Beograd, februar 3, 2008
OLIVER VULOVIĆ
Put od 118 000 dobrih namera za pakao
Maglovito, traljavo, neodredjeno i previše uvijeno da bi imalo i R od
radikalnog a na ovim izborima ipak radikalsko- i sa istokom i sa zapadom - i
nedopustivo nirvansko čekanje drugog kruga kafenisanjem po prestonici i
Moskvi u kombinaciji sa sinergičnim evropsko-tadićevskim sejanjem straha u
stanovništvu od famoznih 90-tih, rata, sankcija, redova za ulje i gorivo kao
i nečuveno licemrje socijalista i Koštiničinih i Ilićevih kvazinacionalista,
te i problema u svojim redovima a la Maja Gojković koja je radi osiguranja
svog još jednog gradonačelničkog mandata kao bazisa za ostvarivanje kasnijih
još viših ambicija bila poput Nikolićevog -i sa istokom i sa zapadom- i sa
Radikalima ali i odlučno bez njih a time poklonila ostatak Vojvodine
Demokratama, bilo je sve skupa dovoljno da nacionalisti u koaliciji sa
gubitnicima u srpskoj tranziciji i po treći put ostanu i politički gubitnici
na predsedničkim izborima. I pored brojke od oko dva miliona glasova i minus
razlike od "samo" 118 000 glasova, poraženi ostaju kao i do sada na milost i
nemilost dobitnika tranzicije, bankarskog lobija i evro-američkih planova za
ovaj deo sveta za jedan dobrano dugačak period u budućnosti. I pored nove
energije koju je svojim vodjenjem partije uneo medju Radikale, Tomislav
Nikolić je opet izgubio i sebe zacementirao u ulozi gubitnika, što i nije
tako strašno kada se isti epitet ne bi zalepio i za stranku koju je vodio i
ljude koji su je podržali , a hoće. Trenutnih dva miliona glasova nisu
nikakva uteha ni Nikoliću ni Radikalima ma koliko to režimlije nakon
proglašenja pobede glumeći pristojnost isticale kao respektabilnu cifru sa
kojom će se računati kada se u budućnosti bude vodila politika sa i protiv
Radikala, jer je svima kristalno jasno da se Srbija zacementerila na
-njihove dve Srbije- i da će ova njima suprotna krenuti u osipanje i
dugogodišnje besciljno lutanje u traženju novog zaštitnika na političkoj
sceni za svoj socijalni status, sunarodnike na Kosmetu i samu ieologiju
nacionalizma. Srpska Radikalna stranka i svi ostali koji su je na ovim
izborima podržali iz svega gore navedenog moraju prvo da shvate da reči
Tomislava Nikolića - Srbiji trebaju promene- moraju početi od njih samih
tako što će prvo nešto, a to nešto mora biti i suštinski i bitno, menjati u
svojim redovima. Ostavke Nikolića, Todorovića i Maje Gojković u stranci kao
i neizostavno prestajanje očijukanja njihovih naslednika (oličenih u Vučiću,
Jorgovanki Tabaković, Gordani Pop lazić ma koliko oni zbog gvozdene
stranačke discipline to u ovim momentima ne bi smeli ni da sanjaju), sa
Koštunicom, Ilićem i Dačićem koji su suma sumarum na ovim izborima svojim
kukavičkim i sitnoplotikanskim kalkulacijama naneli najveću štetu srpskom
konzervativnom biračkom telu i kao nedavno u Crnoj Gori pomogli da
nacionalne manjine u koaliciji sa od Solane, Rena, Sarkozija, Kacina, Doris
Pak i drugih evropskih osvedočenih antisrpskih kolovodja pretrasenim Srbima,
olakšaju posao onima koji bi da "Srbija konačno preboli Kosmet" i grogirana
dočeka buduće evroatlantske političke intervencije i uplitanja u Raškoj i
Vojvodini i nastavku sprovodjenja ubrizgavanja u Srbiju najsurovijeg lica
kapitalizma, liberalnog divljeg kapitalizma bez i jedne crte humanog i
socijalnog u sebi. Smrću Miloševića umrla je i nada da će se skoro pojaviti
snaga koja će znati da artikuliše i na jednom mestu okupi Srbe koji su se i
pored postojanja i vojne i političke agresije EU na naš narod i zemlju i
dalje osećali evropski ali i svoji na svome. Utamničenjem Šešelja otupela je
i oštrica intelektualnog otpora evroatlantskim okupatorima i svedena je na
par domaćih vrhunskih pravnika što nije dovoljno. Dijalog dve Srbije koji je
obećao Tadić u prvim trenucima nakon proglašenja pobede imaće svoju
šminkersku pozu samo još neko vreme nakon izbora i neće proći dugo do
dolaska momenta kada će se dijalog pretvoriti u diktiranje uslova jer je
pobednik i dospeo tamo tako što su mu mentori oni koji već 18 godina Srbima
diktiraju uslove. Ljigavi Koštinica će izljigaviti još kojih desetak meseci
na vlasti ali će Djavo i tu doći po svoje ali tada više neće imati gde i
kome da izroni političke suze. Poraz Radikala na ovim izborima je poraz i
Koštuničine misije ( kako je on nazivao svoju političku borbu protiv
Miloševića i njegovo kasnije predavanje i Miloševića i Šešelja okupatoru na
tamničenje) a ujedno je pobeda i početak jedne druge misije - evropske
misije na Kosmetu, još jednom kamenu temeljcu za još jednu novu državu
stvorenu na teritoriji srpskog naroda a za njegovog mandata. Voleo bih da je
ovo bila prolazna muka na putu ka uzvišenju, ali pošto se već nekoliko puta
uzastopno ponavlja, pre da smo svedoci priprema za konačno nacionalno
survavanje u ambis i ostvarivanje one politicke ideje da Srbija udje u EU pa
makar i bez Srba. No, i dok se survava čovek ipak nešto vikne i ja zato sada
glasno u noći trećeg na četvrti februar 2008-e glasno vičem - Dole Vlada
Vojislava Koštunice ! Dole Predsednik Republike ! Dole izdajničko
rukovodstvo SPS-a !. Živela Srbija !
_________________________________________________________________
oliver vulovic [Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
