Režiser Račka ponovo režira

Bivši šef Misije Oebs na Kosmetu izjavio je da je „ubistvo 45 kosovskih 
Albanaca u selu Račak razlog zbog kojeg Kosovo zaslužuje nezavisnost“. Glas 
podseća na to kakva je bila prava uloga američkog diplomate u tragičnim 
zbivanjima na našem tlu, kojima je i on znatno doprineo

 

Vilijam Voker jedva je dočekao da ponovo opanjka Srbiju pred svetom. Posle 
nameštaljke navodnog masakra u kosovskom selu Račak, 15. januara 1999. godine, 
koji je poslužio kao okidač za NATO agresiju protiv SRJ, ovaj Amerikanac 
oglasio se ovih dana starim lažima u novoj prilici.

U intervjuu koji je ovih dana objavljen, bivši Šef Misije Oebs na Kosovu 
doslovno je izjavio da ubistvo 45 kosovskih Albanaca u selu Račak upravo razlog 
zbog kojeg Kosovo zaslužuje nezavisnost. Ovo je samo bio nastavak onoga o čemu 
je govorio svetu pre devet godina, a kasnije ponovio pred Haškim tribunalom na 
suđenju bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću.

Voker je svakako bio jedan od najvažnijih i najčešće pominjanih svedoka optužbe 
koji se u procesu pojavio u junu 2002, ali je ostao prisutan sve do kraja 
izvođenja dokaza odbrane oko kosovske optužnice. Milošević je, naime, propustio 
malo koga od svojih svedoka da ne „proveri“ Vokerove iskaze.

Tvrdnja ključnog svedoka optužbe - da tela pobijenih Albanaca, koje je 16. 
januara zatekao u Račku, nisu prethodno bila pomerana i da je video dva tuceta 
mrtvih tela, poglavito starijih ljudi oko njih lokve sveže i već sasušene krvi, 
Milošević je još na samom početku unakrsnog ispitivanja pomeo i direktno 
opovrgao sugestijom da je scena navodnog masakra u Račku - izrežirana.

Optuženi je pred diplomatu izneo devet fotografija mrtvih iz ovog sela i desetu 
(dve verzije slike jedne te iste osobe), na kojoj se (na prvoj) jasno videlo da 
nema krvi, dok se na drugoj fotografiji, ipak, krv pojavljuje.

Zar ovo nije dovoljan dokaz da je scena nameštena?!

- O tome biste morali da pitate fotografa koji je sve snimio - zaustavio ga je 
sudija Mej.

- Da li su tela tamo doneta ili nisu - bio je uporan Milošević.

- Mislim da sam apsolutno siguran da su poginuli gde sam ih video, a tako misle 
i drugi - okolišao je Voker.

Čak ni ovu fotografiju ne smatrate nameštanjem scene?

- Ne.     

Milošević je potom namučio Vokera da mu odgovori da li je ovaj unapred 
pripremio i pozvao strane novinare da obaveste svet o zločinu u Račku.

- Neki novinari su već bili tu i možda su obavestili redakcije šta se desilo, a 
bilo je i novinara oko mog štaba, koji su me pratili - objašnjavao je svedok.

Ali, novinari koji su tamo stigli ranije izjavili su kako nisu videli ništa 
naročito! - uzviknuo je optuženi.

Voker je energično odbacio pitanje - da li je Misija Oebs potpomagala albanske 
separatiste - gotovo se zaklinjući u nepristrasnost. Diplomata je, doduše, 
prihvatio je da je OVK činila zločine, ali samo da bi izbegao direktan odgovor 
na pitanje - da li je to bila teroristička organizacija.

IMENA NA SPOMENIKU    

Još jedan razlog koji je Boa Adamsa naveo na zaključak da je u Račku bila borba 
vojnih jedinica, a ne masakr civila bio je ono što je ovaj novinar saznao u 
susednom selu Malopoljce.
- To je bilo nekoliko kilometara od Račka. Otišao sam u to selo, jer je u 
izveštaju Oebsa pomenuto da je petoro ubijenih iz Račka tamo sahranjeno. Na 
ulazu u selo, kod groblja, stražarilo je nekoliko pripadnika OVK, a jedan mi je 
rekao da su tu sahranjeni poginuli pripadnici OVK. Popisao sam njihova imena sa 
spomenika i evo ih. Oni nisu bili na spisku poginulih u izveštaju Oebsa.

Milošević je čak pokušao svedoku da sugeriše da je Račak bio samo kontinuitet 
ovakvog Vokerovog delovanja pri korišćenju humanitarne misije za krijumčarenje 
oružja, ali je svedoku u pomoć ponovo pritekao sudija Mej. Optuženi se tada, 
još jednom, svom silom, obrušio na svedoka.

- Tvrdili ste malopre da, u jaruzi, gde ste zatekli leševe, nije bilo 
pripadnika OVK? - saleteo ga je Milošević.

Na potvrdu negativnog odgovora, optuženi je zamolio da se pusti TV kaseta, na 
kojoj se Voker vidi u prisustvu jednog pripadnika OVK.

- Moji ljudi su znali za „čarke“, ali to nije opravdanje za ono što sam zatekao 
- rekao je Voker.

- Zašto ste prećutali da su u Račku bile borbe i mrtvi iz OVK?

- Opisao sam samo ono što sam lično video.

- Pa, čemu nam onda služi i 1.400 ljudi iz vaše misije. Rekli ste i da, pre 
odlaska u Račak, niste razgovarali sa Ričardom Holbrukom i Vesli Klarkom?

- Ne, nisam.

- Molim vas da pustite kasetu i treba li ovom filmu ikakav komentar - zamolio 
je Milošević.

Na traci su se pojavili Holbruk i Klark dok daju izjave za javnost, a Voker ih 
upravo obaveštava šta je čuo o Račku.

- Treba li ovom komentar?

- Nisam se toga setio, izdala me je memorija.

Milošević je pokušao da uzdrma Vokera i podsećanjem na njegovu prošlost 
američkog diplomate u Srednjoj Americi, citirajući ocene NJujork tajmsa, 
Vašington posta i drugih listova o njegovim neistinitim izveštajima o 
događajima iz Salvadora i Nikaragve, zemljama gde je bio ambasador.

- Gledano unazad, tako danas izgleda, ali kad sam onda govorio, rekao sam ono 
što smo tada znali - pokušao je da se izvadi ezopovskim odgovorom. - Izjave su 
bile tačne onoliko, koliko nam je tada bilo poznato.

Tužiocu Džefri Najsu mnogo je teže palo ono što je, na suđenju, 27. januara 
2005, o Račku, izjavio nemački novinar Bo Adam. Izveštač Berlinger cajtunga 
izrazio je otvorenu sumnju u službenu verziju događaja - masakru žena, staraca 
i dece - objašnjavajući da je iz izjava očevidaca bilo jasno da su neki 
poginuli nastradali u borbi, a ne i pobijeni iz neposredne blizine.

Udar optužnici svedok je zadao objašnjenjem da su mu Albanci, koji su mu 
pokazivali mesta pogibije, ispričali kako su i žena i dete nastradali od hitaca 
sa susednog brda, udaljenog oko sto metara, a ne pucnjima iz neposredne 
blizine, kako je to rekao Voker. Jednog poginulog očevici su mu prikazali i kao 
osobu koja je ležala i držala pušku.

Ni Kanadski general Žozef Mezonev, vođa regionalnog centra Oebsa u Prizrenu, 
povodom istog događaja, kao svedok optužbe, krajem maja 2002. nije negirao 
prisustvo jedinica OVK u Račku, doduše uz opasku da njihove snage nisu bile 
jake.

Na dan kad je Voker govorio svetu o masakrima civila u Račku, znali ste i 
napisali da su tamo bili pripadnici OVK? - insistirao je Milošević dok se 
svedok nećkao da određeno odgovori. - Govorili ste i o artiljerijskoj i 
tenkovskoj vatri, a tvrdite da su svi zatečeni u selu pobijeni iz lakog 
naoružanja?

- Tačno, bili su ustreljeni uglavnom u glavu i iz neposredne blizine.

- Rekli ste da ste u Račku zatekli rovove. Zar nije logično da onda metak 
pogodi najčešće u glavu? Znate li da su finski patolozi utvrdili da je većina 
poginulih nastradala u hodu ili od hitaca iz daljine? - Ne, nisam video 
izveštaj forenzičara, ali znam da se sa udaljenosti ne gađa u glavu, već u telo.

- Tačno, ali ne ispaljuje se samo jedan metak. Kako je moguće da na pogođenom u 
glavu ostane keče na njoj?

- To je zaista neverovatno.

Mezonevu nije bilo poznato ni da od 40 mrtvih, 13 nije sahranjeno u Račku, a 
što ukazuje da oni nisu bili iz sela. Priznao je, doduše, da je selo u noći 
između 15. i 16. januara bilo pod kontrolom OVK i nije isključio mogućnost da 
je neko tada mogao da pomera tela.

- A, zašto je onda vaša misija prećutala podatke ko su bili poginuli, da li su 
vođene borbe, postojali bunkeri i rovovi i da li je nađeno oružje?

- Ja nisam ništa tako radio - prebacio je general ovaj posao u nadležnost svog 
šefa.

Da li vi, lično, posle informacija koje imate, možete da tvrdite da je u Račku 
izvršen masakr nad nedužnim civilima?

Sudija Mej je istog trenutka zabranio odgovor. Svedoka je, međutim, onda 
dočekao „prijatelj suda“ Branislav Tapušković.

- Kako ste 16. januara u 10.47 ujutru, pre izlaska na poprište borbi, mogli da 
izjavite da je u Račku izvršen masakr, pa čak da odgovornima pretite Haškim 
tribunalom?

- To je tačno. U međuvremenu sam primio od svojih saradnika izveštaje o žrtvama.

Na ovom mestu, advokat je upitao svedoka - zna li kako su tela poginulih 
preneta u džamiju? Posle negativnog odgovora, Tapušković je gotovo šokirao 
prisutne pitanjem: zna li svedok da je, pred džamijom, upravo po izveštaju 
Oebsa, ubijeno 17 Srba, kad su tamo došli da prenesu tela u Prištinu?!

 

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-13-02-2008/reziser-racka-ponovo-rezira

 

 

 

Reply via email to