SRBIJA I SAD:NIKAD MANJE RAZUMEVANJA
BEOGRAD , 26. decembra (Tanjug) - Srbiju i Sjedinjene Američke Države sutrašnja 125. godišnjica - od kada je u Beogradu, u skupštini, pročitan ukaz kralja Milana Obrenovića kojim su stupili na snagu Trgovinski sporazum i Konzularna konvencija između dve zemlje - zatiče u odnosima nikad manjeg razumevanja. U srži tog nerazumevanja je Kosovo i Metohija, na čiju budućnost SAD gledaju s pozicija sile, a Srbija s gledišta - prava. Uprkos zajedničkoj orijentaciji ka demokratskom uređenju, tržišnoj ekonomiji, vladavini prava, miru i prosperitetu u Evropi koju dve zemlje suštinski dele, kao i obostranih poruka da su međusobni odnosi mnogo više od "jednog pitanja", insistiranje Vašingtona na nezavisnosti južne srpske pokrajine međutim preti da još jednom da donese duboko zahlađenje između Srbije i njenog davnašnjeg saveznika. SAD su na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti na kojoj je razmatran izveštaj posredničke Trojke, 19. decembra, uz još nekoliko evropskih država, sprečile - kako je poslanike Skupštine Srbije izvestio premijer Srbije - zvaničnu inicijativu Rusije da se nastavi pregovarački proces i na taj način blokirale rad SB na pronalaženju kompromisnog rešenja za budući status srpske pokrajine. Predsednik Vlade Srbije otvoreno je u Skupštini Srbije optužio SAD da ruše međunarodno pravo i sistem Ujedinjenih nacija zarad ostvarivanja svojih vojno-bezbednosnih interesa, odnosno da bi "napravila kvazidržavnu tvorevinu u kojoj bi NATO pakt bio, kako to piše u Aneksu 11 Ahtisarijevog plana, 'konačan organ' vlasti u 'nezavisnom Kosovu'". Američki ambasador u Beogradu Kameron Manter uprkos tome, a povodom 125. godišnjice, ukazuje da su srpsko-američke veze veoma jake. "Srbija i SAD su partneri više od jednog veka", izjavio je Manter danas Tanjugu, ističući da je taj odnos "prolazio kroz vreme potresa i vremena bliskog prijateljstva". "Srbi i Amerikanci su se borili rame uz rame u Evropi i mnogi američki vojnici svoje živote duguju sprpskim spasiocima" podsetio je Manter. Dve zemlje su uspostavile bogate ekonomske i kulturne odnose, a mnogi Amerikanci - uključujući pisce muzičare političke lidere, sportiste i slavne ličnosti imaju srpsko poreklo, dodao je ambasador. "Srpsko-američke veze su jake", ocenio je on " i biće još snažnije s našom daljom podrškom Srbiji kao delu slobodne i mirne Evrope", smatra Manter, napominjući da će američka podrška Srbiji i ubuduće ostati snažna. Naravno - bez Kosova i Metohije. Ambasador je podsetio da je prošle godine, u trenutku kada su Srbija i SAD počele da obeležavaju 125 godina diplomatskih odnosa državni sekretar Kondoliza Rajs uputila pismo tadašnjem ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Draškoviću izražavajući uverenje u dalju saradnju dve zemlje, koja će, kako je dodala "Srbiji omogućiti da ostvari svoju ulogu kao stožera sigurnijeg i demokratskijeg Balkana i da bude u potpunosti integrisana u Evro-atlantsku zajednicu". "Te reči važe i danas", zaključio je Manter. Ovom pirlikom nije govorio o Kosovu, tim pre što je američki stav o tom pitanju već više puta sasvim jasno predočen. Na sutrašnji dan pre 125 godina, u Beogradu je zvanično objavljeno uspostavljanje diplomatskih odnosa Srbije i SAD. U skupštini Srbije pročitan je ukaz kralja Milana Obrenovića kojim su stupili na snagu ugovori o Trgovinskom sporazumu i Konzularnoj konvencije između Srbije i SAD. Konzularna konvencija štitila je prava građana obeju država, a sporazum je obezbedio građanima dveju zemalja slobodan ulaz, kretanje i boravak na bilo kom delu teritorije druge zemlje kao i obavljanje poslova uz ličnu i imovinsku zaštitu na isti način kao i za građane tzv. najpovlašćenije nacije. Čitanjem ukaza kralja Milana zvanično je krunisana procedura uspostavljanja diplomatskih odnosa dveju zemalja, započeta u 14. oktobra 1881.godine kada su ugovore o trgovinskim i konzularnim odnosima potpisali ministar inostranih poslova Kneževine Srbije Čedomir Mijatović i diplomatski predstavnik SAD Judžin Skajler . Treba reći da usvajanje konvencije i ugovora ni te 1882. godine u Beogradu nije proteklo bez debate oko toga da li je "ugovor sa SAD neravnopravan i štetan po Srbiju". Ipak, prevagnula je linija mladog poslanika koji se kasnije pokazao kao jedan od najdugovečnijih srpskih političra - Nikole Pašića - i Skupština Srbije je usvojila dokumente 3. februara 1882.godine, a američki Senat ih izglasao 5. jula iste godine. Odnosi Srbije (Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, SFRJ, SRJ) i SAD otada su bili obeleženi savezništvom u dva svetska rata i odvijali se bez većih iskušenja, praćeni često proameričkim osećanjima Srba, sve do devedesetih godina prošlog veka, kada je pod vođstvom SAD Srbija bila izložena snažnim ekonomskim sankcijama i na kraju bombardovanju NATO zbog politike Miloševićevog režima i sticaja unutarameričkih i globanih političkih okolnosti. Diplomatski odnosi SRJ i SAD prekinuti su uoči bombardovanja 1999. godine i zatim ponovo uspostavljeni u novembru 2000.godine posle pobede demokratske opozicije u Beogradu u oktobru 2000. U periodu koji je usledio, SAD su imale ključnu ulogu u reintegraciji Srbije u međunarodnu zajednicu i povratak u međunarodne organizacije kao što su UN, MMF i Svetska banka. Uz pomoć Vašingtona, dobijen je otpis dve trećine duga u pregovorima sa Pariskim klubom i kada se činilo se da će se istorija odnosa dve zemlje u kojoj je u suštini od 125 godina bilo samo devet loših, vratiti uobičajenom uzlaznom toku, između Vašingtona i Beograda isprečilo se pitanje - Kosova. (Kraj) http://www.tanjug.co.yu/
