ntervju nedelje: Dr Tanja Miščević
Uslove za ulazak u Evropu možemo ispuniti do 2012, tvrdi direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije, i poručuje: Naš veliki adut da budemo most između Brisela i Moskve Tri plana za 2008: * status kandidata * ukidanje viza * decentralizovan sistem za upravljanje sredstvima fondova EU Mi smo spremni, na potezu političari Nad putem Srbije u Evropu ponovo se nadvio oblak. Poslednje zatezanje odnosa na relaciji Beograd-Brisel, oko slanja misije EU na Kosovo i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, preti da još jednom ozbiljno uspori naše evropske integracije. A mi više nemamo vremena za gubljenje. U intervjuu za NT dr Tanja Miščević, direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije, upozorava: - Mi smo potpuno spremni za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Naša tri ključna plana za ovu godinu su: da do kraja 2008. Srbija dobije status kandidata za članstvo, da naši građani slobodno putuju po Evropi, bez viza, i da budemo veoma blizu da dobijemo akreditaciju za decentralizovani sistem implementacije evropskih fondova iz EU. Već sada možemo da koristimo milijardu evra u narednih pet godina. Ali, da bismo dobili još sredstava kao država kandidat, moramo da izgradimo poseban sistem unutar Srbije koji će moći da upravlja tim sredstvima. Naši planovi su ambiciozni, ali nisu neizvodljivi. Sada je sve na političarima. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifNe bi bilo prvi put da političke krize uspore pridruživanje Srbije EU. Već smo imali pauzu od 13 meseci, dok nije formirana aktuelna Vlada. Sada smo u jeku predsedničkih izbora. Može li ponovo doći do prekida u pregovorima sa Evropom, i kakve bi to posledice po Srbiju moglo da ima? - Tačno je da već kasnimo na putu u EU, i da bi nam svako dodatno usporavanje nanelo veliku štetu, ali verujem da možemo više, bolje i brže od onog što smo do sada uradili. Iako svako pogoršanje u političkim odnosima između Srbije i EU otežava naš rad, ja sam optimista. Prvo, istraživanja pokazuju da čak 70 odsto građana želi približavanje EU. A i sama Evropa želi da nas vidi u svom sastavu. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifDa li su naši građani svesni šta zapravo znači Srbija u EU? - Od 2004, na svakih šest meseci radimo istraživanja i svako je pokazalo poražavajuću činjenicu: Polovina naših građana, bilo da su za ili protiv članstva u EU, nije spremno da promeni navike. To su radne navike koje podrazumevaju da čitavog života budete sposobni da učite, da nadograđujete svoje znanje, da se snađete u svakoj situaciji. Da čitavog života budete konkurentni. - Veliki problem je i što ne uspevamo da objasnimo da ulazak u EU ne znači da će se stvari promeniti preko noći i da ćemo se jutro pošto postanemo član probuditi s boljim platama i višim standardom. Ne, mi moramo da već sada stvorimo bolju ekonomsku situaciju, da obezbedimo da građani putuju bez viza da bismo ušli u EU. A da bismo to postigli moramo da se menjamo. To ne znači da treba da se odreknemo ćirilice, srpskog jezika, nacionalnog nasleđa ili teritorija - to niko od nas ni ne traži. Moramo da usvojimo niz standarda u svakodnevnom životu, jer to je upravo ono što vodi ka članstvu. Ali, mi uvek pravimo veliku gužvu i pružamo ogroman otpor, pre nego što i razmislimo da li ta promena može nama samima da donese nešto dobro. Pravi primer za to jeste uvođenje PDV. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifČesto se čuju kritike da naša politička elita, upravo zato što dobro zna šta sve podrazumeva ulazak u EU, osim javnog zalaganja za evropski put zemlje zapravo ništa suštinski ne radi da se ona tamo i nađe. Jer onda više nema „lova u mutnom“, nameštenih tendera, korupcije... - Osnovne evropske vrednosti su rad, red i disciplina, tačnije vladavina prava. I borba za te vrednosti i njihovo poštovanje zapravo znači da se istinski zalažete za evropski put Srbije. Ne kažem da je taj put jednostavan. Nijedna zemlja nije jednostavno postala članica EU. Na tom putu uvek imate manje ili više sukoba unutar same države, nesuglasica oko brzine i načina sprovođenja reformi. Ipak mislim da većini političkih struktura u Srbiji, na duži rok, odgovaraju te evropske vrednosti. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifAli u Srbiji se trenutno stvara referendumska atmosfera - ponovo se postavlja pitanje opredeljivanja između Istoka i Zapada? - To je, po meni, lažna dilema. Ne treba zaboraviti da je Rusija još tokom 90-tih, dakle mnogo pre Srbije, imala sporazum o trgovini i saradnji sa EU, koji ove godine treba da obnovi. Dakle, oni imaju čvrste veze sa Evropom. S druge strane je Srbija, koja želi članstvo u EU, a ima dobre odnose sa Rusijom. To je naša velika prednost, da budemo neka vrsta mosta između ova dva značajna igrača u Evropi. To može da bude samo naša prednost i u odnosima sa EU i u odnosima sa Rusijom. Ako igramo pametno, jedna saradnja ne mora da isključuje drugu. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifKoliko se naša zemlja i realno približila Evropi? - Na Zapadu su svi, upravo zato što Srbija ima veliki potencijal - ne samo administrativni, već i ekonomski i politički - iznenađeni i razočarani sporošću našeg približavanja EU. Doduše, imali smo velikih „opterećenja“ koja drugi nisu - najpre probleme u unutrašnjim odnosima dve države članice u državnoj zajednici, a zatim i pitanje statusa Kosova. S druge strane, svi uočavaju našu sposobnost da brzo završimo posao. Srbija može mnogo, mnogo više od nivoa na kome se trenutno nalazi. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifGde su reforme najbrže, a gde najsporije? - Najviše smo se približili EU u ekonomskoj i finansijskoj oblasti, zato što stepen odnosa na kom se nalazimo upravo to zahteva. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je pre svega trgovinski, pa su i akcenti stavljeni na naše uključivanje u jedinstveno tržište, slobodu kretanja kapitala... Zato insistiramo da Srbija, kao i zemlje Zapadnog Balkana, što pre dobije status kandidata, da bi se fokus pomerio na oblasti koje su do sada bile pomalo zanemarivane i u kojima je akcenat na potrebama reformi bio najmanji: zaštita životne sredine, istraživanje i razvoj, nauka, obrazovanje, socijalna pitanja, zapošljavanje... http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifKoji je realni rok za ulazak Srbije u EU? - Ne znam za rok, ali znam koje godine možemo biti spremni za ulazak u EU - 2012. Do tada bi Srbija trebalo da završi najveći deo reformi, usvoji najveći deo evropskih standarda i toliko promeni svoju politiku, pravo i ekonomiju da Evropa jednostavno neće moći da kaže „ne“ našem članstvu. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifŠta biste rekli onima koji postavljaju sledeće pitanje: Ako za članstvo u EU moramo da stvorimo bolju, napredniju i moderniju državu, viši standard i dobre plate - pa šta ćemo onda uopšte u toj Evropi, šta time dobijamo? - Ulazak u EU nije samo reforma države i postizanje standarda, već uključivanje u jedan veliki ekonomsko-trgovinski blok. U uslovima globalizacije, jedna država, ma koliko bila bogata, ne može sama biti konkurentna na svetskom tržištu, već samo ako je deo velikog, širokog trgovinskog bloka. Ako budemo van njega, gubimo mogućnost da održimo i nadograđujemo postignute standarde. To će onda biti još jedna propuštena šansa za nas. Čak i jedna Norveška, koja nije u EU, a mnogo je bogatija od Srbije i može da opstane sama, ipak ima izuzetno čvrste veze sa Evropom i prihvata i poštuje evropske standarde. D. Milinković Nemačka, Italija, Austrija, Grčka i nove članice EU su nam najbolji prijatelji http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifZa koje evropske države bi Srbija trebalo najviše da se veže, ko su naši najveći prijatelji? - Mislim da nema evropske zemlje koja smatra da Srbiji nije mesto u EU i koja se protivi našem članstvu. Ono što se među državama Unije razlikuje jeste način na koji Srbija treba to da postigne. Neke evropske zemlje smatraju da je potrebno insistirati na punoj saradnji sa Hagom, druge da je bolje odložiti to uslovljavanje za kasnije faze procesa pridruživanja. Istina je da su nam neke zemlje naklonjenije, pre svih Nemačka, Italija, Austrija, Grčka, ali i one koje su nedavno ušle u EU, Slovenija Mađarska, Češka ili Bugarska i Rumunija. Ne bih rekla da nam oni ponekad gledaju kroz prste, ali nam maksimalno pomažu. Naravno, treba gajiti dobre odnose sa svim velikim evropskim državama, ali i ne zaboraviti skandinavske zemlje, koje nam puno pomažu, zatim naše susede, ili Portugaliju, sa kojom intenzivno radimo na ispunjavanju uslova za ulazak na belu šengen listu. Malo znamo o evropskim vrednostima http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifKoliko je ovde razvijena svest da je EU ne samo ekonomska i politička zajednica zemalja, već i jedan civilizacijski, istorijski i kulturni pojam? - Tačno, Evropa je pre svega zasnovana na određenim demokratskim vrednostima, taj koncept se širi ka Istoku i postaje sveobuhvatan. I na osnovu njega, a ne geografskih granica, određuje se gde je Evropa. Malo znamo o tome šta su evropske vrednosti, a vrlo često ih koristimo: mir, demokratija, stabilnost, napredak, dobrosusedski odnosi, poštovanje ljudskih prava. I sigurna sam da svaki građanin Srbije kaže - to su i moje vrednosti! One predstavljaju nešto što je u nama ugrađeno kao razumevanje normalnog života. Na tome se bazira čitav proces evropske integracije. Zato država koja želi da postane članica mora ne samo da deli, nego i da promoviše i unapređuje te vrednosti. To piše i u novom tekstu ugovora iz Lisabona i u čuvenim kriterijumima iz Kopenhagena. To su vrednosti oko kojih se 58 godina okupljaju evropske države. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/text3.html
<<image001.gif>>
