ZAVRŠENA MINHENSKA KONFERENCIJA, TADIĆEVO UPOZORENJE O KOS 13:46 MINHEN, 10. februara (Tanjug) - U Minhenu je danas završena 44. međunarodna konferencija na kojoj je predsednik Boris Tadić izjavio da svako novo međunarodno angažovanje na Kosovu i Metohiji mora da prođe kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Predsednik Tadić se u petak uveče kao prvi govornik pred šefovima država ili vlada, ministrima i ekspertima založio za nastavak pregovora i upozorio na opasnosti nezavisnosti Kosmetaa koju, kako je više puta ponovio za vreme konferencije, Srbija nikad neće priznati. Srpski predsednik je u govoru istakao da je alternativa delovanju kroz Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija - opasan skok u "tamnu nepoznanicu" u vreme velikih nestabilnosti u svetu. "Bio bi uspostavljen presedan ukoliko bi Srbiji bio uzet deo terotorije protiv njene volje - a to je uistinu nametnuta nezavisnost Kosova - što bi zauzvrat dovelo do eskalacije mnogih postojećih sukoba, ponovnog rasplamsavanja nekih od zamrznutih konflikata i izazivanja ko zna koliko mnogo novih sukoba", rekao je Tadić. Srbija ne može da prihvati "rasparčavanje" svoje zemlje, i u tom pogledu se "ne razlikuje od bilo koje druge međunarodno priznate države", rekao je Tadić, naglasivši da je, kada je u pitanju rešenje budućeg statusa Kosova, srpska demokratija garant stabilnosti, a srpski patriotizam deo rešenja. Za vreme trodnevne konferencije na kojoj su se okupili vodeći političari sveta, Tadić je u nizu bilateralnih susreta, kako je rekao, branio poziciju i dostojanstvo Srbije. "Srbija ne prihvata nezavisnost Kosova i Metohije, želi nastavak pregovora i pronalaženje kompromisnog rešenja koje će zadovoljiti obe strane", rekao je srpski predsednik. Tadić je novinarima u Minhenu rekao da od država regiona Zapadnog Balkana očekuje apsolutnu uzdržanost u vezi Kosmeta, jer njihovi predstavnici dobro znaju probleme u južnoj srpskoj pokrajini. Predsednik Tadić je, takođe, naglasio da će Srbija svim diplomatskim i pravnim sredstvima a nikako ratom, braniti svoj teritorijalni integritet i suverenitet. Na konferenciji u Minhenu su, osim predsednika Tadića, bili i šef diplomatije Vuk Jeremić i ministar odbrane Dragan Ssutanovac. U mnoštvu izjava o Kosmetu, od političara iz okruženja Srbije stigli su pozivi na razum i mir. Potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov upozorio je da bi davanje nezavisnosti Kosmeta "stvorilo užasan problem", otvorilo Pandorinu kutiju i predstavljalo presedan i kršenje međunarodnog prava. "Ukoliko Evropska unija prizna Kosovo, treba da prizna i Severni Kipar. To će stvoriti ozbiljan problem", rekao je vicepremijer Ivanov. Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov je, pri tom, istakao da bi eventualno upućivanje misije EU u pokrajinu bilo apsolutno protivpravno, jer ni Srbija ni Kosovo nisu članice Unije Makedonski predsednik Branko Crvenkovski je na skupu pozvao Srbiju i privremene institucije samouprave u pokrajini na umerenost i mir u traženju rešenja, ukazujući da njegova zemlja želi miran suživot sa svim susedima. Mađarski ministar odbrane Djerđ Sekereš je u Minhenu izjavio da učesnici pregovora o budućnosti Kosmeta moraju da teže da razumeju stav Srbije, dok joj nude perspektivu evroatlantskih integracija. Šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel, čija je zemlja predsedavajući EU je zatražio da Evropa uputi suštinske pozive Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Albaniji i da preuzme odgovornost za Kosmet. Američki ministar odbrane Roberts Gejts, čija zemlja bez rezerve podržava nezavisnost južne srpske provincije je, kako prenose mediji, posle prvog privatnog sastanka sa zamenikom šefa ruske vlade Sergejom Ivanovim rekao da će Rusija ''oprezno reagovati'', ako Kosovo proglasi nezavisnost. Na pitanje da li to znači da očekuje Moskva neće praviti "preveliku galamu", Gejts je odgovorio da to nije rekao. "To nisam rekao. Rekao sam samo da mislim da će oprezno reagovati", rekao je Gejts. Konferencija, čiji je radni deo otvorio turski premijer Redžep Tajip Erdogan, ističući da bi prijem Turske u EU bio pozitivan signal za sve muslimane sveta, bavila se, između ostalog, pitanjem Avganistana, budućnosti NATO, odnosima Rusije sa Zapadom i drugim, aktuelnim, svetskim temama i problemima. Sa konferencije je, pre svega zbog misije u Avganistanu, upućen skoro dramatičan apel Amerikanca na opasnost cepanja NATO i upozoreno da Alijansa ne sme i ne može biti podeljena na dva dela - na jedne, koji su spremni da se bore i drugi, koji to nisu. Konferenciju, na kojoj se okupilo oko 350 političara i eksperata iz celog sveta, pratile su mirne demonstracije protivnika skupa. Za sigurnost svetskih političara na tradicionalnom minhenskom skupu o bezbednosti brinulo je 3.700 nemačkih policajaca i 110 naoružanih vojnika Bundesvera. (Kraj) rl/kb NNNN http://www.tanjug.co.yu/
