Intervju: Dr Prvoslav Davinić Nezavisnost Kosova izazvaće otcepljenje severnog dela pokrajine, juga Srbije i Republike Srpske - upozorava javnost bivši ministar odbrane, koji je posle tri godine ćutanja za NT otkrio probleme s kojima se armija borila da bi opstala, i kaže:
Kosovo kao leopardova koža - Kako je Milošević izgubio američku milost za Kosmet - SAD su mu poručile: „Vi Kosovo gubite jer niste znali da ga održite!“ http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Zašto nas Zapad toliko kažnjava da ima potrebu da nam razbija državu i proglašava nas isključivim krivcem za destabilizaciju Balkana? - Zbog toga što nismo bili dovoljno spretni u odnosima sa Zapadom, ali i zato jer je Zapad grešio prema nama. U vreme mog boravka u UN, sarađivao sam sa Medlin Olbrajt, sa Sergejom Lavrovim, Kofijem Ananom, Jasuši Akašijem i mnogim drugim svetskim državnicima, koji su želeli saradnju sa Srbijom, ali naši političari nisu znali da to najbolje iskoriste. Kada je u Dejtonu 1995. potpisao mirovni sporazum, kojim su okončani građanski ratovi u BiH i Hrvatskoj, Milošević je sa tog samita izašao kao mirotvorac. Amerika je preko noći promenila svoj stav prema Srbiji. Nameravali su da ukinu sankcije i ponovo otvore avionsku liniju Njujork - Beograd. Kad su krenuli problemi sa Kosovom, Amerikanci su bili voljni da daju Miloševiću godinu dana da sredi stanje u pokrajini. Plan je bio, kako ga je Milošević objasnio Amerikancima, da izvrši „demokratsko pomeranje naroda na KiM“. Da se napravi etnička simetrija Srba i Albanaca, da se Srbi rasele iz svojih koncentrisanih sredina, a Albanci iz svojih, i da se pomešaju. Da KiM bude šarena kao leopardova koža, sa čime su se Amerikanci složili. Naravno, to nije bio realan plan, jer je Milošević potcenio albanski nacionalni ekstremizam. Posle šest meseci, kada su naše oružane snage počele neodmerenom žestinom da odgovaraju na albanski ekstremizam i mi izgubili kontrolu nad situacijom, SAD su mu poručile: „Vi Kosovo gubite jer niste znali da ga održite!“ Potom je Srbiji poslata poruka da se Beograd direktno dogovori s Vašingtonom o prihvatljivom rešenju. Tu misiju vodio je Ričard Holbruk 1998. godine. Milošević nije ozbiljno shvatio posledice odbijanja ovakvog dogovora, zbog čega je „napravljen Račak“ i otvorena ratna opcija. Pregovori u Rambujeu su Zapadu samo „kupili“ vreme za ratne pripreme. Onog trenutka kad se Vašingtonu učinilo da je izlaz iz krize u saradnji sa Prištinom, a ne sa Beogradom, dakle krajem 1998, u Americi i EU rešeno je da se Albancima da nezavisnost. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/text4.html
<<image001.gif>>
