Režiser Račka ponovo režira Bivši šef Misije Oebs na Kosmetu izjavio je da je „ubistvo 45 kosovskih Albanaca u selu Račak razlog zbog kojeg Kosovo zaslužuje nezavisnost“. Glas podseća na to kakva je bila prava uloga američkog diplomate u tragičnim zbivanjima na našem tlu, kojima je i on znatno doprineo
Vilijam Voker jedva je dočekao da ponovo opanjka Srbiju pred svetom. Posle nameštaljke navodnog masakra u kosovskom selu Račak, 15. januara 1999. godine, koji je poslužio kao okidač za NATO agresiju protiv SRJ, ovaj Amerikanac oglasio se ovih dana starim lažima u novoj prilici. U intervjuu koji je ovih dana objavljen, bivši Šef Misije Oebs na Kosovu doslovno je izjavio da ubistvo 45 kosovskih Albanaca u selu Račak upravo razlog zbog kojeg Kosovo zaslužuje nezavisnost. Ovo je samo bio nastavak onoga o čemu je govorio svetu pre devet godina, a kasnije ponovio pred Haškim tribunalom na suđenju bivšem predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Miloševiću. Voker je svakako bio jedan od najvažnijih i najčešće pominjanih svedoka optužbe koji se u procesu pojavio u junu 2002, ali je ostao prisutan sve do kraja izvođenja dokaza odbrane oko kosovske optužnice. Milošević je, naime, propustio malo koga od svojih svedoka da ne „proveri“ Vokerove iskaze. Tvrdnja ključnog svedoka optužbe - da tela pobijenih Albanaca, koje je 16. januara zatekao u Račku, nisu prethodno bila pomerana i da je video dva tuceta mrtvih tela, poglavito starijih ljudi oko njih lokve sveže i već sasušene krvi, Milošević je još na samom početku unakrsnog ispitivanja pomeo i direktno opovrgao sugestijom da je scena navodnog masakra u Račku - izrežirana. Optuženi je pred diplomatu izneo devet fotografija mrtvih iz ovog sela i desetu (dve verzije slike jedne te iste osobe), na kojoj se (na prvoj) jasno videlo da nema krvi, dok se na drugoj fotografiji, ipak, krv pojavljuje. Zar ovo nije dovoljan dokaz da je scena nameštena?! - O tome biste morali da pitate fotografa koji je sve snimio - zaustavio ga je sudija Mej. - Da li su tela tamo doneta ili nisu - bio je uporan Milošević. - Mislim da sam apsolutno siguran da su poginuli gde sam ih video, a tako misle i drugi - okolišao je Voker. Čak ni ovu fotografiju ne smatrate nameštanjem scene? - Ne. Milošević je potom namučio Vokera da mu odgovori da li je ovaj unapred pripremio i pozvao strane novinare da obaveste svet o zločinu u Račku. - Neki novinari su već bili tu i možda su obavestili redakcije šta se desilo, a bilo je i novinara oko mog štaba, koji su me pratili - objašnjavao je svedok. Ali, novinari koji su tamo stigli ranije izjavili su kako nisu videli ništa naročito! - uzviknuo je optuženi. Voker je energično odbacio pitanje - da li je Misija Oebs potpomagala albanske separatiste - gotovo se zaklinjući u nepristrasnost. Diplomata je, doduše, prihvatio je da je OVK činila zločine, ali samo da bi izbegao direktan odgovor na pitanje - da li je to bila teroristička organizacija. IMENA NA SPOMENIKU Još jedan razlog koji je Boa Adamsa naveo na zaključak da je u Račku bila borba vojnih jedinica, a ne masakr civila bio je ono što je ovaj novinar saznao u susednom selu Malopoljce. - To je bilo nekoliko kilometara od Račka. Otišao sam u to selo, jer je u izveštaju Oebsa pomenuto da je petoro ubijenih iz Račka tamo sahranjeno. Na ulazu u selo, kod groblja, stražarilo je nekoliko pripadnika OVK, a jedan mi je rekao da su tu sahranjeni poginuli pripadnici OVK. Popisao sam njihova imena sa spomenika i evo ih. Oni nisu bili na spisku poginulih u izveštaju Oebsa. Milošević je čak pokušao svedoku da sugeriše da je Račak bio samo kontinuitet ovakvog Vokerovog delovanja pri korišćenju humanitarne misije za krijumčarenje oružja, ali je svedoku u pomoć ponovo pritekao sudija Mej. Optuženi se tada, još jednom, svom silom, obrušio na svedoka. - Tvrdili ste malopre da, u jaruzi, gde ste zatekli leševe, nije bilo pripadnika OVK? - saleteo ga je Milošević. Na potvrdu negativnog odgovora, optuženi je zamolio da se pusti TV kaseta, na kojoj se Voker vidi u prisustvu jednog pripadnika OVK. - Moji ljudi su znali za „čarke“, ali to nije opravdanje za ono što sam zatekao - rekao je Voker. - Zašto ste prećutali da su u Račku bile borbe i mrtvi iz OVK? - Opisao sam samo ono što sam lično video. - Pa, čemu nam onda služi i 1.400 ljudi iz vaše misije. Rekli ste i da, pre odlaska u Račak, niste razgovarali sa Ričardom Holbrukom i Vesli Klarkom? - Ne, nisam. - Molim vas da pustite kasetu i treba li ovom filmu ikakav komentar - zamolio je Milošević. Na traci su se pojavili Holbruk i Klark dok daju izjave za javnost, a Voker ih upravo obaveštava šta je čuo o Račku. - Treba li ovom komentar? - Nisam se toga setio, izdala me je memorija. Milošević je pokušao da uzdrma Vokera i podsećanjem na njegovu prošlost američkog diplomate u Srednjoj Americi, citirajući ocene NJujork tajmsa, Vašington posta i drugih listova o njegovim neistinitim izveštajima o događajima iz Salvadora i Nikaragve, zemljama gde je bio ambasador. - Gledano unazad, tako danas izgleda, ali kad sam onda govorio, rekao sam ono što smo tada znali - pokušao je da se izvadi ezopovskim odgovorom. - Izjave su bile tačne onoliko, koliko nam je tada bilo poznato. Tužiocu Džefri Najsu mnogo je teže palo ono što je, na suđenju, 27. januara 2005, o Račku, izjavio nemački novinar Bo Adam. Izveštač Berlinger cajtunga izrazio je otvorenu sumnju u službenu verziju događaja - masakru žena, staraca i dece - objašnjavajući da je iz izjava očevidaca bilo jasno da su neki poginuli nastradali u borbi, a ne i pobijeni iz neposredne blizine. Udar optužnici svedok je zadao objašnjenjem da su mu Albanci, koji su mu pokazivali mesta pogibije, ispričali kako su i žena i dete nastradali od hitaca sa susednog brda, udaljenog oko sto metara, a ne pucnjima iz neposredne blizine, kako je to rekao Voker. Jednog poginulog očevici su mu prikazali i kao osobu koja je ležala i držala pušku. Ni Kanadski general Žozef Mezonev, vođa regionalnog centra Oebsa u Prizrenu, povodom istog događaja, kao svedok optužbe, krajem maja 2002. nije negirao prisustvo jedinica OVK u Račku, doduše uz opasku da njihove snage nisu bile jake. Na dan kad je Voker govorio svetu o masakrima civila u Račku, znali ste i napisali da su tamo bili pripadnici OVK? - insistirao je Milošević dok se svedok nećkao da određeno odgovori. - Govorili ste i o artiljerijskoj i tenkovskoj vatri, a tvrdite da su svi zatečeni u selu pobijeni iz lakog naoružanja? - Tačno, bili su ustreljeni uglavnom u glavu i iz neposredne blizine. - Rekli ste da ste u Račku zatekli rovove. Zar nije logično da onda metak pogodi najčešće u glavu? Znate li da su finski patolozi utvrdili da je većina poginulih nastradala u hodu ili od hitaca iz daljine? - Ne, nisam video izveštaj forenzičara, ali znam da se sa udaljenosti ne gađa u glavu, već u telo. - Tačno, ali ne ispaljuje se samo jedan metak. Kako je moguće da na pogođenom u glavu ostane keče na njoj? - To je zaista neverovatno. Mezonevu nije bilo poznato ni da od 40 mrtvih, 13 nije sahranjeno u Račku, a što ukazuje da oni nisu bili iz sela. Priznao je, doduše, da je selo u noći između 15. i 16. januara bilo pod kontrolom OVK i nije isključio mogućnost da je neko tada mogao da pomera tela. - A, zašto je onda vaša misija prećutala podatke ko su bili poginuli, da li su vođene borbe, postojali bunkeri i rovovi i da li je nađeno oružje? - Ja nisam ništa tako radio - prebacio je general ovaj posao u nadležnost svog šefa. Da li vi, lično, posle informacija koje imate, možete da tvrdite da je u Račku izvršen masakr nad nedužnim civilima? Sudija Mej je istog trenutka zabranio odgovor. Svedoka je, međutim, onda dočekao „prijatelj suda“ Branislav Tapušković. - Kako ste 16. januara u 10.47 ujutru, pre izlaska na poprište borbi, mogli da izjavite da je u Račku izvršen masakr, pa čak da odgovornima pretite Haškim tribunalom? - To je tačno. U međuvremenu sam primio od svojih saradnika izveštaje o žrtvama. Na ovom mestu, advokat je upitao svedoka - zna li kako su tela poginulih preneta u džamiju? Posle negativnog odgovora, Tapušković je gotovo šokirao prisutne pitanjem: zna li svedok da je, pred džamijom, upravo po izveštaju Oebsa, ubijeno 17 Srba, kad su tamo došli da prenesu tela u Prištinu?! http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-13-02-2008/reziser-racka-ponovo-rezira