srpska javnost luta u rešenjima koja nude političke elite Evropska unija ili srpsko Kosovo
„Raspisivanje predsedničkih izbora je dokaz da je DS podlegao pritisku EU i SAD da se održe izbori, da bi onda saopštili odluku o konačnom statusu Kosova računajući da će im to biti izvesnije ako Boris Tadić pobedi. S druge strane, i EU i SAD dobro znaju šta bi značilo ukoliko bi Tomislav Nikolić eventualno pobedio i postao vrhovni komandant vojske Srbije. To bi im zakomplikovalo situaciju, ali oni prosto i ne predviđaju da se to može dogoditi, a ukoliko bi se i dogodilo, oni bi uradili ono što su namerili“, kaže Đurić, dodajući da je zapravo odluka o Kosovu doneta i da na njegovu “odbranu” ne može da utiče ni Boris Tadić ni Toma Nikolić, niti ga ijedan može spasti na bilo koji način piše: Nenad M. Stevanović Nesloga u vladajućoj koaliciji o putu i načinu kojim moramo ići ne ugrožava samo opstanak vladajuće koalicije već izaziva i opasan rascep u srpskom društvu. Srbiji, slažu se naši sagovornici, u ovom trenutku, kada drugi odlučuju o konačnom statusu Kosova i kada ova država malo šta može da učini da bi odluku kojom nije zadovoljna sprečila, najpotrebnija je politička mudrost i zrelost. Ona sebi jednostavno ne može niti sme dozvoliti da u vreme odlučujuće bitke ima unutrašnje trzavice i rascepe jer time slabi i ono malo mogućnosti koje sada ima da spase što se spasti može, kako kod međunarodne zajednice tako i kod kuće. „Naravno da trenutna zbivanja u Srbiji, odnosno raspisivanje predsedničkih izbora bez dogovora koalicionih partnera i novonastala unutrašnja nestabilnost slabi pregovaračku poziciju zemlje i može da ugrozi vitalne interese. Potpuno je jasno da je jača vlada tamo gde postoji sloga kod koalicionih partnera nego ova kod koje postoji izvesna kriza i neraščišćeni partnerski odnosi. Nama se sada sve nekako skupilo istovremeno: i ovaj nesporazum u vezi s raspisivanjem predsedničkih izbora i istovremeno finiš rešavanja statusa Kosova i to je nešto što može imati vrlo loše posledice po državne i nacionalne interese“, ocenjuje profesor dr Slobodan Antonić. Procene Na pitanje da li je moguće da srpska politička elita nije svesna da joj u ovom trenutku ne treba sukob unutar Srbije, profesor Antonić odgovara da političari to dobro znaju ali, dodaje, verovatno su procene da su najnovija “prepucavanja” nižeg intenziteta i da neće ugroziti vitalne interese države. „U ovom trenutku sukob oko toga da li je trebalo ili ne sada raspisati predsedničke izbore nije jak, ali ne treba zaboraviti da on može da eskalira, odnosno da se može dogoditi da nesporazumi ne mogu da se reše ili da se mogu nagomilati do te mere da dođe do ozbiljne krize pa i raspada Vlade. Prosto, to jeste stvar koja je rizična. Pitanje je da li je do toga moralo da dođe, ali sada kada je već došlo, ono što je bitno jeste da se obzebedi da se taj sukob na neki način izgladi, odnosno da ne dođe do dalje eskalacije. Dosadašnji opstanak koalicije, bez obzira na sve trzavice, jeste dokaz da je u Srbiji moguć kompromis, da se ideja tolerancije i dogovora i u Srbiji može ostvariti. U društvenom smislu, u smislu sprečavanja da se naše društvo do kraja raspadne na dva nepomirljiva dela, ova koalicija je možda i značajnija od pukog dogovora stranačkih elita“, ocenjuje Antonić. „Sloge u Srbiji ni do sada nikada nije bilo, tako da današnji različiti pogledi na redosled poteza koje treba povlačiti nisu iznenađenje“, tvrdi dr Vinko Đurić, saradnik Instituta za političke studije. „Sada se samo otvoreno ispoljila razlika između onih na vlasti. Stalno upozoravam da na vlasti imamo dve totalno različite opcije: jedna je nacionalno demokratska a druga liberalno-demokratska. Jedna upozorava da nam NATO ne treba, a to misli i većina građana Srbije, a druga upravo tu priču gura u prvi red. Jeste Kosovo na vrhu te priče o našim podelama, ali sloge unutar koalicionih partnera nije bilo od samog početka i to je jednom moralo da kulminira. Raspisivanje predsedničkih izbora je dokaz da je DS podlegao pritisku EU i SAD da se održe izbori, da bi onda saopštili odluku o konačnom statusu Kosova računajući da će im to biti izvesnije ako Boris Tadić pobedi. S druge strane, i EU i SAD dobro znaju šta bi značilo ukoliko bi Tomislav Nikolić eventualno pobedio i postao vrhovni komandant vojske Srbije. To bi im zakomplikovalo situaciju, ali oni prosto i ne predviđaju da se to može dogoditi, a ukoliko bi se i dogodilo, oni bi uradili ono što su namerili“, kaže Đurić, dodajući da je zapravo odluka o Kosovu doneta i da na njegovu “odbranu” ne može da utiče ni Boris Tadić ni Toma Nikolić, niti ga ijedan može spasti na bilo koji način. Istini u oči Srbija se danas nalazi u izuzetno komplikovanoj situaciji jer istovremeno mora da se nosi i sa ogromnim spoljnim pristikom, ali i s unutrašnjom krizom, koja se, da je bilo mudrosti, mogla izbeći ili je bar trebalo da bude sprečena, ocenjuje predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht. „Trebalo je ovu unutrašnju krizu izbeći, ali očigledno da različiti ljudi u vladajućoj eliti imaju različite prioritete i da je zato kriza bila neminovna. Sa jedne strane je Vojislav Koštunica i njegove pristalice koje poslednjih meseci permanetno ponavljaju da je aspolutni i jedini proritet očuvanje Kosova, a sa druge strane je Boris Tadić koji pokušava da izbalansiranim stavovima dokaže da je važno očuvati teritorijalni integritet ali istovremeno i sprovoditi strateški put Srbije ka Evropi. Teško je onda bilo, bez dovoljno mudrosti i flesksibilnosti, u tako različitim pogledima izbeći i prevazići tenzije, ali to svakako nije bilo nemoguće. Očigledno da je preovladala dnevnopolitička retorika i interesi i zato smo sada tu gde jesmo i imamo ozbiljan problem. Insistirati u ovom trenutku na stavu 'Kosovo ili ništa', potpuno zanemarujući šta će biti sa Srbijom u budućnosti, nije državnički mudro i ne pokazuje dovoljno brige za sadašnjost, ali pre svega za one koji dolaze. Ako se nastavi ova politika, ako se srpska politička scena i dalje radikalizuje i ako umesto Evrope izaberemo put specijalnih odnosa sa Rusijom, Belorusijom i nekim drugima, sve će to rezultirati novim egzodusom mladih ljudi iz ove zemlje, a otišlo nam je već nekoliko stotina hiljada mladih, obrazovanih i pametnih. Ako ode još 100.000 takvih i skrasi se od Novog Zelanda do Kanade, onda zauvek sečemo granu na kojoj sedimo i gubimo potencijal razvoja Srbije“, ističe Sonja Liht. Ona upozorava da je pitanje Kosova faktički davno rešeno i da zato sada nije dobro stvarati kod građana lažnu dilemu da oni biraju da li će Kosovo biti sačuvano. „Istini se mora pogledati u oči i niko nema pravo da građane Srbije danas drži kao taoce kosovske priče. Takođe, mora se reći i to da su na vlasti radikali, Kosovo bi već odavno 'otišlo' jer sa njima niko neće ozbiljno da razgovara. Oni prosto ne zagovaraju nikakvu evropsku opciju, što oni i ističu. Dakle, da su oni na vlasti, a to se može dogoditi, i ako eventualno pobedi Nikolić, Kosovo bi već bilo oduzeto i to mnogo radikalnije nego što bi se to desilo da Tadić ostane predsednik i dobije izbore. Radikali to dobro znaju i zato oni vlast nisu ni hteli ranije, već čekaju prvo da se kosovsko pitanje reši. Bez obzira na to šta se priča u raznim krugovima, Tadić je i Evropi i SAD prirodni partner jer ga vide kao demokratu, ozbiljnog političara, s njim hoće da razgovaraju i njemu će dati određene popuste i samim tim će se i kosovsko pitanje povoljnije za nas rešiti. Zato je jako važno da građani Srbije, bez obzira na sve što im se događa, izađu na predsedničke izbore i glasaju za Tadića i da ne podlegnu lažnoj dilemi da možemo bez Evrope i da nam ona ne treba. Ne možemo i treba nam jer jesmo njen prirodni deo. Ukoliko građani ne izađu na izbore, to može dovesti radikale na vlast i to može biti katastrofalno i neverovatno kratkovido. Znači, bez obzira na to koliko god bili nezadovoljni nepravdom koja nam se čini i kršenjem nekih normi međunarodnog prava, kao i trenutnom političkom retorikom, građani treba da izađu na izbore i glasaju za demokratskog kandidata. U suprotnom, čeka nas poniranje i beznađe“, zaključuje Sonja Liht. Srbija Kosovo neće imati ni s Evropskom unijom ni bez nje, tvrdi Sonja Liht, dodajući da je to lažna dilema koju su ovdašnji političari stavili pred građane Srbije. „Tu lažnu dilemu nije stvorila Evropska unija. Dilema se stvara ovde u Srbiji. Pred ljude se stavlja lažna nada da Kosovo može da ostane deo naše teritorije. Ne može, to je činjenica. Tačno je da takva činjenica nije u skladu sa međunarodnim pravnim normama ali šta da radimo? Ukoliko to na ovaj ili onaj način bude odluka najmoćnijih zemalja, mi možemo da kažemo da se sa tim ne slažemo i da se lepo od njih izolujemo i, šta onda? Uostalom, ni bombardovanje 1999. godine nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom – pa se desilo. Možemo da kažemo da ćemo ići u sukob sa celim svetom, da ostanemo siromašna, periferna zemlja koja će ogreznuti u kriminal i korupciju, iz koje će mladi ljudi bežati glavom bez obzira. Možemo da vičemo do neba da je to nepravda, niko ne traži od naših političara da kažu da se slažu sa takvom odlukom – i ne treba da se slažu jer jeste nepravda – ali moramo svi znati da između ostalog plaćamo i dugove koje je napravio Miloševićev režim i da nam to niko nije oprostio i neće oprostiti. Moramo negde podvući crtu i videti šta je za nas u budućnosti najbolje. Kosovo nije i neće biti pod vlašću Srbije i većina naših građana toga jeste svesna i to priznaje, isto kao što i priznaje da to nisu želeli i da tako ne žele. Ali tako je kako jeste, i ako politička elita ove zemlje donese drugačiju odluku, to će onda značiti da se ona okreće protiv demokratske volje većine građana Srbije“, zaključuje Sonja Liht. http://www.patriotmagazin.com/media/007.htm
