EU još vaga o slanju misije, šiptarski lideri najavljuju jednostrano
proglašenje nezavisnosti (pominju 27. januar ili 2. februar), što bi dovelo do
ekonomske blokade pokrajine, koju Tirana vec pokušava da ublaži
Albanija otvorila granicu i gradi put Kosovo - Drac
@ Dragoljub GAJEVIC
Evropska unija je još sredinom marta 2007. bila spremna za slanje svoje
civilne misije na KiM. Kako "Svedok" saznaje, ovaj plan EU je usvojen u jesen
2006. i u dva navrata je dopunjen i razradivan u ocekivanju da EU, u okviru
"Evropske bezbednosno-odbrambene politike", dobije kljucnu ulogu u medunarodnoj
civilnoj misiji na KiM. Ocekivanja su bila da ce plan Martija Ahtisarija o
nadgledanoj nezavisnosti u SB UN biti usvojen, a onda ce SB doneti novu
rezoluciju o upucivanju misije EU na KiM, umesto misije UN. Obzirom da je taj
scenario tokom 2007. otpao, jasno je da je otpalo i slanje misije EU.
Evropska unija je, medutim, suprotno tome najavila da je donela
"politicku odluku" o slanju "civilne misije EU na Kosovo koja ce imati
policijsku podršku". U zakljuccima zasedanja lidera Unije u Portugalu se
podvlaci da "rešavanje statusa Kosova predstavlja poseban slucaj koji ne može
biti presedan" koji bi služio za rešavanje drugih slicnih slucajeva. Evropski
lideri su po užurbanom sistemu naložili šefovima diplomatija da "utvrde
modalitete" misije EU na Kosovu i rokove kad ona treba da pocne da se razmešta.
Evropska unija ce, receno je, biti "spremna i da pomogne ekonomski i politicki
razvoj Kosova kroz jasnu evropsku perspektivu". Posle ove odluke EU oglasio se
i Beograd stavom, da je ovakva odluka zemalja EU neprihvatljiva za Srbiju i da
EU otvoreno, svojim ponašanjem, motiviše kosmetske Albance da jednostrano
proglase nezavisnost.
Kako sada stoje stvari Kosovo ce, po svemu sudeci, u narednih nekoliko
meseci jednostrano proglasiti nezavisnost. Evropska unija se sa svoje strane,
priprema da nagleda tu nezavisnost i da ucestvuje u upravljanju Kosovom u
prelaznom periodu od nekoliko godina, a da pri tome uopšte nije izvesno da ce
sve zemlje clanice priznati tu nezavisnost. Izvan EU, potpuno je sigurno da ce
biti zemalja koje nece priznati nezavisnost KiM. Ono što Evropa predlaže da se
ucini zapravo je u suprotnosti sa delovanjem EU tokom cele njene istorije. EU
se uvek trudila da izbegne nastajanje okolnosti pogodnih za rat tako što je
pokušavala da rešava pitanje granica unutar šireg partnerstva. Ono što sada
namerava da uradi, jeste da oduzme deo teritorije od Srbije kako bi se
"postigao napredak u pravcu mira". Takav pristup ce se vec sada je to sigurno,
neslavno završiti po EU.
Ako EU na Kosovo uputi svoju misiju bez nove rezulucije UN, a vec sada
je izvesno da SB UN nece moci da donese takvu rezoluciju zbog protivljenja
Rusije, postoji mogucnost da autoritet te misije na kraju ne priznaju ni sami
kosovski Albanci. Nema sumnje da ce je prihvatiti kao preduslov za sticanje
nezavisnosti, ali kada to jednom ostvare, buduci da nece postojati obavezujuca
rezolucija UN, EU bi mogla da se nade u vrlo nezavidnoj situciji.
Velika Britanija, Nemacka i Francuska kao vodece clanice EU su ujedno i
najvece zagovornice priznanja nezavisnosti KiM. Kako sad stoje stvari i ove
zemlje se sve više primicu americkoj spoljnoj politici koja podrazumeva da se
protiv svih zemalja koje ne podržavaju politiku NATO pokrene agresija. Što
znaci da ce ove zemlje, ukljucujuci i SAD, nastaviti da ugnjetavaju Srbe ma gde
oni živeli na Balkanu, iako se Srbi u ovom trenutku zalažu iskljucivo za
poštovanje medunarodnog prava.
Ima onih koji postavljaju logicno pitanje kako ce to misija EU od 1.800
ljudi obezbediti mir, kad se zna da to nisu ucinili ni 50.000 pripadnika misije
UN i NATO. Medutim, vec je jasno da je cilj EU, da se njenim dolaskom na KiM
što pre prenesu sva ovlašcenja i odgovornost na kosovske institucije.
Prema dopunjenom planu, EU misija ce imati sedišta u Prištini i
Kosovskoj Mitrovici, kao i "odeljenje za saradnju i vezu" u Beogradu. U sastavu
misije EU ce biti oko 85 funkcionera, a godišnji budžet medunarodnog civilnog
ureda na Kosovu bice blizu 25 miliona evra. Celokupna misija ukljucuje i više
stotina medunarodnih sudija, tužilaca i policajaca, i treba da broji oko 1.800
ljudi. Jedan od zadataka EU misije treba da bude i pružanje strucne pomoci
kosovskim vlastima u izradi ustava, kao i nadzor i jemstvo za prenošenje
ovlašcenja na srpske opšine.
Kako "Svedok" saznaje šef misije EU na KiM bi trebalo da bude, u
balkanskim poslovima iskusni holandski diplomata Peter Fejt. Inace Fejt je još
na celu mirovne misije UN u Aceu, u Indoneziji, gde je u smirivanju lokalne
separatisticke pobune glavnu ulogu odigrao bivši specijalni izaslanik UN za
buduci status Kosova Marti Ahtisari. Ahtisari je uspeo da ubedi tamošnje
pobunjenike da treba da se zadovolje autonomijom u okviru Indonezije i ne traže
nezavisnost.
Kao moguc datum jednostranog proglašenja nezavisnosti od strane
skupštine Kosova, izvori "Svedoka" pominju 27. januar ili 2. februar 2008
godine. Sve zavisi, kažu, od spremnosti misije EU da od UNMIK i KFOR preuzme
ulogu. Ukoliko misija EU bude pre spremna, utoliko ce i jednostrana nezavisnost
biti proglašena pre. Bice to, kažu, koordinirana akcija EU i albanskih
politickih lidera. U tom svetlu se može posmatrati i otvaranje albanske granice
izmedu Kosova i Albanije.
Ocekuje se, kažu izvori "Svedoka", da ce Srbija posle jednostranog
proglašenja nezavisnosti Kosmetu uvesti ekonomski embargo, zbog toga je kažu
Albanija vec sada otvorila svoje granice kosovskim Albancima. Uz to Albanija
gradi put, koji prelazi preko planina na severu zemlje, da poveže Kosovo s
lukom Drac. "Vlada u Tirani ce upotrebiti sve svoje kapacitete kako bi Kosovo
moglo da koristi albansku infrastrukturu i dobije pristup albanskim lukama",
naglašavaju ovih dana albanski mediji na KiM.
IZOSTALA PODRŠKA KOMŠIJA
 U traženju podrške za nezavisnost, albanski politicki lideri sa KiM
su ovih dana završili misiju posete zemljama Balkana. Makedonija i Crna Gora su
Albancima jasno porucile da nece prve priznati nezavisnost KiM, vec da ce
slediti ponašanje zemalja EU. Makedonski predsednik Branko Crvenkovski je
prilikom susreta sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, pocetkom decembra,
izjavio u Skoplju: „Makedonija nece biti prva zemlja koja ce priznati
nezavisnost Kosova".
 Albanski premijer Salji Beriša ponovo se izjasnio za plan Martija
Ahtisarija kojim se predvida uslovna nezavisnost.
 Ostale države Balkana razlicito reaguju.
 U slucaju negativnog razvoja dogadaja na Kosovu rizik za Bugarsku i
druge balkanske zemlje bice veliki. Jedan od rizika su izbeglice. Ali, ima
rizika i kada je rec o bezbednosti i stabilnosti regiona, kazao je albanskoj
delegaciji predstavnik ministarstva spoljnih poslova Dimitar Cancev.
 Grcka ministarka spoljnih poslova Dora Bakogijanis smatra takode da
destabilizacija regiona predstavlja veliku opasnost i kaže: „Grcka nije za
stroge rokove. Ako nam je potrebno još deset–petnaest dana, ceo mesec –
naravno, pod uslovom da se vidi svetlo na kraju tunela – uverena sam da bi se
produžetak pregovora na kraju isplatio“.
 U Rumuniji Kosovo nije top tema, mada ima strahovanja da bi Madari u
Erdelju, po uzoru na kosovske Albance, mogli zatražiti nezavisnost regiona.
 Hrvatski predsednik Stjepan Mesic smatra da nezavisnost Kosova ne bi
bila presedan, nego završetak procesa raspada stare Jugoslavije: "Srbija i
danas gradi dnevnu politiku na kosovskom mitu. Ali, to se ne može ostvariti. U
sukobu racionalnog i iracionalnog teško je naci kompromis. Zato medunarodna
zajednica mora i dalje da se meša i vodi racuna o realnosti. Jasno je da je
Kosovo bilo konstitutivni element jugoslovenske federacije. Te federacije više
nema i sada se mora rešiti pitanje statusa".
TEHNICKA REZOLUCIJA NA TEMELJIMA 1244
 Kako su "Svedoku" preneli stalni izvori iz Prištine zemlje EU nisu
slucajno donele odluku o upucivanju misije na KiM, pre toga je došlo do
usaglašavanja stavova sa SAD i Rusijom. Zvanicnici u Briselu ocekuju, da ce 19.
decembra na sednici SB UN, prema nekim njihovim zamislima, Savet bezbednosti
jednom "tehnickom rezolucijom", koja proistice iz rezolucije 1244, da odredi
slanje misije EU na Kosovo. Bitno je, kažu, da se izbegne vakuum u medunarodnom
civilnom i vojnom nadzoru nad tako osetljivim podrucjem kao što je Kosovo i taj
deo Balkana.
ALBANCI PROTIV "OKUPACIJE"
 Izvori "Svedoka" su potvrdili da albansko vodstvo na Kosovu s
prilicnom odbojnošcu gleda na mogucnost da misija EU na Kosovu ostane neko
duže, neodredeno vreme i ima velika zakonska i prakticna ovlašcenja. Neki
albanski politicki prvaci su jasno stavili do znanja da misle da EU uopšte nece
biti u stanju da dobro upravlja kosovskim poslovima, posebno ako Evropljani
imaju na umu takvu medunarodnu upravu kakva je primenjena u Bosni. Prema planu
misije EU, koja je na KiM trebalo da dode posle usvajanja nove rezolucije u SB,
njen šef bi imao pravo da blokira odluke lokalnih vlasti na Kosovu, kao i da
smenjuje lokalne zvanicnike. Obzirom da u SB UN bar za sada nece doci do
izglasavanja nove umesto rezolucije 1244, postavlja se pitanje na osnovu kog
prava ce zemlje EU prvo poslati misiju na KiM a onda na osnovu kog prava ce ta
misija tamo i da ostane, kad se vec sada zna da ce Albanci, ako ova misija
ostane duže, smatrati da je Kosovo okupirano od strane zemalja EU.
ZAJEDNIKE TEKOE
 - I u Bujanovcu kao i u drugim sredinama na jugu Srbije teko se ivi -
kae Velikovi. - Meni se za pomo, posebno kada je re o nekom sporu iz radnog
odnosa ili nemogunost zapoljavnaja, obraaju, pored Srba, i neki Albanci, jer
ljudima su tekoe zajednike. Svejedno, da li je re o Srbinu, Albancu ili Romu
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=59507
