Dva predsednika SAD, Bil Klinton i Džordž Buš, najzaslužniji su za cepanje SSSR i Jugoslavije, tvrdi Serđo Romano, poznati italijanski istoričar:
Kosovo nezavisno jer se to dopada Amerikancima Zbog čega SAD i veliki deo zemalja EU priznaju nezavisnost Kosova? Zašto na srpsku vladu nije izvršen pritisak da Kosovu prizna širu regionalnu autonomiju, veću i od one koju je dozvoljavao Tito, a koju je Milošević ograničio? Zašto na Kosovare nije izvršen pritisak da to prihvate? Ovo su samo neka od pitanja koja se ovih dana mogu čuti u italijanskoj javnosti, a na koja je pokušao da odgovori Serđo Romano, poznati italijanski istoričar: - Postoje televizijski snimci iz Rambujea iz februara 1999, gde su ministri spoljnih poslova najvećih zapadnih sila pripremali veoma dug dokument o aktivnostima na Kosovu. Bio je to delom Ustav, delom političko-administrativni program rada koji je tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević odbio da potpiše. Na jednom snimku vidi se američki sekretar Medlin Olbrajt (za vreme Klintonove vladavine) koja prihvata i s velikom nežnošću grli jednog mladog, visokog, mršavog mladića, koji je bio vidno srećan zbog takvog prihvatanja od strane ministra spoljnih poslova najveće svetske sile. Taj mladić je bio Hašim Tači, danas premijer Kosova, tada vođa kosovske gerile, poznat pod ratnim imenom Zmija. - U intervjuu listu Corriere, Miodrag Lekić, jugoslovenski ambasador u Rimu, dok je NATO bombardovao Srbiju, podsetio je da su gerilci OVK, po mišljenju UN, bili teroristi. I to je tačno. Godinu dana pre Rambujea, 31. marta 1998, Savet bezbednosti prihvatio je rezoluciju 1160, kojom se osuđuje velika upotreba sile srpske policije, ali i svi teroristički napadi Oslobodilačke vojske Kosova. Znamo da Amerikanci „ne razgovaraju sa teroristima” i da nas neprestano na to podsećaju, pogotovo kada neko smatra da je dijalog sa Hamasom mogao da bude koristan za rešenje izraelsko-palestinskog sukoba. Ali, u ovoj situaciji, Amerikanci su hteli da OVK dođe u Rambuje i postane legitimni sagovornik u međunarodnoj diplomatiji. - U jednom drugom intervjuu listu Corriere, američki istoričar Ričard Pajps podsetio je da su SAD nastale u oslobodilačkom ratu i da „ne mogu da ne budu na strani Kosava“. Ali verujem da Klintonova politika 1999. i ova Bušova ponovo ulaze u velike linije strategije koju su SAD sledile u Evropi poslednjih 15 godina. Dok je Buš senior 1991. pokušavao da održi koliko je moguće netaknutu političku i teritorijalnu ravnotežu nastalu posle Drugog svetskog rata, njegovi naslednici su pomagali cepanje SSSR i Jugoslavije. To su radili iz ubeđenja da će nove države postati prijatelji Amerike koji će im dozvoliti da šire uticaj na zapadne teritorije u staroj Sovjetskoj zajednici, na Balkanu, Kavkazu i Kaspiju. Da bi postigli cilj ponudili su tim zemljama da uđu u NATO i nagovarali su Evropsku uniju da ih prihvati u svoje naručje. A sve to da bi postigli dva rezultata: da iziritiraju Rusiju, čije interese su pogodili i da „razvodne“ EU, dok ne počne otežano da izražava svoju spoljnu evropsku politiku. Jasno mi je zašto se nezavisnost Kosova dopada SAD i Velikoj Britaniji. Ali, veoma je teško shvatiti zašto to odgovara Francuskoj, Nemačkoj i Italiji. Đani de Mikelis specijalno za NT: Nije trebalo žuriti sa priznavanjem Kosova Rešenje za kosovski problem je crtanje novih granica ili njihovo ukidanje, odnosno brz prijem regiona u Uniju, kaže nekadašnji italijanski ministar spoljnih poslova, i UPOZORAVA: EU izazvala krizu na Balkanu * Preti domino efekat nasilja i kriza * Moguće otcepljenje RS i delova Makedonije * Zbog loše politike prema KiM Evropa opasno pogoršala odnose sa Rusijom Pored Hansa Ditriha Genšera, nemačkog kancelara u vreem raspada SFRJ, veliku ulogu u osamostaljivanju Slovenije i Hrvatske odigrao je i Đani de Mikelis, u to vreme ministar inostranih poslova Italije. De Mikelis je bio direktni ušesnik prvog talasa međunarodnig priznavanja bivših jugoslovenskih republika. Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova popratio je sa mesta zastupnika u Evropskom parlamentu, bez mogućnosti da značajnije utiče na odluke EU, za koje smatra da su pogrešne. Ekskluzivno za NT De Mikelis govori o sličnostima s prethodnim otcepljenima, kao i o mogućim posledicama. Dešavanja na ulicama Beograda u danu kad je Italija priznala nezavisnost Kosova, i kad su zapaljene američka i hrvatska ambasada, pratio je iz Rima: - Sve što se desilo je veoma tužno. Ipak, verujem da će se situacija smiriti i da se neće ponoviti događaji od pre 20-tak godina, kada je kriza u Jugoslaviji započela. Dešavanja u Beogradu su dokaz da je EU potcenila rizik od izbijanja nemira i nasilnih reakcija. To je njena velika greška. Situacija u Srbiji danas je drugačija nego u vreme Miloševića. Tada je on bio koren užasne situacije 90-tih, a današnja kriza posledica je grešaka međunarodne zajednice, posebno zemalja EU. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Na koji način je Unija doprinela krizi? - Smatram da je Brisel trebalo da rešava kosovski problem na potpuno drugačiji način, mnogo promišljenije, da bi izbegao prerano priznanje nezavisnosti. Uopšte nije bilo potrebe da se Kosovo odmah prizna, niti da se odmah šalje misija EU, koja je u Beogradu shvaćena kao da čitava Unija uopšte ne gleda interese Srbije, već samo Albanaca. Nijedno otcepljenje nije pratilo toliko grešaka međunarodne zajednice - od Rambujea, NATO intervencije, Ahtisarijeve misije... Postoje brojni slični primeri u svetu, kao što su Tajvan i Kipar. Stav međunarodne zajednice prema njima bio je potpuno drugačiji. Sad je prekasno za diskusiju o greškama - potreban je promišljeniji pristup. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Kakav bi to pristup trebalo da bude i da li je kasno za ispravke? - U politici nikad nije kasno. Očigledno je nemoguće da se Kosovo i dva miliona Albanaca vrate pod suverenitet Srbije. Možda pre 10 godina, ali danas ne. Brisel pod hitno mora da razume koje greške je načinio i da krene jedinim mogućim putem - da srpskoj vladi i narodu, kao i svim narodima zapadnog Balkana, pokaže da je EU njihova perspektiva. Dosadašnji stav nije bio mudar i samo stvara teškoće zemljama zapadnog Balkana u procesu integracije. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Kako bi to pomoglo rešavanju kosovskog problema, i da li je podela jedno od mogućih rešenja? - Jedino moguće rešenje za prevazilaženje problema jeste ubrzanje procesa integracija Srbije, Crne Gore, BiH, Kosova u EU. To je i jedino rešenje za srpsku manjinu u enklavama na Kosovu. Sličan problem imali smo i mi na severu Italije sa Nemcima, koji su bili vrlo nasilni, čak je bilo i terorističkih napada. Nakon što su Austrija i Italija ušle u EU, granice su prestale da budu važne i taj problem je nestao. Problem Kosova može da se reši samo na dva načina - ili crtanjem novih granica, ili njihovim ukidanjem. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Mislite da u Srbiji još ima želje za integracijama? Poslednja dešavanja bacila su EU u drugi plan, nacionalističke snage jačaju? - Znam da Koštunica i Tadić imaju različita gledišta. Znam da je Demokratskoj stranci EU i dalje vodilja, a nadam se da je i Koštunici. Krajem prošle godine pristao je na potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Razumniji pristup Unije pomogao bi da se izbegne situacija u kojoj se Srbija danas nalazi. Posebno me je pogodilo što smo potcenili specifičnu političku situaciju u Beogradu. Morali smo pažljivije da razmotrimo odnose Tadića, Nikolića i Koštunice. Slanje misije EU na Kosovo i priznavanje nezavisnosti odmah posle predsedničkih izbora ojačalo je nacionalističke snage. To je bila ogromna greška. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Očekujete li da će priznavanje nezavisnosti Kosova prouzrokovati domino efekat u regionu, ali i širom sveta? - Verujem da većina stanovnika nekadašnje SFRJ razmišlja o budućnosti i kako da prevaziđe poteškoće. Situacija nije ista kao pre 20 godina. Tada je Genšer potcenio mogućnost domino efekta, koji se desio posle priznavanja Hrvatske i Slovenije. Sukobi su se proširili u BiH. Sad nismo u takvoj situaciji, ali kao što smo videli poslednjih dana, još postoji opasnost od izbijanja sukoba, pogotovo u Beogradu. Ako EU nastavi da pravi greške kakve je pravila do sada, rizikujemo da u potpunosti izgubimo kontrolu, a to bi bila katastrofa. Moguće je da će i drugi regioni koji teže samostalnosti iskoristiti Kosovo kao izgovor. Kad stvoriš presedan, postoji rizik da će i drugi da ga iskoriste. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Da li postoji šansa da izbije novi rat, ili da Srbija vojnim akcijama krene u odbranu Kosova? - Ne verujem da će Srbija preduzeti vojne akcije. Teško da građani Srbije misle da je moguće ponovo osvojiti Kosovo. Osim toga, siguran sam da će EU promeniti politiku prema Beogradu i da će to dati rezultate. Poznajem Tadića i Koštunicu i verujem da su dovoljno racionalni. Šta će se dešavati na Kosovu, u enklavama, ne znam. Nadam se da će KFOR i misija EU uspeti da smire situaciju. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Italija je priznala nezavisnost Kosova. Da li je to greška? - Da. Hitno treba popraviti šta smo pokvarili. Italija nije samo jedna od članica EU. Naša greška je veća od greške bilo koje zemlje Unije, jer smo najzainteresovaniji za stabilnost Balkana. Naš vitalni nacionalni interes jesu dobri odnosi sa Srbijom. Nemoguće je povući priznanje, ali možemo da reagujemo drugačije i podržimo srpsku poziciju. I mi imamo političku krizu. Za koji mesec slede novi izbori, koji će verovatno doneti promene u vladi. Nadam se da će to promeniti i stav Rima. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Kako Vam, kao iskusnom diplomati, deluju potezi srpske vlade nakon proglašenja nezavisnosti južne pokrajine? - To su normalni potezi. Za sada samo pozivaju ambasadore na konsultacije. Problem su sledeći koraci. Nadam se da će u međuvremenu EU pripremiti Srbiji jasnu ponudu. Očekujem da će srpske vlasti ostati mirne. Nije potrebna politička kriza, niti dalja destabilizacija. Nadam se da će biti sposobni da smire emocije. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Da li Kosovo može da dobije mesto u UN i drugim važnim međunarodnim institucijama? - Ne verujem da će se to ikada desiti. Bez podrške Rusije ili Kine ne mogu se donositi takve odluke. I tu je nastao veliki problem koji dodatno destabilizuje Balkan - odnosi EU i Rusije. Zbog odluke Unije, oni se ne kreću u dobrom pravcu. Nije nam potreban novi hladni rat, niti bilo kakva podela Evrope. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Slažete li se s tvrdnjama vodećih ljudi pojedinih država koje su priznale Kosovo da je time konačno zatvoren proces raspada SFRJ i da se sad može očekivati stabilizacija Balkana? - Ja sam verovao u potpuno drugačiji rasplet situacije i mislio da će unija Srbije, Crne Gore i Kosova opstati. Nezavisnost Crne Gore bila je greška, iako je sve legitimno i demokratski. Znao sam da će to uticati i na Kosovo. Međutim, Crna Gora je imala legitimno pravo na to, a Kosovo ne. Ali kako objasniti Albancima, kojih ima dva miliona, šta je međunarodno pravo i da nemaju ista prava kao Crnogorci? Nismo dovoljno insistirali na pozitivnim elementima zajedničke države i sad su izvesni negativni scenariji koji mogu da utiču na Makedoniju, Republiku Srpsku... Moramo hitno da sprečimo takve scenarije. Dejan Kožul Strah od pogoršanja odnosa sa Hrvatskom http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Kakve su sličnosti sadašnje situacije sa onom od pre 20-tak godina? - Jedinstvo EU je i tada urušeno oko priznavanja Slovenije i Hrvatske. Neke države želele su odmah da ih priznaju, druge ne. Isticao sam da je važno ne žuriti sa priznavanjem nezavisnosti, i to ne da bi se sačuvala SFRJ. Prebrzo priznavanje prouzrokovalo bi krizu, što je i sada slučaj. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Kako tumačite to što je Kosovo proglasilo nezavisnost za vreme predsedavanja Slovenije? - Uloga Slovenije nije uvek bila pozitivna, i na početku krize, a i sada. Slučajnost je što je Kosovo baš sada proglasilo nezavisnost, ali ni Slovenija nije imala promišljen pristup tom problemu. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gif Očekujete li da će ova situacija uticati na pogoršanje odnosa Srbije i Hrvatske? - Više me je pogodila vest da gori hrvatska ambasada nego ambasada SAD. Kolateralni efekat je u ovom slučaju veoma opasan, i to uopšte nije dobro. Hrvatska i Srbija su glavne zemlje na Balkanu i pogoršanje odnosa bi se negativno odrazilo na obe, kao i na ceo Balkan i Evropu. Posebno me je pogodilo što smo potcenili specifičnu političku situaciju u Beogradu. Morali smo pažljivije da razmotrimo odnose Tadića, Nikolića i Koštunice. Slanje misije EU na Kosovo i priznavanje nezavisnosti odmah posle predsedničkih izbora ojačalo je nacionalističke snage http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/text2.html
<<image001.gif>>
