgovarali smo i lepo sam im objasnio:–
Maraja Keri u Bondstilu, ja u Šilovu – to vam je isti red velicina.
Mnogo volim da se zezam sa njima.
Pentrao sam se i na Šar-planinu, na Brezovicu, opština Štrpce. To vam je
jedna srpska oaza (mrzim rec enklava), pet-šest kilometara široka i desetak
kilometara dugacka. Bilo je vrlo zaj... doci dotle kroz celu, tada vrlo
nemirnu, Šiptariju. Borna kola napred, mi u sredini sa kolima crnogorske
registracije, i borna kola pozadi. Kroz Prištinu vojnici se popenju na
kupole sa mitraljezima. Posebno neprijatno je bilo ici kroz klisuru pre
uspona na Šaru. Kraj puta, na svakih 100 metara, stajao je vojnik Kfora sa
oružjem uprtim u šumu.
Hotel u Brezovici bio je prepun, a nastup nije bio nastup vec razmena
emocija. Od okupatora, Bugari su svakako nešto razumeli, a prisutni crnci su
više osecali emotivni naboj.
Kada se sve nekako završilo, popeo sam se iscrpljen u sobu da se presvucem.
Došla je i jedna Francuskinja i tražila da još pevam. Objasnio sam joj da je
nastup gotov.– Znate, ja sam ovde nekoliko godina – rekla je Francuskinja –
i nikad nisam videla narod koji se smeje i place istovremeno!
Nikad neceš ni videti, pomislio sam, ni razumeti.
Borisav Ðordevic
[objavljeno: 22.12.
http://www.politika.co.yu/rubrika.php?t=SASTRANE
<<N_oE305KrUn74r6EmbIq78vwISCyHTlnqJndR.jpg>>
