REŽIMSKI HULIGANI DIVLJAJU PO MEDIJIMA
Izvor: Pravda, 19.02.2008; Strana: 3 Huligani ne ruše samo Beograd i Novi Sad, nego celu Srbiju. Zli su, agresivni, uništavaju sve pred sobom, ne mare za posledice... Lako ih je prepoznati. Dovoljno je da im kažete da je Kosovo srce Srbije, pa da povilene. Ako im još pokažete tri prsta, eto ih u Vestima televizije B92, na njihovom tvrenu. E, to su huligani. Za razliku od navijača koji iskaljuju bes zbog cepanja države koju smatraju svojom, pravi huligani se zgražavaju nad razbijenim staklima a nalaze milion objašnjenja i opravdavanja za otimanje Kosova. Skriveni iza demagoških floskula o demokratiji i novinarskom profesionalizmu, kukaju zbog kamenica u izlogu Mekdonapdsa. Sukobi policije sa žestokim mladićima, za njih predstavljaju veći problem od komadanja države i zločina na kojima je izrasla šiptarska „Kosova republjik". Boreći se protiv srpskih nedela, huligani nemaju vremena da se bave brutalnim bezakonjem koje sprovode čelnici Đeliću mile Evropske unije, Šutanovčevih NATO prijatelja, Tadićevog „dragog Džordža" i ostalih belosvetskih moćnika. Neviđen zločin nad Srbijom tretiraju samo kao motiv za denunciju najstrašnije opasnosti navijačkih grupa koje se po ulicama biju s policijom. U to uključuju sve politikante, uvek spremne da udare po svemu srpskom - državi, Ustavu, „delijama", „grobarima"... Od pravih bakljada, mnogo su opasnije anesteziološke magle koje pravi huligani šire pričama o tome kako je sa Kosovom gotovo, Evropa nema alternativu, život ide dalje... Čak i predsednik Srbije poziva javnost da ćutke prihvati njeno cepanje. Mirnog lica, kao kad se samouvereno kleo u prijateljstvo sa Solanom. Tadić je medijima predložio da izbegavaju senzacionalizam kad pišu o šiptarskom zločinu na Kosovu. A nema veće senzacije od toga da predsednik države ne reaguje kad mu se država cepa. Brine ga nasilje na beogradskim ulicama, a žmuri nad divljaštvom briselskih partnera. Tadić, isti onaj koji je skočio da išamara nekog nesrećnika koji mu je u Guči opsovao majku, sad mudro ćuti, pun razumevanja za „vojnika Čekua" i njegove saborce Tačija, Haradinaja i ostale teroriste. Da mu je neko iščupao nokat, Tadić bi nahuškao Šapera da ga medijski demolira, ali sad, kad je Srbiji iščupano srce, pravi baj-pas sa onima koji su tu zločinačku operaciju izvršili. Istovremeno, trećerazrednim parolama amortizuje nezadovoljstvo Srba koji proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije smatraju katastrofalnim porazom a ne korakom bliže Evropskoj uniji. Još nekoliko dana, pa će sve uleći u kolotečinu. Bučniji deo naroda istrošiće negativnu energiju, mediji će uspavati emocije pitomijih građana, pa će se opet otvoriti stare, vladarima omiljene, teme integracioni procesi, saradnja sa Tribunalom, privatizacija preostale državne imovine... Vraćeni u surovi rat za egzistencijalni opstanak, birači će se brzo privići na činjenicu da je Kosovo inostranstvo, sve će biti kao pre neki dan. Prećutno pristajanje na kršenje Ustava i gubitak dela države predstavlja mnogo ozbiljniji oblik huliganstva nego što je razbijanje izloga i tuča s policijom. O takvim huliganima nema govora na B92 i drugim režimskim medijima. Problematizacija njihovih postupaka i odluka nije na dnevnom redu. I neće biti dok vlast, koja javno izražava saučešće samoj sebi, ne preduzme nešto konkretno umesto što dozvoljava da se njeni podanici, navijači i policajci, batinaju na ulicama srpskih gradova. Ova vlast za to nema snage. Da ima, u srpskom mraku nazirala bi se svetlost a ne plamen na ulicama. Autor: PREDRAG POPOVIĆ Medija centar Milentija Popovica 9 (Sava Centar), 11070 Novi Beograd, Srbija, Tel: (+381 11) 220 69 00, Faks: (+381 11) 220 64 00, email: <mailto:[Е-ПОШТА ЗАШТИЋЕНА]> [Е-ПОШТА ЗАШТИЋЕНА] www.yumediacenter.com
