TANJUG 02S113 1516 0203
SPR:EU-KOSOVO-SRBIJA
Dva ozbiljna problema EU na Kosovu
Pisse: Aleksandar Mitich
BRISEL, 2. marta (Tanjug) – Dve nedelje nakon jednostranog
proglassenja secesije Kosova, koju je koordinirala zajedno s Prisstinom i
Vassingtonom, Evropska unija nailazi na dva ozbiljna problema u svojoj
politici prema srpskoj pokrajini: neoccekivano snazzan otpor Beograda i
kosovskih Srba njenom autoritetu na terenu i odbijanje vechinskog dela
medjunarodne zajednice da joj pruzzi neophodan legitimitet.
Odbijanje Beograda da potpisse «zasladjivacc» u formi
«politicckog sporazuma» koji je EU ponudila 28. januara iskomplikovao je
strategiju koju u Briselu nazivaju «mekim sletanjem» («soft landing»), a
koja je predvidjala da se Beograd u poccetku ne slazze s nezavisnosschu
Kosova, ali da ne vucce poteze koji bi ugrozili nezavisno Kosovo i politiku
EU i SAD, te da vremenom – s priblizzavanjem EU -- poccne da popussta u
svojim stavovima.
Beograd ne samo da je odbio potpisivanje «politicckog
sporazuma», koji u briselskim diplomatskim krugovima nazivaju «krnjim
Sporazumom o stabilizaciji i pridruzzivanju», vech je svojom aktivnom
diplomatskom akcijom u svetu, ali i konkretnom koordinacijom akcija na
terenu pokazao da se neche miriti s politikom «svrssenog ccina».
Odlukom o formiranju «Medjunarodne grupe za upravljanje» na
Kosovu, Evropska unija je ove nedelje otissla korak dalje u ignorisanju
stava Beograda i stavila do znanja da che nastaviti da jednostrano vucce
poteze koji vode ka uccvrsschivanju jednostrane secesije Prisstine.
Iako je «Medjunarodnu grupu za upravljanje» formiralo 15
drzzava, medju kojima neke – poput SAD, Turske ili SSvajcarske – nisu
cclanice EU, nesumljivo je da je ona deo paketa dogovorenog u kabinetima
visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i
evropskog komesara za prossirenje Olija Rena.
Peccat same EU «Medjunarodnoj grupi za upravljanje» daje izbor
na njeno ccelo Pitera Fejta, kojeg je Unija imenovala za svog specijalnog
predstavnika na Kosovu.
Njegov izbor je joss jedna u nizu flagrantnih proizvoljnosti u
tumaccenju medjunarodnog prava, ali joss visse, stavljanje do znanja
Beogradu, Moskvi i drugim protivnicima otcepljenja Kosova da che samovolja
Vassingtona i Brisela biti sprovedena «milom ili silom».
EU je, na nagovor Vassingtona, 14. decembra prossle godine
odluccila da uccestvuje u poslednjoj fazi koordiniranja secesije Kosova.
Koordiniranje tog procesa se sastojalo od visse poteza koji su
imali kulminaciju 17. februara: falsifikovanje rezolucije 1244 kao pravne
osnove za «Zajedniccku akciju» EU, pritisak na protivnike otcepljenja u EU
(SSpanija, Rumunija, Grccka, Kipar, Slovaccka…) da pristanu na misiju Euleks
a da zauzvrat ne budu primorani da priznaju otcepljenje, davanje zelenog
svetla skupsstini Kosova da proglasi otcepljenje dan nakon odluke o
upuchivanju Euleksa i, najzad, brzo priznavanje secesije od tvoraca politike
EU prema Kosmetu: Francuske, Nemaccke, Italije i Velike Britanije.
Nakon jednostranog formiranja «Medjunarodne grupe za
upravljanje», svi elementi za sprovodjenje politike EU na takozvanom
«nezavisnom Kosovu» su sada spremni.
Ono ssto nedostaje, medjutim, jeste garancija Beograda i
kosovskih Srba da se neche aktivno suprostaviti politici EU, ali i problem
prenosa nadlezznosti sa Unmika na Euleks, ccemu se suprostavlja visse
cclanica Saveta bezbednosti UN.
Iako je rasporedjivanje misije Euleks na Kosovu vech poccelo,
joss uvek je nejasno kako EU namerava da preuzme od Unmika deo nadlezznosti
iz oblasti policije, pravosudja i carine, tim pre ssto UN nisu dale “zeleno
svetlo” za slanje misije, a pojedine cclanice Saveta bezbednosti UN, poput
Rusije, smatraju je nelegalnom.
Identiccan problem je sa funkcijom samozvanog «specijalnog
predstavnika medjunarodne zajednice», Fejtom, koji smatra da mozze da
nasledi ssefa Unmika Joakima Rikera na osnovu jednostranih naloga
«Medjunarodne grupe za upravljanje» i odluke kosovskih Albanaca.
Pitanje je, medjutim, da li che se generalni sekretar UN Ban
Ki-Mun usuditi da odobri takav proces i da prenese makar i deo nadlezznosti
Unmika na EU.
U Briselu se ovih dana “mudro chuti”, a visoki zvaniccnici
Unije, zaduzzeni za ovo pitanje, isticcu da su “uvereni da che sve dochi na
svoje mesto i da che EU preuzeti odgovornost od UN” po isteku tranzicionog
perioda od 120 dana, predvidjenog planom Martija Ahtisarija. Taj period je
pocceo da tecce od 16. februara, dakle dan pre jednostrane deklaracije o
secesiji Prisstine.
Da su u Briselu svesni problema koji predstoje govori i
ccinjenica da se u diplomatskim krugovima sve visse govori o moguchnosti
«probijanja Ahtisarijevog tranzicionog roka od 120 dana».
(Kraj) mit/sv
_____
Never miss a thing. Make Yahoo
<http://us.rd.yahoo.com/evt=51438/*http:/www.yahoo.com/r/hs> your homepage.
