http://www.vidovdan.org/forum/viewtopic.php?f=15&t=3352&p=39256#p39256
Отворено писмо председнику Србије Борису Тадићу
ДУПЛИ СТАНДАРДИ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ
У тренутку историјских дешавања за државу Србију још једном се понавља
нешто што је годинама представљало проблем ове земље, а то је
неспособност људи државног врха да у одређеним ситуацијама одреагују
правилно и у складу са националним интересом. Умјесто да овом народу да
подстицај у борби за Косово и Метохију, и тако одржи националну свијест
грађана, државно руководство чини потпуно супротно, убијеђујући их да су
хулигани, дивљаци и разбојници, стављајући те појаве у први план.
Наравно, лупање стакала на продавницама треба осудити, али не у толикој
мјери с обзиром на оправдану огорченост људи ове земље.
У часу када се по ко зна који пут покушава поцијепати српска држава
ваљда не би требало постављати питање да ли је личност која је изабрана
за председника Републике права за ту функцију и најбољи избор, и на тај
начин продубљивати раздор међу политичким неистомишљеницима. Ваљда нам
је сада свима најбитније национално јединство, и да особа на
председничкој функцији чврсто стане иза непоколебиве жеље свог народа да
по сваку цијену Косово и Метохија остану у саставу државе Србије. Како
год, ја сам се ипак запитао какав је човјек који ће на тој функцији бити
наредних пет година, односно у периоду када ће наша земља водити тешку
битку за КиМ. И, јако сам се забринуо... Томе истом, новоизабраном
председнику изгледа много је важније критиковање двојице, двадесет, или
двјеста хулигана који обијају продавнице на улицама Београда, него
похвала за оних пола милиона родољуба који су мирно протествујући
показали неслагање са једностраним проглашењем независности Косова и
Метохије.
Ево, ја питам председника Републике шта чини док нас 500 студената
Универзитета у Београду, који смо кренули на мирне протесте у јужну
српску покрајину, седимо на сред магистрале испред административног
граничног прелаза, јер нам неки специјални изасланик генералног
секретара УН за КиМ не дозвољава да прођемо даље? Тога дана, тог истог
председника могли смо само да чујемо како поново осуђује хулиганство на
београдским улицама и позива на мир. И када је све било готово, када су
нас вратили за Београд, ми смо стрпљиво чекали, питајући се да ли ће и
нас поменути... Изгледа да смо на „граници“ могли и да преноћимо, а да
нас председник ни једном речју не спомене... То се зове прећутна
сагласност и потврђивање „права“ окупаторских снага да не пропусте
улазак студената на КиМ, и слагање с „правом“ тих истих да на том мјесту
постављају некакве контролне пунктове. Како то другачије да схватимо?
Прећутано је да су српски студенти положили до сада најтежи испит, овај
заветни, косовски.
Пет стотина хиљада људи, различитих политичких опредјељења, на једном
мјесту, заједно са државним врхом Србије узвикује: „Косово је Србија!“,
а председника државе на том мјесту нема... Он тог момента љубав према
својој држави исказује гостујући у Румунији... Да ли је то пример
националног јединства на које нас је, између осталих, позивала и његова
политичка странка организујући тај протест, а самим тим и он лично као
њен први функционер? Али, кад пукне стакло на некој продавници,
председник се одмах појављује на свим ТВ станицама како би то што прије
осудио?! Питате се зашто то ради? Зато да „наши западни пријатељи“ не би
помислили да смо дивљаци!? Па да ли се још неко у овој земљи брине о
томе какав утисак ће о нама стећи они исти „западни пријатељи“ који
Србији данас отимају 15% државне територије, и који су нас до јуче
бомбардовали и убијали недужне људе? Који то Србин још увијек вјерује да
му је Џорџ Буш пријатељ, и да смо умислили да нам Запад жели нанијети зло?
Потпуно је јасно да нико не мора да буде на завидном нивоу интелигенције
да би схватио колики су нам непријатељи западни моћници оличени у
политичким елитама САД-а, Велике Британије, Француске, Њемачке и њихових
вјерних „сателита“. Ко нас то у овој држави, истичући одлуку папе
Бенедикта XVI да не призна лажну државу Косово, и даље обмањује о
пријатељском односу Римокатоличке цркве према српском народу? Тиме нам,
заједно са америчким и западноевропским џелатима, покушавају испрати
мозгове. Али сви треба да знају да то никоме неће поћи за руком и да
српски народ послије вишедеценијског сљепила почиње да прогледава, све
више прихватајући врједности оличене у косовском завјету.
А Бог гледа, и види све...
У Београду, 23. фебруара 2008.
Владан Чалија и Огњен Ђурић, студенти Универзитета у Београду
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
