Борисав Ђорђевић Да се ја о нечем питам
Немојте ме питати за кога ћу гласати. Можда ми је у првом кругу било и интересантно, али пошто мој земљак и пријатељ Веља није прошао у плеј оф, баш ме заболе ко ће да победи. Ових дана како чујем, Ја о нечем одлучујем! И у новинама читам, Да се ја о нечем питам. Зашто, како, где и куда, Одлучују крупна м...а. Биће како они кажу, Бирачима очи мажу, Служимо за камуфлажу, Крупној риби, За алиби. Како, бре, да им верујем. Чика Тома хоће да ослободи несрећног Ганета (узгред буди речено, 5. октобра револуционари су га једва спасли од линча и чували у Старом двору). А и врапци знају да су Амери најавили бомбардовање Телевизије, као што су увек уредно објављивали шта ће да гађају. Покојни Жељко ми је показивао неке угледне новине које су објавиле мапу Београда са уцртаним метама. С поносом ми је упро прстом на означену „Арканову резиденцију”. Логично је да је једна од мета била и Телевизија. Лепо је што им тамо у Хагу весели Шешељ помера гузуи прави их смешним, хашки суд то и заслужује, али исти војвода је тамо отишао (народ је то сам измислио) под девизом „боље роб него гроб”, што ће рећи да спасе живу главу. Према мојим непоузданим и крајње непровереним изворима, екипа способних кримоса која је пословно сарађивала са покојним Ђинђићем је, услед неких нерашчишћених економских проблема (читај: свађа око кинте), прешла код Шешеља тако да је увек имао свеже информације из света с оне стране закона (каква глупа дефиниција, као да та граница код нас постоји). А Шешељ не би био Шешељ када, у складу са својим скрибоманским склоностима, не би додавао и украшавао. Тако сам из једног његовог интервјуа сазнао да сам мафијаш! Наиме, „Макина група”, преко Веље Илића и мене, шаље поверљиве информације Воји Коштуници! Читао сам и једну његову књигу у време кад је то било строго забрањено. Читава књига била је о томе ко га је, када, како и зашто пратио и прислушкивао. Једва сам то, помало параноидно, „занимљиво” штиво прочитао до краја. И чудио се због чега је забрањено. Кад је био газда од Земуна, одборници су плаћали ко ће да седи што ближе до њега. А паметан је и вешт и оно што ради у Хагу пристојна је пропагандна кампања за радикале. Псовке погађају циљ, јер би скоро сваки просечан Србин врло радо отерао трибунал у материну. Шешељ то и уради и идентификација је масовна. Ипак, сматрам да војвода својој странци наноси већу политичку штету него корист и да озбиљном кандидату какав је Тома, и какав ће сутра бити Вучић, не треба то именовање Шешеља за премијера, схваћено буквално или не, свеједно. А разумем да се у кампањи не може без Шешељеве харизме која радикале и држи на окупу. И не знам да ли Карлобаг, Огулин, Карловац и Вировитица имају право да гласају на председничким изборима у Србији или је то мало превазиђено? Можда сам мало претерао у критиковању радикала, и сам сам десно оријентисан, знам се и разговарам са Томом и Ацом и сматрам да су они цица-мице када су жути у питању. Наградно питање за читаоце „Политике”: Колико саветника има председник Србије? Према мојим скромним сазнањима, по закону може да их има неколико, а Борис је догурао до туцета. Колико год да је био симпатичан када се потукао без рукавица на ватерполу, толико ми је несимпатичан сада када их је навукао (мислим рукавице), па игра кварно на фињака. Кад је Ле Пен требало да победи у Француској, одмах је гракнула комплетна Европа и спречила победу деснице. А када је Хамас победио, одмах је избио рат. Сада ни у лудилу не бих био у кожи мога пријатеља Воје Коштунице. Мораће да издржи ужасан притисак цивилизоване и демократске (до мога) Европе да подржи Бориса. Има право препаметни и до сржи кварни Чанак кад каже да ће Воја да побегне у Белановицу на одмор. И то болесно инсистирање на Европи! Као, са Борисом ћемо да освојимо Европу! Па опасуљите се браћо Срби и сестре Српкиње. Рођен сам у ФНРЈ (претпостављам) и живот сам провео у Србији, која је мењала много имена, али је увек била и остала у Европи. Добри читаоци „Политике”, зар мислите да могу да се вештачки уједначе привреде Португалије, Андоре, Румуније, Бугарске и једне, рецимо, Немачке? Зар мислите да Швајцарска, Велика Британија и Данска нису у Европи зато што нису прихватиле трагични евро као валуту? Ово што Борис назива уласком у Европу зове се неоколонијализам! Тетка мога пријатеља Багзија (није онај) ради у Салцбургу, у Аустрији, у једној фабрици, већ 20 година. И моћи ће да задржи посао под условом да пређе да живи у Румунију. Наиме, тамо се, због повољнијих услова пословања (читај: радна снага скоро џабе) сели комплетна фабрика. И још та и таква Европа хоће да ти поново окупира већ окупирано Косово. И уцењује. Примиће нас ако будемо добри и послушни, дамо Шиптарима државу и гласамо за Тадића да нас фино и демократски уведе у исту. Немојте ме погрешно схватити. Наравно да сам европски настројен. Само би мазохисти желели толико виза и печата у пасошу и да их мењају сваких пар месеци, јер те шаре за час испуне скромни број страница путне исправе. И да још једном употребим тај несрећни израз: иако сам у Европи, хоћу да уђем у Европу, али пре свега хоћу да останем свој! И цео. Зашто да гласам кад се један од кандидата на овим изборима јавно декларисао као домаћи издајник (онај са подочњацима). И уместо да га стрпају у мардељ – човек је био кандидат. Не брине ме он, брине ме неких пет одсто Срба који следе његов пут издаје. Овде је државно уређење анархија и по свему судећи тако ће и остати бар још неко време. Зато ме не питајте за кога ћу гласати. Борисав Ђорђевић [објављено: 30/01/2008.] <http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/Da-se-ja-o-nechem-pitam.sr.html> stampaj <http://www.politika.co.yu/rubrike/Pogledi-sa-strane/Da-se-ja-o-nechem-pitam.sr.html> posalji пошаљите <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=31140> коментар | погледајте <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=31140> коментаре (2) http://www.politika.co.yu/
<<image001.gif>>
<<image002.gif>>
