JANJIĆ: Srbija će morati da sarađuje s Euleksom
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
http://www.dnevnik.co.yu/themes/ABD/images/tabs/empty.gif
<http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&new_topic=14>
Koordinator Foruma za etničke odnose dr Dušan Janjić ocenio je da će Srbija, ma
koliko joj to mrsko bilo, uskoro morati početi da sarađuje s Misijom EU na
Kosmetu.
– Srbi koji žive južno od Ibra su taoci poteza koje ovih dana vuče Beograd.
Tačnije, bojim se da ovom politikom zaoštravanja Srbi koji žive u enklavama
neće moći da opstanu duže od godinu dana. I to je prvi razlog zbog kojeg će
morati da se pronađe neki model saradnje s Euleksom.
Najbolje bi bilo da kanal te komunikacije bude UNMIK, i zato naprosto nije
dobro sad kidati veze i s Misijom UN, kao što je, recimo, urađeno u slučaju
“preuzimanja” železnice. Jer, UNMIK može i da digne ruke, a onda će nam ostati
samo da se direktno obraćamo Euleksu ukoliko želimo da uradimo bilo šta za Srbe
u centralnom delu Kosova, Pomoravlju, u Štrpcu... – objašnjava Janjić za
„Dnevnik”. On, inače, sumnja u tvrdnje da poslednje akcije Srbije na Kosovu
nisu plod državne politike već nekakve stranačke, napominjući da još niko iz
Vlade nije osporio te poteze.
– Tadićevci se ni ranije ni sad nisu usprotivili takvoj politici, što Vojislav
Koštunica obilato koristi i zloupotrebljava. Naravno, veliko je pitanje u kojoj
je meri ta politika zaista uvažila interese države i nacije, ali je činjenica
da je ona legitimna dok god joj neko ne ospori tu legitimnost. Mene, međutim,
zanima ko će odgovarati u slučaju kraha te bahate politike žrtvovanja ljudi –
Koštunica, Samardžić ili, najverovatnije, niko – kaže dr Janjić.
Ponovo Kopnena zona bezbednosti?
Dušan Janjić upozorava da je iz NATO-a već najavljena mogućnost da se u život
vrati Kopnena zona bezbednosti, uspostavljena po okončanju rata na Kosovu u
ukupnoj dužini od 402 i širini od pet kilometara kako bi razdvojila tada još
jugoslovensku vojsku i Kfor.
- Vlast u Beogradu nas je uveravala da je ta zona trajno uklonjena. Međutim,
sada predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt, koji je u vreme njenog ukidanja bio
specijalni izaslanik generalnog sekretara NATO-a, podseća na to da je zona
bezbednosti definisana Rezolucijom 1244 i Vojno-tehničkim sporazumom i da po
potrebi ponovo može biti uspostavljena. A svi dobro znamo šta bi to značilo –
rekao je Janjić.
On dodaje da su do sada na akcije Srbije suzdržano reagovali i Kfor, i UNMIK i
albanska strana. A to, napominje, može da znači i da spremaju kontramere.
– Ogromnoj većini Albanaca uopšte ne pada na pamet da se potresaju zbog srpske
politike. Pošto su više od dve decenije sami živeli u paralelenom svetu, znaju
da je to psihološki važno, ali suštinski nebitno. Međutim, ekstremistima je
svaki glas protiv nezavisnosti – provokacija. I zato nije nemoguće da uskoro
njihov odgovor budu terorističke akcije. A na to Beograd nema odgovor, osim da
traži pomoć od Kfora i Euleksa – zaključuje Janjić.
M. Stajić
Riker sa Srbima
Politički predstavnici kosovskih Srba zatražili su juče od šefa Misije UN
Joahima Rikera da ta međunarodna misija preuzme svu odgovornost oko zaštite
Srba u Pokrajini, s obzirom na to da ne prihvataju institucije samoproglašene
države Kosovo. „Tražili smo od Rikera da učini sve da u ovim turbulentnim
vremenima, kada Srbi ne žele da prihvate nezavisno Kosovo i Metohiju, UNMIK
preuzme svu odgovornost od privremenih institucija i ne dozvoli im da vrše bilo
kakve provokacije prema Srbima, posebno u centralnom Kosovu, Pomoravlju,
Štrpcu...“, preneo je Tanjugu predsednik Odbora Demokratske stranke na Kosovu i
Metohiji Goran Bogdanović nakon razgovora sa šefom UNMIK-a.
Bogdanović, načelnik Kosovskog okruga Goran Arsić i koordinator opštine Vitina
Zoran Krčmarević preneli su Rikeru zahtev da Srbi u Kosovskoj policijskoj
službi na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije patroliraju s UNMIK policijom i
da im jedino ona može biti nadležna, a nikako Ministarstvo unutrašnjih poslova
privremene Vlade Kosova.
Riker je izrazio spremnost, preneo je Bogdanović, da o novonastalim problemima
na Kosovu i Metohiji razgovara i s policajcima i sa srpskim oficirima u KPS-u,
kao i da je spreman da dođe i u Beograd kako bi razgovarao s državnim
zvaničnicima.
Šef UNMIK-a je preneo srpskim političkim predstavnicima s Kosova i Metohije da
se strogo pridržava mandata Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i da neće
odustati od toga jer nije dobio nove instrukcije iz NJujorka, bez obzira na to
što su Albanci jednostrano proglasili nezavisnost, preneo je Bogdanović.
Unmik preuzeo železnice na severu
Šef Unmika Joahim Riker saopštio je da je misija UN uspostavila kontrolu nad
železnicama na severu Kosova, od Leška do Zvečana, koju je u ponedeljak
preuzela Železnica Srbije. „Svako kretanje vozova srpske železnice južno od
Leška predstavlja jasan izazov… koji neće biti tolerisan“, rekao je Riker. U
saopštenju Unmika se navodi da je juče pre podne granična policija na
železničkoj stanici Lešak objasnila predstavniku srpskih železnica da njihovim
vozovima neće biti dozvoljeno da koriste pruge na severu Kosova.
Sinod SPC: Izgubljeno je samo ono čega se odreknemo
Arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve održao je juče u Pećkoj
patrijaršiji redovnu sednicu s koje je uputio apel državama koje su priznale
nezavisnost Kosova i Metohije da preispitaju svoju odluku. Kako je navodi u
saopštenju sa sednice, „neshvatljivo je za zdrav razum da na početku 21. veka
jedan narod bude kolektivno kažnjen najstrašnijom kaznom, i to bez suda i
obrazloženja presude“.
Članovi Sinoda su naveli da će kao crkva braniti Kosovo i Metohiju svojom
verom, nadom i ljubavlju, ali „iznad svega pokajanjem koje je krasilo i naše
pretke koji su znali da pogreše, ali i Bogu da se vrate“. „Moramo održati i
očuvati svoje Kosovo i Metohiju, mesto sveto na kojem smo stvoreni, zreli i
opstali kao narod, znajući da je izgubljeno samo ono čega se odreknemo. Zato
pozivamo izbegli narod da se vraća na svoja ognjišta koja im niko ne može i ne
sme oduzeti“, navodi se u saopštenju.
Posle sednice, članovi Arhijerejskog sinoda, koji su u Pećku patrijaršiju
stigli u pratnji italijanskog kontingenta Kfora, posetili su manastir Visoke
Dečane, Đakovicu i Prizren.
http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=37096
image001.png
Description: Binary data
image002.png
Description: Binary data
image003.png
Description: Binary data
