http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=53232
Glasovi u SAD protiv nezavisnosti Kosova
Upozorenja o mogućem potresu u međunarodnim odnosima
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7. januara - Američka administracija istrajava na stavu da Kosovo
treba da dobije nezavisnost, ali su je u prvim danima nove godine trojica
ovdašnjih eksperata pozvala da taj stav promeni ili bar preispita.
Diplomatski i vojni veteran kao i univerzitetski specijalista naročito su
upozorili da bi priznavanje otcepljenja te pokrajine Srbije moglo da izazove
šire potrese u međunarodnim odnosima.
I sada vrlo aktivni i uticajni, bivši šef američke diplomatije, Lorens
Iglberger je, tako, ocenio da "postoje vrlo dobri razlozi za protivljenje
međunarodnim nastojanjima da se Kosovo odvoji od Srbije". Njegovu izjavu
juče je preneo "Glas Amerike" a ona u celini glasi: "Ozbiljno me zabrinjava
to što međunarodna zajednica, uključujući SAD, zagovara uzimanje dela
teritorije jednoj zemlji i podržava proglašenje tog dela teritorije
nezavisnom državom. Mislim da to nije nešto što suštinski želimo da
ustanovimo kao tradiciju. Postoje vrlo dobri razlozi za protivljenje
međunarodnim nastojanjima da se Kosovo odvoji od Srbije. Možete
argumentovati to koliko god želite problemima Srba i Kosovara, ali tu je
problem u stvaranju prakse po kojoj bi međunarodna zajednica dala sebi pravo
da naređuje ili vrši pritisak da se oduzima određena teritorija nominalnim
domaćinima i da im se oduzima suverenitet nad tom određenom teritorijom".
Ovu izjavu "Glas Amerike" je citirao u tekstu u kome se Kosovo, uz
neslaganja oko antiraketnog štita (koji Vašington želi da instalira u
Poljskoj i Češkoj), navodi kao jedno od dva glavna sporna pitanja u
odnosima, koji "nisu dobri", između SAD i Rusije. I bivši komandant flote na
Pacifiku, penzionisani admiral Džejms Lajons smatra da kosovska nezavisnost
ne bi bila ni u američkom interesu. "Teško je sagledati kakvu bi korist SAD
imale od forsiranja rešenja za Kosovo, pogotovu takvog koje preti dodatnom
destabilizacijom uzburkanog regiona i političkim sučeljavanjem s Rusijom a
takođe i s Kinom", istaknuto je u Lajonsovom napisu u "Vašington tajmsu". On
upozorava, ujedno, da su "dominantni elementi u lokalnoj albanskoj upravi -
komandanti takozvane Oslobodilačke vojske Kosova - poznati po vezama s
globalnim džihadom i organizovanim kriminalom" pa da podrškom nezavisnosti
pokrajine SAD "odobravaju stvaranje
države nalik talibanskoj (ranije u Avganistanu) u srcu Evrope".
Autor osporava, zatim, teze pojedinih ovdašnjih kongresmena da bi "stvaranje
muslimanske države u Evropi, pozdravile muslimanske vlade". Taj "pozdrav"
bio bi "kao onaj iz Irana posle eliminacije njegovog arhivirala Sadama
Huseina" - dodaje, asocirajući da sada Vašington u Teheranu vidi "veliku
opasnost po Ameriku i svet". Lajons zaključuje da Stejt department ne treba
da primenjuje liniju bivše administracije Bila Klintona, koju u tekućoj
predsedničkoj kampanji "sledi i Hilari Klinton", i da je neophodno da
preispita američku politiku prema Kosovu".
Priznavanje nezavisnosti Kosova moglo bi da proizvede niz "neželjenih
posledica", predočio je i profesor Gari Bas sa univerziteta Prinston. U
članku, koji je juče na svojoj internetskoj stranici preneo "Njujork tajms",
on napominje niz mogućnih sličnih koraka - Republike Srpske u BiH,
nacionalnih zajednica Valonaca i Flamanaca u Belgiji, Kurdistana u Iraku,
Pridnjestrovlja u Moldaviji, Abhazije i Južne Osetije u Gruziji, Aće u
Indoneziji, Čečenije u Rusiji, Sinđanga u Kini.
Navodeći niz primera projektovanja merila i selektivnih odgovora na pitanje
- kako se zaslužuje nastanak države, Bas sugeriše da bi zapadno "priznavanje
kosovske državnosti bez jasnih standarda opravdanosti" otežalo situaciju na
nizu mesta u svetu. Pretpostavlja da će se problemi oko "određivanja
standarda za secesiju" nastaviti, pa preporučuje budućem šefu Bele kuće da
se na tom polju "ne upušta u improvizacije". Jezičke razlike ne mogu biti
odgovor na takve dileme, kaže i podseća da "danas u svetu verovatno postoji
- 6.900 jezika a samo 192 države, članice UN".
-----------------------------------------------------------
Kosovu više nego Pakistanu.
Vašington, 7. januara - Ubistvo pakistanske političarke Benazir Buto
pojačalo je ovdašnja preispitivanje kursa prema Islamabadu, čije drame
Vašington doživljava i kao "podrivanje demokratskih procesa" i "uzdrmavanje
značajnog saveznika u borbi protiv terorizma". Otkriva se, pri tom, da su
SAD mnogostruko više tamo ulagale u jačanje oružanih nego demokratskih
snaga.
Za poslednjih šest godina odavde je Pakistanu data pomoć veća od deset
milijardi dolara, ne računajući isporuke iz "diskrecionih fondova", ali je
taj novac mahom bio usmeren za borbu protiv uporišta Al Kaide i talibana. Od
1,6 milijardi koje su SAD 2006. odobrile toj zemlji, samo je 22 miliona
dolara bilo namenjeno razvoju njene demokratije.
Prošle godine je skromna pomoć gotovo udvostručena na 41 milion dolara. Ali,
navodi takođe "Vašington post", ta svota je bila i dalje mala za naciju od
165 miliona ljudi. Nedovoljnost se vidi, dodaje list, iz činjenice da je u
okviru "demokratskog programa" više odavde dobilo dvomilionsko Kosovo - 43
miliona dolara.
M. P.
[objavljeno: 08.01.2008.]
pošaljite komentar | pogledajte komentare (2)
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
