Spor BiH i Srbije o podeli diplomatsko-konzularnih predstavništava
Sporost bez predumišljaja
Nakon sastanka Odbora država-naslednica održanog u Ljubljani početkom prošle
godine odlučeno je da bi rezidencije, u skladu s postignutim dogovorom, trebalo
da budu predate u junu iste godine, dok bi objekti ambasada i konzularnih
predstavništava SFRJ trebalo da budu predati najkasnije do kraja prošle godine.
Kako do toga, praktično, još nije došlo bošnjački kadrovi u institucijama BiH
podigli su uzbunu, što su srpski predstavnici u organima BiH okarakterisali kao
nepotrebno
Slobodan Durmanović
_____
Krajem prošle godine iz Ministarstva spoljnih poslova BiH ponovo su optužili
vlasti u Srbiji da blokiraju predaju ambasada i rezidencija koje su pripale BiH
prema dogovoru koji je pre oko godinu i po dana postignut na sastanku Mešovitog
komiteta za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine bivše SFRJ. Tada su
predstavnici država sukcesora postigli dogovor o podeli 44 od ukupno 67
objekata u zemljama Evrope, Severne Amerike i u Australiji. Bosni i Hercegovini
sukcesijom su pripale ambasade u Ankari, Madridu, Otavi i Oslu, rezidencije u
Budimpešti i Beču, kuća u Vašingtonu i stan u Milanu. Nakon sastanka Odbora
država-naslednica održanog u Ljubljani početkom prošle godine odlučeno je da bi
rezidencije, u skladu s postignutim dogovorom, trebalo da budu predate u junu
iste godine, dok bi objekti ambasada i konzularnih predstavništava SFRJ trebalo
da budu predati najkasnije do kraja prošle godine. Kako do toga, praktično, još
nije došlo bošnjački kadrovi u institucijama BiH podigli su uzbunu, što su
srpski predstavnici u organima BiH okarakterisali kao nepotrebno.
Za i protiv: Najpre je sekretar Ministarstva inostranih poslova BiH Adnan
Hadžikapetanovića ustvrdio da vlasti u Beogradu ometaju dogovor o raspodeli
imovine bivše SFRJ, blokirajući predaju ambasada i rezidencija koje su pripale
BiH. Pomoćnik ministra za finansije i trezor BiH u oblasti sukcesije Džemal
Fako tvrdi da je reč o prvorazrednom problemu koji opterećuje odnose najbližih
susednih zemalja. „Sebi su za ekskluzivno pravo uzele Srbija i Crna Gora da
koriste tu imovinu jednostrano, bez uvažavanja da na tu imovinu polažu pravo i
druge države sukcesori. Imovinu je BiH trebalo da počne koristiti pre više od
tri godine, tačnije od marta 2004. godine, kada je i poslednja bivša republika
ratifikovala sporazum. Od tog dana sa svom imovinom DKP-a bivše zajedničke
države raspolažu i polažu pravo na nju sve države sukcesori, i od tog momenta
treba druge države sukcesori da ispostave materijalnu nadoknadu za nekorištenje
i onemogućavanje da koriste tu zajedničku imovinu. Sličan problem imaju i druge
zemlje potpisnice sporazuma, i to ne samo u diplomatsko-konzularnoj oblasti već
i u oblasti finansijskih potraživanja i dugovanja. Novac deponovan na bankama
nije raspoređen, a komitet zadužen za tu oblast nije se sastao više od dve
godine. Pojedine države sukcesori, pa i BiH, vape za finansijskim sredstvima, a
mi znamo da na računima pojedinih banaka leže depoziti bivše SFRJ koji su
predmet sukcesije. Međutim, sad je isto ekskluzivno pravo sebi, i u interesu je
Srbije da to ona jedina sebi uzima kao depozit. Među razlozima je najpre bilo
formiranje Vlade Srbije, a potom i neimenovanje njihovog predstavnika za
sukcesiju. Srbija i Crna Gora sada traže razlog - nije više SR Jugoslavija, pa
onda neće predstavnik Srbije da participira jer treba da participira i
predstavnik Crne Gore. I to je sada odugovlačenje“, smatra Fako. S druge
strane, srpski predstavnici u institucijama BiH tvrde da je reč tek o kašnjenju
u realizaciji sporazuma. „Dogovor država sa prostora bivše Jugoslavije kasni,
ali moram reći da se odvija možda mnogo bolje nego dogovori u nekim drugim
oblastima u regionu. Kad bismo pravili gradaciju, to bi bio možda četrdeseti
problem u regionalnoj priči. Mnogo je veći problem imovina ljudi iz BiH u
Hrvatskoj koji skoro niko ne reševa, koji posle deset razgovora sa liderima iz
Hrvatske nismo pomerili ni za milimetar“, kaže srpski član Predsedništva BiH
Nebojša Radmanović. Bivši ministar spoljnih poslova BiH Mladen Ivanić takođe
smatra da u konkretnom slučaju nije u pitanju namera Srbije da našteti BiH.
„Prvi krug sporazuma, koji je svojevremeno napravljen, bio je vrlo brzo
realizovan. Ja sam u njemu učestvovao - i mi imamo sada ambasadu u Londonu,
koja je jedna odlična zgrada, na lepom mestu - i nije bilo nikakvih problema.
Ne verujem da je u pitanju odnos prema BiH, verovatno je problem u odnosima
između bivših jugoslovenskih republika“, kaže Ivanić.
Odgovor iz Beograda: U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije uveravaju da nemaju
nikakvu nameru da blokiraju predaju diplomatsko-konzularnih predstavništava i
rezidencijalnih objekata BiH. Predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Srbije
ističu da je sukcesija dug i komplikovan posao, te da će Srbija poštovati sve
potpisane sporazume i da BiH nema razloga da se brine da određene objekte neće
dobiti. “Mogu da kažem da apsolutno nije reč ni o kakvom blokiranju, već o
procesu koji je izuzetno komplikovan i koji mora biti obavljen tako da se ne
dovede u pitanje obavljanje funkcija Ministarstva spoljnjih poslova Srbije pa i
svih drugih ministarstava zemalja sukcesora. Naime, sporazum o sukcesiji
predviđa aktivnosti u oblasti sukcesije u više pravaca, ne samo kod raspodele
diplomatsko-konzularnih predstavništava. Stav Srbije jeste da se po svim
aneksima sporazuma o sukcesiji, a to znači vraćanje imovine naših državljana u
drugim državama bivše Jugoslavije kao i sve druge aktivnosti, moraju ravnomerno
razvijati. Mi želimo da podelu diplomatsko-konzularnih predstavništava obavimo
do kraja, a to podrazumeva da će sledeći sastanak biti održan u Beogradu. Pre
toga, želimo da obavimo bilateralne konsultacije sa učesnicima sukcesije, tako
da ćemo vrlo brzo pokušati da uspostavimo kontakt i u Sarajevu i objasnimo naše
stavove”, objašnjava Mirko Stefanović, sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova
Srbije. I Milan Simurdić, bivši ambasador Srbije u Hrvatskoj a danas član
Foruma za međunarodne odnose, kaže da Srbija nema interes da proces sukcesije
sprečava, imajući u vidu da postoje jasni dogovori o sukcesiji koji su sadržani
u Bečkom sporazumu. “Teško je reći gde je pravi interes da se sprečava nešto
što je realizacija jednog međunarodnog ugovora. Mogu da dodam da je
implementacija sporazuma o sukcesiji jedan dugotrajan i veoma složen proces i
da ugovor o sukcesiji nije 'švedski sto' odakle se uzima šta kojoj strani
odgovara, nego da je reč o celovitom pristupu. Ako je diplomatska imovina
izdvojena kao glavna tema verovatno bi se javio određeni broj zainteresovanih
ljudi da pitaju šta je sa imovinsko-pravnim pitanjima. Znači, generalno, na
pitanju sukcesije predstoji dosta posla za sve potpisnice Bečkog sporazuma.
Mogu da razumem, potpuno, da je to politički i finansijski značajno pitanje za
svaku od zainteresovanih strana, ali ne verujem da politički intonirane izjave
mogu pomoći pronalaženju trajnog rešenja koje je, ipak, proces. U svakom
slučaju, obaveze u sporazumu o sukcesiji vrlo su jasne i one nisu ala carte,
one sadrže niz poglavlja koji se tiču i imovine i nečega što je već podeljeno,
recimo, umetnine ili monetarno zlato, ali se tiče i nekih prava običnih ljudi
što još uvek nije realizovano”, objašnjava Simurdić. Sledeći sastanak Odbora
država-naslednica imovine bivše SFRJ trebalo bi da bude održan krajem ovog ili
početkom sledećeg meseca. Mirko Stefanović kaže da će se tada sve nejasnoće
razjasniti. “Međutim, ne mogu da kažem kada će se proces sukcesije okončati,
jer je Srbija samo jedan od učesnika, a odluke se donose konsenzusom. Znači,
svi učesnici sukcesije moraju da se saglase. Tako da ćemo se mi potruditi da se
taj postupak maksimalno ubrza”, zaključuje Stefanović.
http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=253&NrSection=5&NrArticle=3100
