Troškovi za glasanje <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/13675/troskovi-za-glasanje-dijaspore-samo-izgovor> dijaspore, samo izgovor
Posle susreta u Ambasadi u Londonu 19.9.2007 prilikom vaše posete Velikoj Britaniji, poslao sam na vaše traženje 22.9.2007 preporučenom pošiljkom, moju korespodenciju sa Forin ofisom i mr Džimom Marfijem, ministrom za Evropu. Nažalost, do danas nisam dobio odgovor, čak ni potvrdu da ste pismo primili. To mi je bilo potrebno s obzirom na poverljivost pošte. Ovom prilikom želim da izrazim nezadovoljstvo i svoj protest, zbog toga kako su izbori za predsednika Republike Srbije organizovani u dijaspori. Glasao sam 19.1. u Ambasadi u Londonu. Ovo je jedino glasačko mesto u Velikoj Britaniji, iako postoji znatna koncentracija Srba u Darbiju, Birmingemu, Lesteru, i severnoj Engleskoj, u Bradfordu. Na glasačkoj listi, obavestio me je konzul, ima 600 glasača od 70.000 Srba koji u ovom času žive u Velikoj Britaniji. A samo na listi parohijana crkve Sveti Sava u Londonu ima više od 5.000 imena. Situacija je manje-više ista u drugim zemljama. U Francuskoj ima samo jedno biračko mesto - Pariz. Ne može se očekivati da naši ljudi iz Bordoa i Marseja putuju ceo dan da bi glasali. Ista je situacija u Americi i Kanadi. U celoj Americi ima četiri glasačka mesta: Ambasada u Vašingtonu, konzulati u NJujorku i Čikagu, a naknadno je, na insistiranje ljudi u dijaspori, pridodato biračko mesto u Los Anđelesu. Od 2.800.000 Srba koji u ovom času žive izvan granice zemlje, na glasanje će izaći svega 37,172. Na predsedničkim izborima, dakle, glasaće tek nešto više od jedan odsto Srba koji žive u dijaspori. Ako se uzmu u obzir sve objektivne teškoće oko organizacije ovakve vrste glasanja, ovako mali broj glasača je sramota za Vladu Srbije, a posebno za vas, gospodine ministre, jer je vaše Ministrastvo dužno da obezbedi osnovno demokratsko pravo našim ljudima u dijaspori - pravo na glasanje. Troškovi izbora u dijaspori ne mogu da budu razlog što su izbori ovako loše organizovani. Srpska dijaspora svake godine unosi u zemlju preko tri milijarde evra. Imajući u vidu ovu činjenicu, s pravom očekujemo da učestvujemo u demokratskim procesima zemlje i da budemo integralni deo zemlje gde se nalaze naši koreni. Pored vašeg Ministarstva, odgovornost, takođe, snosi Ministarstvo za dijasporu, koje, kako sam obavešten, ima budžet od 160 miliona dinara. Izražavam svoje nezadovoljstvo radom Ministarstva za dijasporu povodom istog, kao i stavom koji gospođica Milica Čubrilo, ministar za dijasporu, ima prema predsedničkim izborima. Ministarka u kontaktu s javnošću daje izjave da će dijaspora na izborima da glasa za kandidata Demokratske stranke, te na taj način sebe direktno uključuje u predizbornu kampanju na strani svoje stranke. Ovo nije dozvoljeno, gospodine Jeremiću. Gospođica Čubrilo može da govori u svoje lično ime, kao član Demokratske partije, ali ne i u ime cele dijaspore, čiji je samo službenik. Smatram da mogu sebi da dozvolim da govorim u ime jednog broja Srba koji žive izvan granica zemlje, jer sam trinaest godina bio podpresednik Sabora srpskog ujedinjenja za Evropu. LJudi u dijaspori su nezadovoljni, mnogi ogorčeni kako ih političari u matici tretiraju. I vaš stav prema mom obraćanju u prethodnoj prilici govori o ovome. Ja, kao nezavistan lobista, nastojim da u granicama svojih mogućnosti promovišem istinu o našem narodu, dobijam odgovore s najviših mesta u Velikoj Britaniji - od predsednika vlade i Forin ofisa, u kontaktu sam sa preko 60 članova parlamenta, a od vas ne mogu da dobijem čak ni potvrdu na pismo koje sam poslao na vaše traženje. Nameće se neizbežan zaključak, da se dijaspora, kao u vreme Miloševića, upotrebljava od strane političara u zemlji kad i koliko je kome potrebno. Uzimam za pravo da ovo pismo javno objavim jer smatram da je od važnosti za odnos između matice i dijaspore i dalji demokratski proces u zemlji. Radomir Putniković http://www.glas-javnosti.co.yu/
