Маневрисање на суженом простору Косово је искушење које дира у најосетљивију тачку ЕУ – јединствену спољну политику и њен легитимитет
Американци диктирају темпо: администрацији у Вашингтону се жури са реализацијом (брзоплетих) обећања датих косовским Албанцима, при чему им се извесна колебљивост европских партнера појављује као сметња. Морате донети одлуку која се не може (пре)више одлагати, поручује Кондолиза Рајс. Иза сцене та упозорења делују рескије. Ако Америка призна Косово, а европске земље је не буду следиле, то ће бити катастрофа, изјавио је недавно италијанском листу „Манифесто” неименовани европски дипломата. Нема, иначе, спора између Американаца и Европљана око тога треба ли признати независну државу на тлу српске територије. Спорења настају због брзине и рокова. Американци би да се то учини у фебруару, Европљани месец дана касније. Очигледно, из тактичких разлога. Њихов сценарио, наводно, предвиђа три фазе: најпре, потписивање споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом 28. јануара, потом утврђивање правне основе за слање европске мисије, 18. фебруара на састанку у Бриселу, и, коначно, преостаје одлука о (појединачном) признавању „независног Косова” 10. марта. Реализација овог сценарија, по којем би требало да Србија буде у „европској орбити”, а Косово „независно и хиператлантистичко” (Манифесто), крајње је, међутим, неизвесна од прве па до последње ставке. Одвајање дефинитивне одлуке о слању мисије од оне о признавању Косова је очигледан покушај маневрисања Европљана на „суженом простору” и покушај да се дипломатским триковима изађе из прилично драматичне ситуације са којом се ЕУ суочава кад је реч о компликованом косовском чвору. Кипар је, на пример, изричито против независности Косова, али не и против слања европске мисије. Испоставило се, наиме, да је његово пресецање, и кад постоји очигледна решеност велике већине чланица Уније да крунишу сепаратизам Албанаца у српској покрајини, теже него што се у почетку мислило. Не само због жестоког отпора Београда и такође одлучног противљења Руса. Сва велика врата кроз која би могло иоле легално и легитимно да се прогура проблематична идеја о независном Косову (ОЕБС, и, пре свега, Савет безбедности) затворена су. И покушај уласка на „мала врата” је, међутим, скопчан с великим тешкоћама. Очигледно је и у европским престоницама да Резолуција 1244, која говори о „суштинској аутономији”, не и о независности, није довољна као правни основ за слање европске мисије. Ни позивање на наводно беспоговорну чињеницу да је још „Милошевић изгубио Косово”, између осталог и укидањем његове аутономије не пружа очекиване, међународноправне могућности. То што је могло да важи за режим „српског диктатора”, упозорава угледни немачки недељник „Цајт”, не може да важи за садашњу Србију, чији устав је поново успоставио косовску аутономију. Мање, дакле, европска фамилија има главобоље због српског „тврдог става”, иако нешто више због руског противљења: њен главни проблем је у овом случају – она сама. Доношење дефинитивних одлука о слању мисије и макар појединачном признавању Косова ставља ЕУ на велика искушења и дира у њену најосетљивију и најпроблематичнију тачку: њену (никад остварену) јединствену спољну политику. Стижу, међутим, опомене и из Америке. Можете да говорите колико год хоћете о проблемима између Срба и Албанаца на Косову, каже бивши амерички државни секретар (и некадашњи амбасадор у Београду) Лоренс Иглбергер, али се тиме не може избећи знак питања над правом међународне заједнице да „одвоји део одређене територије и каже номиналном домаћину да то више није његово” (Глас Америке). Брент Скоукрофт, саветник за националну безбедност у администрацији Џералда Форда, уверен је да Вашингтон „гура превише брзо питање Косова” и „превише притиска” (Србе), уз констатацију да је Косово „психолошко срце Србије, а њихов 4. јули (амерички национални празник) је битка на Косову 1389”. Мирослав Стојановић [објављено: 28/01/2008] <http://www.politika.co.yu/rubrike/ostali-komentari/Manevrisanje-na-suzenom-prostoru.sr.html> http://www.politika.co.yu/templates/public/base/images/icon-print.gif <http://www.politika.co.yu/rubrike/ostali-komentari/Manevrisanje-na-suzenom-prostoru.sr.html> http://www.politika.co.yu/templates/public/base/images/icon-send.gif пошаљите <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=30928> коментар | погледајте <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=30928> коментаре (2) http://www.politika.co.yu/rubrike/ostali-komentari/Manevrisanje-na-suzenom-prostoru.sr.html
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
