"Nezavisnost Kosova - presedan koji bi destabilizovao Balkan"
Autor: Tanjug | 10.02.2008 - 13:45 Nezavisnost Kosova bi predstavljala opasan presedan, imajući u vidu da bi bila komadana teritorija zemlje članice Ujedinjenih nacija, a nije isključena ni mogućnost destabilizacije Balkana, upozorila je američki stručnjak za međunarodno pravo Rut Vedžvud. "Opasan je presedan komadati teritoriju države članice UN. A sam 'tajming' ne može biti gori. Nikome ne treba kriza oko Kosova, u trenutku dok NATO-u nedostaju snage u Avganistanu, a u toj autonomnoj pokrajini Srbije ostaje 16.000 vojnika", ocenila je Vedžvud u komentaru u njujorškom "Vol strit džurnalu". "Proglašenje nezavisnosti bi destabilizovalo i "druge američke prijatelje na Balkanu. Bosna će se suočiti s novim pokušajem samoproglašene 'srpske republike' da napusti dejtonsku strukturu. Nepokorna albanska manjina u Makedoniji može ponovo pitati zašto je gurnuta u državu sa pravoslavnim Slovenima", dodala je Vedžvud, poznata kao kritičar pojedinih poteza vlasti Srbije u prošlosti. Vedžvud, koja predaje na univerzitetu Džons Hopkins u Baltimoru, upozorila je da posledice nezavisnosti Kosova ne bi bile "benigne" ni za centralnu Evropu, imajući u vidu situaciju na Kipru i u Abhaziji, ali i da u Mađarskoj, Rumuniji, Ukrajini i Grčkoj postoje iredentističke manjine čiji radikalni elementi "sanjaju o promeni granica". Poručujući da nezavisnost "nije lek za mržnju", Vedžvud je upozorila da bi nezavisnost Kosova ugrozila položaj srpske i drugih manjina u pokrajini i podsetila na događaje od 17. marta 2004, kada je ubijeno 19 ljudi, a širom Kosmeta uništene srpske kuće, manastiri i ckrve. "Teško je videti moralnu postojanost humanitarne intervencije NATO IZ 1999, koja je bila sračunata na zaustavljanje etničkog čišćenja, sa novom nezainteresovanošću sa predvidivim etničkim čišćenjem drugačijeg predznaka," primetila je Vedžvud. Profesorka je primetila da su suočene sa "probuđenim albanskim nacionalizmom", u opasnosti i druge manje etničke zajednice na Kosmetu, Bošnjaci, Goranci, Turci i Egipćani, zajedno sa Aškalijama i Romima. Pored toga, ukazuje Vedžvud, secesionisti na Kosovu ignorišu ekonomske i realnosti različitih kultura na Stariom kontinentu, prema kojima je za pokrajinu "najbolja (a možda i jedina) šansa da se pridruži evropskoj privredi ukoliko je u sastavu Strbije." "Umesto toga albansko secesionističko rukovodstvo bi moglo da pristupi Organizaciji islanske konferencije (OIC), kao što je već učinila Albanija," navela je američka profesorka. To bi moglo da znači finansijsku pomoć iz OIC, "ali bi zapad trebalo da se zabrine - uz pomoć dolazi i politički uticaj," ukazala je Vedžvud. Konačno, profesorka Vedžvud zato smatra da je posle izborne pobede predsednika Borisa Tadića, koji želi da veže sudbinu Srbije za Evropsku uniju, sada red na zemljama Zapada da deluje "razborito i odgovorno - naročito u pogledu zapaljivog pitanja Kosova". Tako bi, po mišljenju Vedžvudove, Sjedinjene Američke Države i njeni saveznici u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo da razmotre "praktičnije rešenje" za Kosmet. "Amerika i njene saveznice, kroz Savet bezbednosti, mogu da obezbede trajne međunarodne garancije za političku autonomiju Kosova unutar Srbije. U kombinaciji sa Ahtisarijevom planom, čak bi Beograd i Moskva verovatno mogli da prihvate takve garancije", navela je Vedžvud. Vedžvud je mišljenja da bi takvim rešenjem Kosovo dobilo isto ili više od nominalne nezavisnosti, a autonomija bi obuhvatila pravo pokrajine da se uključi u "određene međunarodne sporazume". "Autonomija bi omogućila veću moć nego što bi imala kao polu-država, nesposobna da postane članica UN zbog mogućeg veta Rusije", primetila je Vedžvud. Vedžvud na kraju poručuje da, "čak i ako je nezavisnost Kosova na kraju neizbežna, ima puno toga da se postigne u obezbeđivanju ishida sa kojim Srbija i Rusija mogu da žive". U tom smislu je profesorka Vedžvud podsetila i na nedavna upozorenja bivših visokih američkih zvaničnika Džona Boltona, Pitera Rodmana i Lorensa Iglbergera da bi žurba administracije predsednika Džordža Buša oko priznavanja nezavisnosti Kosova mogla da izazove nasilje u pokrajini i krizu sa Rusijom. Postojeći <http://www.blic.co.yu/_komentari.php?id=29920&mode=view> komentari (3) http://www.blic.co.yu
