Pisma čitalaca
Neki drugi Slovenci - otkud ta <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/14831/neki-drugi-slovenci-otkud-ta-promena> promena Srbi su „krivi“ za sve: za rat, za glad, za nezaposlenost. Ili su se pojavili neki drugi ljudi, koje mi ne poznajemo? Pa nas ti drugi, nepoznati ljudi, optužuju za sve, do uništenja? Pitam se koji su to sada Slovenci koji hoće da proglase nezavisno Kosovo? Poznavao sam mnogo Slovenaca, zvali su se Pahor, Voh, JanezÖ bili smo u istom razredu, u školi, u vojsci... Sada se polako pojaviše neki drugi Kučani, Drnovšeci, Janše i RupeliÖ Meni nepoznati, a potpuno nepoznati po tome šta rade. Otkuda ta promena? Prvi put sam se uplašio tih promena kada sam čuo, pročitao, kako pobiše nenaoružane jugoslovenske vojnike devedesetih godina. Šta su hteli tada ti Slovenci? Stranu intervenciju, bombardovanje, rat na Balkanu? Tada je to nekako prošlo. Posle su to ostvarili neki drugi Hrvati, muslimani i najzad Šiptari. Konačno je pocepana Jugoslavija. Stvorene su banana države. Ali Srbija i Srbi nisu nestali. Trebalo je dalje raditi na njihovom uništenju. Austrija je devedesetih godina stidljivo predlagala stvaranje nove „Austrougarske monarhije“, pa pošto ih niko nije podržao, čak ni Nemačka, ućutali se, ali su radili na cepanju te „veštačke“ države Jugoslavije. A zatim Srbe ostaviše i istorijski prijatelji Francuzi i rođački vezani Englezi. Svi se udružiše da pod vođstvom zemaljskog policajca Amerike dovrše uništenje Srba. Po uništavanju su Amerikanci poznati. Prvo su uništavali Indijance. A zatim još se pamte Hirošima i Nagasaki. Međutim, Nemačka se dugo uzdržavala i nije se izjašnjavala. Šta da se radi s tim Srbima? Onda su, nažalost, nemački socijaldemokrati i zeleni pristupili izvršenju tog istorijskog zadatka. Prvo su dali avione, a zatim ponovo, treći put, poslali vojnike na Balkan: naročito se istakao g. Fišer, lider Zelenih, u toj kampanji, posle penzionera g. Genšera. Ti Srbi koji su spasavali 500 godina Evropu od islama, doživeće uništenje koje dolazi sa Zapada. U stvari, nama Zapad i šalje islam. Stvaraju mudžahedinsku republiku u Bosni i Hercegovini, i najzad jednu kvazimudžahedinsku republiku na Kosmetu. U stvari, to je američka politika. Prvo stvore Bin Ladena i Al kaidu, a zatim se protiv njih bore! Ali tu će da stradaju mnogi drugi, Srbi, Iračani, Iranci, Avganistanci. Tako smo došli do rešenja zagonetke. Igra je poznata. Hoće li opstati Srbija pitanje je ili će najzad Srbi biti raseljeni po svetu, kao što su nekada Jevreji bili raseljeni od Rimljana? I ponovo o Slovencima. Sada ne idem autom za Srbiju kroz Sloveniju. Ne mogu. Još se sećam prijatelja koji se možda solidarišu s tim novim Slovencima. I to boli. Sećam se priče „ranjen čovek“, pa ga doktor pita: „Od čega ti je rana“. Ranjenik kaže: „Od noža“. „A što je tako duboka?“. Ranjenik kaže: „Jer je od brata“. Odmah posle Drugog svetskog rata putovao sam vozom od Zagreba ka Karlovcu. U kupeu su bila deca koja su sa Korduna bila poslata u Čehoslovačku da uče zanat, jer su u ratu ostala bez roditelja (srpska deca). Deca su se šalila, pa su počela i da pevaju. Samo jedno dete je ćutalo. Pitao sam ga zašto i on ne peva. Dete mi promuklim glasom reče: „Znate, čiko, ja sam bio od ustaša klan, i nedoklan“, pa mi pokaza crvenu belegu oko vrata otkopčavši košulju. Za ustaše i mudžahedine se zna da su krvoloci. Spomenika ima po centralnoj Jugoslaviji, mada ih sada polako ruše. Uništavaju tragove, ali ostaju sada novi. I tako nova priča, ovog puta o Slovencima. I tako nikada mira na Balkanu. Jova Jovanović Karlsrue http://www.glas-javnosti.co.yu/
