Predsednik države koji na sednici SB UN optuži svog prethodnika (Miloševica) da je kriv za oružanu pobunu Šiptara izrežiranu i pripremanu na Zapadu nikako ne može biti uspešan voda nacije, a o atributu državnik da i ne govorimo.
Glumac na Ist Riveru Koristeci tekst bodljikavog „Kaktusa“ sa foruma sajta Srpska politika bio sam podstaknut da napišem ovaj tekst o nedopustivoj indolentnosti našeg aktuelnog predsednika Tadica u odbrani KiM. Predsednik koji sa takvim „žarom“ i „odlucnošcu“ brani deo svoje teritorije ima odlicnu šansu da ga ne odbrani i dobije ulogu otiraca za prljave cipele svojih zapadnih mentora. Ocigledno da se stvar oko KiM primice kraju. Naš dicni predsednik je otišao u Savet bezbednosti UN da odglumi ozbiljnost i pokaže „odlucnu rešenost Srbije“ da Kosovo i Metohija (KiM) ostane i dalje u njenom sastavu. Gluma je bila katastrofalna ili izvrsna - u zavisnosti sa koje se strane to posmatra. Ako tu glumu posmatramo iz naše srpske perspektive u cilju odbrane KiM ona je bila krajnje diletantska. Toliko diletantska da bi na prijemnom ispitu za akademiji lepih umetnosti „glumac“ dobio cistu jedinicu uz rizik da ga izšutiraju napolje jer ostalim kandidatima samo oduzima vreme. Što se Tadicevih zapadnih mentora tice, gluma je bila vrhunska. „Branio“ je naše, srpske interese, sa tako izraženom poniznošcu da njegovi zapadni mentori moraju biti zadovoljni. Za ono što je i kako je izložio na sednici SB UN, zapadnjaci ga stvarno moraju nagraditi. Ima samo jedan mali problem. Oni takve „državnike“ banana država nikada ne nagraduju, vec ih koriste kao kondom. Za jednokratnu upotrebu: iskoristi i baci. Sadržaj izlaganja je bruka za citavu naciju, uz neizbežno pitanje da li smo kolektivno mazohisti ili sa nama ipak nešto nije u redu. Nacin izlaganja, monotonost bez dikcije, staticnost koja asocira na ravnodušnost pa cak i dosadu. Pateticno citanje pisma zloupotrebljene devojcice sa KiM celu stvar je uvelo u neukus i loše režiranu dramu. Sve je izgledalo u stilu: Gospodo sa Zapada mene KiM i ne zanima, ali sad sam u izbornoj trci za ponovni mandat pa moram nešto i da kažem – inace vi znate da to i nisu moji stavovi. Ovaj deo glume je bio vrhunski. Tako jasan i razumljiv svima da su se ruski, kineski i… odstali predstavnici u SB UN morali osecati neprijatno. Neprijatno zbog toga što na jednog predsednika nazovidržave oni vrše pritisak da ocuva deo svoje teritorije do koje mu apsolutno nije stalo. Srbija nece koristiti silu Cela Tadiceva litanija se svela na zaklinjanje u poverenje UN, medunarodno pravo i pravdu. Kako je još samo SB UN ostalo mesto gde se podanicki nije zaklinjao da Srbija nece vojno štititi svoju teritorijalnu celovitost i deo stanovništva izložen etnocidu i genocidu, sada je i to ostvario. Bio je više nego ubedljiv u odricanju od legitimnog prava upotrebe sile kada je u pitanju odbrana nacije i teritorijalne celovitosti zemlje na cijem je celu. Dao je cvrsto obecanje da Srbija nece koristiti silu u odbrani svoje celovitosti i naroda. Ovu vrlo važnu cinjenicu, odricanje od korišcenja sile trebalo je i u SB UN podvuci jer njegove zapadne mentore jedino to zanima. Da li ce Srbija i vojno intervenisati. Sve ostale, pravne, papirnate i deklarativne stvari ih i ne zanimaju. „Srbija i njen narod zbog tragicnih grešaka prošlog režima preživeli su tegobne godine poslednje decenije 20. veka. Posledice loše i neodgovorne politike dostigle su kulminaciju nepravednim kažnjavanjem Srbije u prolece 1999. godine. Tokom tromesecnog bombardovanja gradani jesu bili kažnjeni, samo je režim ostao nedirnut... Ne postoji nijedan opravdani razlog, nijedan pravni argument da se zbog pogrešne politike jednog lošeg režima Srbija i njen narod sada, skoro deceniju kasnije, ponovo nepravedno kažnjavaju“. Više je nego jasno - iako ne predstavlja iznenadenje - da je ovaj stav našeg predsednika, u suštini, istovetan sa stavovima i tvrdnjom americke administracije. Zapadu, Amerikancima posebno, ali i šiptarskim separatistima, je više nego potrebna potvrda da je Miloševic izazvao krizu na Kosmetu. Zato što naš predsednik Tadic takvim istupanjem u potpunosti opravdava bombardovanje Srbije i sve sankcije kao i ostale pritiske kojima su Srbija i srpski narod u celini vec 18 godina izloženi. On time podržava zapadnu retoriku da Srbija snosi odgovornost i zato treba da bude kažnjena izdvajanjem Kosmeta iz Srbije. Kako govoriti a ne reci ništa Nijednom recju se naš dicni predsednik nije osvrnuo na više nego indikativno višegodišnje ponašanje UN prema Srbima ne samo na Kosovu i Metohiji vec i u Republici Srpskoj, BiH, Hrvatskoj. Nije bilo ni pomena o dvostrukim standardima koje UN sprovodi prema Srbima vec skoro dve decenije pomažuci u etnickom cišcenju teritorija od Srba – od Hrvatske do Kosmeta. Govoreci o delovanju UNIMIK-a prostim nabrajanjem izneo je statistiku višegodišnjeg kontinuiranog napada, žrtve, pljacke, uzurpacije imovine i getoizaciju Srba, ali nije zatražio objašnjenje zašto se UNIMIK abolira od odgovornosti. Nije se prevario da pita zašto i posle osam godina nisu sprovedeni neki kljucni delovi Rezolucije 1244 SB UN o povratku proteranih, vracanju kontingenta naših snaga bezbednosti na granicne prelaze i u rizicnim regionima po Srbe. Slavopojke o stanju na KiM koje je u funkciji izvestioca podneo Visoki predstavnik (V.P.) UN Riker Tadic nije negirao, iako je situacija na terenu katastrofalna. Tadicu nije smetalo ni ponašanje Rikera kao i njegovih prethodnika iako su upravo oni glavni graditelj kosovske nezavisnosti. Nije postavljeno ni kljucno pitanje da li ce Riker u slucaju da skupština KiM proglasi samostalnost, tu odluku poništiti, kako je to sa nekim mnogo blažim odlukama radeno više puta u slucaju Republike Srpske. Hoce li Riker shodno svojim ovlašcenjima smeniti pojedine funkcionere na Kosmetu koji takvu odluku donesu, jer ona nije usvojena u SB UN pa je shodno tome i ništavna. Hoce li Riker kao V.P. UN sprovoditi samo one odluke koje su usvojene u SB UN ili ce se ponašati prema zahtevima pojedinih zemalja koje zagovaraju samostalnost Kosmeta. Da ne bude zabune. Ne ocekujem od našeg predsednika da se svada sa mocnijim Svetom. Ni u SB UN, ni bilo gde ni bilo kada. Ocekujem da dostojanstveno, žustro, argumentovano, pa pomalo i preteci brani teritorijalnu celovitost i interese zemlje. Da brani zemlju bar sa cetvrtinom žara i upornosti koju pokazuje na svojim izbornim mitinzima kada nas gura u EU i Evro-Atlantske integracije, obecavajuci kule i gradove. Da iz njegovih ociju seva odlucnost da cemo se svim sredstvima braniti i odbraniti. Ni Hrušcov u UN nije cipelom pretio kada je SSSR bio jak, vec kada je bio slab. Ne žali Zapad ni milion naših žrtava, ali nema jakog razloga da u sukobu sa Srbima koji brane svoja ognjišta, izgubi i hiljadu svojih vojnika. To je tacka na kojoj se mnoge politike lome i pocinje da traži kompromisno rešenje. Predsednik koji se javno odrice upotrebe sile u odbrani zemlje šalje svima razumljivu poruku da je i ne namerava braniti. Ali da citalacku publiku ne davim više tako „dosadnim stvarima“ šta je naš predsednik mogao, trebao… a nije. On kao sitan zapadni poltroncic nije tamo ni otišao da svoju zemlju brani. On se tamo jadnik pojavio jer je mislio da ce mu to pomoci u njegovoj izbornoj kampanji. Stoga je i citao na srpskom jeziku uz direktan TV prenos za Srbiju. Celo izlaganje imalo je dve vrlo izražene dimenzije. Jedna je bila da još ponekog u Srbiji prevari da se eto on „bori“ za ocuvanje suvereniteta zemlje ciji je predsednik. A druga dimenzija je bila da se još jednom ponizno dodvori Zapadu kako bi mu pomogli na izborima. Da pokaže Zapadu da je spreman da sve njihove zahteve prihvati, te da ga trebaju malo potapšati po ramenu, jer snisnodljivijeg poslušnika u Srbiji teško da ce pronaci. Svojim nastupom u SB UN teško da je ikoga u Srbiji ubedio u svoju odanost zemlji koju predstavlja. Cak suprotno. Pokolebao je neke manje obaveštene da za njega ipak ne glasaju. Što se druge dimenzije namenjene Zapadu tice, postigao je pun efekat. Efekat je bio toliko snažan da su mnogi izlazeci iz sale nehotice pljuckali pri pomisli koliko „covek“ može nisko da padne. Baš ti sa Zapada. Rusi su se verovatno pitali kako uopšte pomoci Srbima kad ih ovakva gnjida predstavlja. U kontekstu toga sve je jasnija više puta ponovljena recenica ministra Lavrova: „da Rusi ne mogu biti veci Srbi od samih Srba“. Za mene kao coveka koji veoma uvažava predsednika Putina otvara se još jedno saznanje. Putin ocigledno ima perfektan želudac kada uopšte može da i sa takvim covekom poput Tadica razgovara smireno i mirno. Pogotovu kada se on kao zadnja prišipetlja ugurao u delegaciju koja je pre par dana potpisivala ugovor o izgradnji gasovoda kroz Srbiju. Naravno, iz jedinog razloga da se pred izbore ubere još po nekog poen, jer Tadica je i predsednik Putin primio - a to ovde ima posebnu dimenziju. Nemam a baš ništa licno protivu Tadica da na ovako grub nacin pišem ove redove. Ali ako se vec toliko upire da pomogne Srbiji, najveca bi pomoc Srbiji bila da ode. Tamo na taj lepi Zapad, makar mu mi kao država doživotno placali udobno izdržavanje. To bi bio njegov stvarno patriotski cin. Zvonimir Trajkovic politicki analiticar www.trajkovic.co.yu <http://www.trajkovic.co.yu/>
