http://www.politika.co.yu/rubrike/ostali-komentari/trojanski-konj-iza-vrata-evrope.lt.html
Trojanski konj iza vrata Evrope
Status Kosova je indirektno igračka u geostrateškoj igri svetskih sila
oko energetske sigurnosti
Srbija je geostrateški centar Balkana i istorijski saveznik Amerike i
demokratske Evrope tokom dva svetska rata. Umesto da učvrste ovo
partnerstvo i da integrišu Srbiju u NATO, zapadni političari kroz
planirano priznavanje nezavisnosti Kosova vode Srbiju u samoizolaciju i
guraju je u ruke Rusije i ruske energetske politike. Rusija će staviti
veto na odluku o članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama i može, zajedno
sa Srbijom, da se suprotstavi da UN misija bude zamenjena EU misijom.
Međutim, neizvesno je koliko daleko će Rusija ići u podršci Srbiji, tako
da Srbija mora imati u vidu eventualne prikrivene namere Rusije, isto
kao i SAD.
Ruski energetski projekat „Južni tok” može se graditi kroz Srbiju i
susednu Republiku Srpsku i uticati na to da „Nabuko” projekat, koji
podržava Evropska unija, bude ekonomski nerentabilan. Time se povećava
energetska zavisnost Evrope. Status Kosova je indirektno igračka u
geostrateškoj igri svetskih sila oko energetske sigurnosti Evrope,
naftnih rezervi, budućnosti UN i želje SAD da oslabe nacionalni
suverenitet i time internacionalizuju kontrolu nad svetskim resursima
nafte i drugim prirodnim bogatstvima.
Mirno rešenje problema statusa Kosova je moguće. Pregovori su bili
neuspešni zato što su SAD čak pre početka bilo kakvih razgovora izjavile
da je nezavisnost Kosova neizbežna. To je dovelo do toga da je
delegacija kosovskih Albanaca hladno izbegavala traženje kompromisa sa
Beogradom. SAD su de fakto onemogućile bilo kakav kompromis i teško se
može reći da su pregovori uopšte vođeni.
Današnja demokratska Srbija nudi Kosovu istorijski kompromis s najširom
autonomijom koju je svet ikada video. To su, na žalost, ustupci koje je
Miloševićeva Srbija trebalo da ponudi još devedesetih godina.
Humanitarni razlozi, a ne nezavisnost Kosova, bili su opravdanje kada je
NATO 1999. godine počeo rat ne bi li zaustavio Miloševićeve vojne
operacije protiv kosovsko-albanske UČK gerile. UČK je 1998. godine
preuzela kontrolu nad značajnim delovima Kosova, ali odgovor Miloševića
pogodio je i civilno stanovništvo. Od 1999. godine Srbija je ispunila
obaveze koje se odnose na rezoluciju 1244. Ali UN i NATO nisu ispunili
svoj deo ugovora. Na Kosovu vlada aparthejd, Srbi i druge manjine nemaju
uslove za slobodno kretanje. Borci za ljudska prava i intelektualci na
Zapadu su sramno ćutali o „etničkom čišćenju” Srba sa Kosova od 1998.
godine i tokom „kristalne noći” 17. marta 2004.
Za vreme konflikta u prvoj polovini devedesetih godina, Zapad se čvrsto
opredelio za nepovredivost granica na Balkanu. Sada kada je Kosovo u
pitanju, EU i SAD hoće da zaobiđu ovaj princip.
Jednostrano rešenje za Kosovo povećaće legitimnost želje za nekim
oblikom konfederacije Republike Srpske i Srbije. U slučaju nezavisnosti
Kosova, albanski separatizam može da se proširi do Makedonije i južne
Srbije. Diplomatskim jezikom se govori da „Kosovo neće biti presedan”.
Ovo je samo želja koja se ne može opravdati ni politički, ni istorijski,
ni pravno. Status Kosova može dugoročno da utiče na zamrznute konflikte
u istočnoj Evropi. Vodeće članice Evropske unije takođe nisu imune na
separatizam.
Kosovska politika SAD i nesuglasice oko raketnih baza u Češkoj i
Poljskoj usmerile su SAD u pravcu sukoba sa Rusijom. Može se spekulisati
koji su stvarni interesi SAD na Kosovu. Da li je Kosovo „trojanski konj”
kojeg su Sjedinjene Države stavile iza vrata Evrope 1999. godine? SAD
razumeju da globalne tendencije prema nacionalizaciji naftnih i
prirodnih izvora mogu da smanje njihovu globalnu moć. Amerika želi da
internacionalizuje kontrolu nad naftom. Kroz podršku nezavisnosti
Kosova, SAD teže da oslabe UN, a time i Rusiju. U tom cilju, SAD rade na
nekoj vrsti „naddržave”, koja će oslabiti nacionalni i državni
suverenitet i olakšati sticanje kontrole nad ključnim prirodnim
resursima, koji obezbeđuju hegemoniju SAD.
Ova „naddržava” formirana je pod lažnim imenom „humanitarne
intervencije”, kada su SAD 1999. godine na Kosovu pogazile povelju UN i
suverenitet Jugoslavije. Time su se države NATO izdigle iznad
međunarodnog prava i proglasile se za zakonodavca, sudiju i izvršioca.
Time su ignorisale 200 godina staru tradiciju podele moći koja je stub
zapadne demokratije. Međunarodno pravo i pravni poredak pokazali su se
kao pravo pobednika i pravo najmoćnijih. Operacija na Kosovu je otvorila
vrata Americi da krene još jedan korak dalje kada je okupirala Irak
2003. godine. „Rat protiv terora” i humanitarni argumenti su često samo
korisni izgovori za geostrateške manevre SAD. Međutim, Kosovo 2008. može
otvoriti „Pandorinu kutiju” i imati nesagledive posledice za Evropu.
/norveško-danski istoričar i politički analiti//č//ar/
/(Tekst je objavljen 2. januara 2008 u listu ,,Information” u Danskoj)/
Ejvin Venešilde Sejm
[objavljeno: 21/01/2007.]
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
