POVODI: REZOLUCIJA O KOSMETU NARODNE SKUPŠTINE SRBIJE A ekonomski interesi Srbije na Kosmetu?
• Nije jasno ni zašto niko ne pominje ekonomske interese Srbije na Kosovu jer samo ako bi se produžio raniji intenzitet iskorišćavanja rudnih i resursa uglja, u narednih dvesta godina ima posla samo na eksploataciji površinskih kopova Termoelektrane “Kosovo”. I to niko ne pominje, kao ni Fabriku boja i lakova, Fabriku pocinkovanog lima... “Trepča” je bila evropski gigant svojevremeno, a sa “Trepčom” se isto dešava kao i sa Borom sada. Sve se čini da se osakati i da se kupi za male pare, ne da bi se privreda digla na neki nivo. Ovo što Šiptari sada rade nije šiptarska pamet, oni su samo sredstvo u rukama nekog drugog. Ko je taj neko - svi to znamo, ali se naša vlast pravi da ne zna - kažu sagovornici “IN-a” Donošenje Rezolucije o Kosmetu u Narodnoj skupštini Srbije prognani koji su utočište (privremeno već devetu godinu!) našli u Kraljevu, prošle srede su pažljivo pratili, kao uostalom i sve pregovore, razgovore i usvajanje prethodnih rezolucija o Kosmetu, detaljno analizirajući stav Srbije o južnoj pokrajini u svetlu najavljenog priznanja nezavisnosti već u februaru. Stav sagovornika ,,Ibarskih novosti” jedinstven je sa stavom ne samo prognanika sa Kosmeta, da do nezavisnosti neće doći, odnosno da takvu nezavisnost Srbija nikada neće priznati i da će Kosmet uvek da tretiraju kao jedinstevni deo teritorije države Srbije. - Stav parlamentarnih stranaka bio je poznat i pre skupštinske rasprave o Rezoluciji o Kosmetu. Nas nije iznenadilo nijedno istupanje poslanika i poslaničkih klubova, jer smo znali šta svako od njih može da kaže i kako će da istupi - kaže prognanik iz Vučitrna Miloš Todorović, član poslovodstva Termoelektrane ,,Kosovo” iz Obilića i član Odbora Udruženja nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta. On smatra da je važno da su i predsednik Tadić i premijer Koštunica jedinstveni u oceni da bez kosmetskog identiteta Srba nema ni Srbije. - Nas nije iznenadilo što u našem parlamentu ima poslanika koji su protiv Rezolucije, jer oni su se tako deklarisali čitave prošle godine, a i ranije. Oni su, uostalom, odlazili u Prištinu i razgovarali sa Albancima kako bi im bezbolno poklonili pokrajinu. Meni samo nije jasno kako Srbi ne primećuju činjenicu da dvadeset godina Amerika i Evropska unija hoće, žele i u tom smeru sve čine, da odseku nogu na kojoj su praktično sv! i srpski preci nastali. I ako se ta noga odseče, pitanje je šta će i od takve Srbije ostati. A protivnici Srba su napravili rezove na mnogim mestima i samo je pitanje trenutka kada će taj poslednji akt da isforsiraju. Oni jesu moćni, jesu silni, ali je problem što nisu pravični. - Potpuno podržavam stav Vlade i Narodne skupštine u vezi sa Kosmetom. Posebno prihvatam stav da u Evropu ne idemo bez Kosova u svom sastavu, kao i to što smo zauzeli neutralan stav prema vojnim savezima - ističe Dragan Jovanović, izbeglica iz Kosovske Mitrovice i stručni saradnik u Udruženju nestalih i kidnapovanih sa Kosmeta, kancelarija u Kraljevu. - Problem je, međutim, što svi pričaju o statusu, a niko o povratku. Mi prognani smo uvek insistirali da su prioritet standardi, da se svi kojima je Kosmet u srcu omogući povratak, jer njih intersuju standardi, dakle povratak, pa tek onda status. Srbe sa Kosmeta ne interesuje status onoliko koliko povratak na vekovna ognjišta i mesta sa kojih su proterani, da žive u svojim kućama, a ne po kolektivnim centrima i u privatnom smeštaju na ivici egzistencije. Kao čoveku koji svim srcem traži i želi da se vrati na Kosmet, tražim i očekujem od ove Vlade i Skupštine da donesu neka rešenja kako bi se ljudi vratili ! u svoje kuće na Kosmetu i da dobiju zaposlenje kako bi egzistirali. Mi, ovde u unutrašnjosti Srbije, nismo svoji na svome i to je problem. Sva nastojanja Vlade da se sačuva Kosmet su u redu, kao i usvojena Rezolucija, ali mene pre svega interesuje povratak i mislim da tako svi treba da razmišljaju. Todorović naglašava da se, uprkos drugačijim obećanjima DOS-a 2000. godine, ništa nije nabolje promenilo smenom režima Slobodana Miloševića, kada je u pitanju stav Amerike, pre svega o Kosovu i Metohiji. Prema njegovim rečima, i Rezolucija je pokazala da Milošević nije puno grešio, barem kada je Kosmet u pitanju, jer je u istu poziciju dovedena i demokratska vlast. Zapad svoj tvrd stav prema Srbiji nije promenio, uprkos obećanjima tadašnjeg DOS-a da je garant ostanka Kosmeta u sastavu Srbije upravo ta međunarodna zajednica. - U celoj diskusiji povodom Rezolucije dobra je stvar što smo došli na početak, na početak ’99. godine - kaže Todorović. - Naime, svi vladajući političari danas u Srbiji tada su bili opozicija i svi su krtikovali upravo ponašanje ondašnje vlasti na pitanju Kosmeta. Međutim, sada se ispostavilo da je isti tekst koji je tada stavljen na sto naše pregovaračke delagacije u Rambujeu sada gotovo nepromenjen, sa istim klauzulama, opet ponuđen na potpisivanje našoj novoj vlasti. Ja sam skeptičan kada je reč o budućnosti Kosmeta i nju niko ne zna i ne može da predvidi, ali ja Kosmet gledam sasvim drugačije. Pre svega čisto ekonomski. Jer, posle 12-13 godina u kojima je naša država planski iscrpljivana, što zbog sankcija, što zbog bombardovanja, što zbog sadašnje privatizacije i tranzicije u koju smo ušli, a sve pod patronatom Evropske unije da nas oslabi kako bismo na kraju prihvatili sve što nam oni nametnu ili kao ponude, sada bi naši političari mog! li da insistiraju na tome da je Kosovo taj input za oporavak Srbije i pokretanje proizvodnje, ili za ojačavanje Srbije, jer Srbija bi mogla da se obnovi samo na osnovu resursa koji su na Kosmetu. Mogla bi Srbija tako da malo obogati našu osiromašenu privredu koja je osiromašila naročito u pslednjih sedam-osam godina. Bila je ona siromašna i prethodnih godina, i jasno nam je zašto je tako bilo, i zbog sankcija i bombardovanja, ali nije sada jasno zašto je tako, pogotovo što je na vlast došla takozvana demokratska opcija koja je garantovala prosperitet Srbije samo uz promenu Miloševićevog režima. Nije jasno ni zašto niko ne pominje ekonomske interese Srbije na Kosovu jer, primera radi, samo ako bi se produžio raniji intenzitet iskorišćavanja rudnih i resursa uglja, u narednih dvesta godina ima posla samo na eksploataciji površinskih kopova Termoelektrane ,,Kosovo”. I to niko ne pominje, kao ni Fabriku boja i lakova, Fabriku pocinkovanog lima... ,,Trepča��! � je bila evropski gigant svojevremeno, a sa ,,Trepčom” se ! isto de� �ava kao i sa Borom sada. Sve se čini da se osakati i da se kupi za male pare, ne da bi se privreda digla na neki nivo. Dalje, ovo što Šiptari sada rade, odgovorno i sa argumentima tvrdim, nije šiptarska pamet, oni su samo sredstvo u rukama nekog drugog. KO JE TAJ NEKO - SVI TO ZNAMO, ALI SE NAŠA VLAST PRAVI DA NE ZNA. I kada je reč o mogućoj nezavisnosti Kosmeta, naši sagovornici su izričiti. - Ne verujem da će Kosmet ikada da dobije nezavisnost. Očekujem od Srpskog nacionalnog veća Kosmeta da, u onom trenutku kada Šiptari proglase svoju nezavisnost, i mi Srbi proglasimo svoju i da šiptarsku vlast ne priznamo nikada - konstatuje Jovanović, dok Todorović smatra da Srbija treba odlučno da odgovori državama koje priznaju takvu nezavisnost: - Želeo bih, ako dođe do te nezavisnosti, da naša vlast preduzme najavljene diplomatske korake i da počne pojedinim državama koje bi priznavale takvo Kosovo da daje do znanja da smo mi ozbiljna država i da nećemo da sarađujemo sa državama koje imaju iluziju da mogu da nam otmu Kosovo. Obojica smatraju da je stav države o vojnoj neutralnosti ispravan, uprkos činjenici da su sve države u okruženju članice NATO-a ili su na putu da to postanu. - Mi smo već vojno neutralni, naša vojska je uništena upravo zadatkom da budemo dovedeni u stanje u kojem smo danas, kako bi nam se na kraju reklo da nam je Kosovo uzeto jer mi Kosovo nemamo čime da branimo - kaže Todorović. - I da imamo oružje, pitanje je da li bismo mogli da ga branimo ratom, jer Srbija više nema sinove za bacanje. Ratove treba da ostavimo iza sebe, mi smo u DžDžI veku i treba da se klonimo priča da li će biti rata i kada će, i da te priče odbacimo. Nama će žal za Kosovom ostati zauvek. Mi Kosovo poštujemo kao pijedestal veličine srpstva, bilo ono u dogledno vreme u sastavu Srbije ili ne. Mada, moje mišljenje je da Kosovo nikada neće biti nezavisno! Uveren sam da će da se trgne i Evropa, za Ameriku nisam siguran, ali za Evropu sam ubeđen da će da uvidi da to što radi nije dobro pre svega za Evropu samu i da će se ovo, ako bude onako kako bi oni to hteli, obiti o njihovu glavu i da će ubrzo imati isti problem u svom dvorištu. - U slučaju da Šiptari proglase jednostrano nezavisnost, a mi Srbi svoju, ne znači da bi bilo rata nego borbe stavova za našu jasnu politiku - kategoričan je Jovanović. - To ne znači rat, nego borbu mišljenja, ali ako bi rata i bilo, mi Srbi smo spremni i na tu soluciju, mada nevoljno. Jer, mi nismo osvajači, nismo okupatori kao što je recimo NATO, ili evropska vojska koja želi da dođe na Kosmet mimo Rezolucije 1244. Mi samo branimo ono što je naše, a pravo privatne svojine je sveto slovo u zakonima svih država na svetu. Dakle, moje je pravo da branim svoju svojinu, pa i oružjem. Oba sagovornika jedinstveni su u oceni da Srbija u Evropsku uniju treba da uđe isključivo sa Kosmetom u svom sastavu, a posle toga granice će postati deplasirane. ZLOUPOTREBE Na primedbu da se pomoć Srbije za povratak na Kosmet često zloupotrebljava, Dragan Jovanović kaže: - Zloupotreba će uvek biti, ima ih svugde i uvek će ih biti. Zloupotreba ima i u samoj Vladi. Vlada nije iskorenila kriminal i mito u državi! Ali, šta tu da radimo mi prognani?! Sve zloupotrebe brzo izađu na videlo, jer zna se ko se vratio da bi prodao imovinu i ono što im je država sagradila i to ne može da se sakrije. Nas ima par stotina hiljada u središnjoj Srbiji, koji preživljavamo bez ikakvog statusa i kao ljudi poniženi, sve u iščekivanju koraka Vlade o našem povratku. Istina, ima prognanih koji ne mogu po različtim osnovama da se vrate, jer su sada te sredine isključivo šiptarske i takvima treba omogućiti uslove za dostojan život u sredinama u kojima se sada nalaze. Recimo, ima samohranih staraca koji nemaju kuda da se vrate i ne mogu ništa da privređuju. O njima država mora da donese odluke i omogući im ovde dostojan život, da imaju krov nad glavom i adekvatna primanja. Drugo, u sredinama koje su u međuvremenu postale čisto šiptarske, povr! atak je nemoguć, jer tih desetak dece učilo bi školu na albanskom, na ulici bi govorilo isljučivo albanski i bilo bi neprestano šikanirano, ako ne i nešto gore. Drugačije je to u Hrvatskoj i Bosni, gde i Srbi i Hrvati i Mislimani govore istim jezikom i gde se ne razlikuju, kao što je to na Kosmetu. I tu država mora da pokaže svoju ozbiljnost. Da se naprave škole, predškolske ustanove, ambulante, omogući zaposlenje barem na nivou pre izbeglištva, pa tek tada može da se govori o statusu Kosmeta. http://www.kraljevo.com/ibarskenovosti/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
