Marko Jakšić, Zajednica srpskih opština Kosova i Metohije
Formiraćemo našu vlast
Trudićemo se da u budućem periodu, verovatno 11. maja, kada će se održati
lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji, to iskoristimo i održimo i ovde naše
izbore. Konstituisaćemo svoje organe vlasti, a oni će biti u strogoj vezi sa
državom Srbijom. Albancima ostaje da pokušaju da na silu sprovedu njihove
zakone, što ne bi bilo dobro i prihvatljivo, pre svega za njih. Što se tiče
Srba, posebno u severnom delu Kosova, mislim da će Albanci teško moći da
uspostave bilo kakav svoj red
Saša Bižić
_____
Od 17. februara, kada su Albanci krenuli putem jednostrane nezavisnosti, srpski
narod na Kosovu nalazi se u svojevrsnom stanju pripravnosti. Međutim, vanredna
situacija nije demoralisala tamošnje Srbe. U razgovoru za «Novi Reporter»,
predsjednik Zajednice srpskih opština i naselja Kosova i Metohije dr Marko
Jakšić istakao je da su nedobronamjerni krugovi razočarani zbog toga što je u
danima kulminacije krize na srpskoj strani na Kosovu izostao očekivani efekat
panike i gubitka povjerenja u solidarnost sunarodnika: «U celoj priči
zanimljivo je to da se veliki broj zapadnih organizacija i država nadao da će
Srbi da krenu u zbeg, odmah po samoproglašenju albanske države i priznanju iz
pojedinih zemalja. Na svu sreću, to se nije dogodilo, Srbi su ostali na svom
prostoru. Mi se spremamo i smatramo da ovo nije definitivno stanje. Matija
Bećković je znao da kaže: 'Ćeraćemo se još'. U poslednje vreme, imamo dolazak
većeg broja ministara iz Vlade Srbije na Kosovo. Daj Bože da se to češće
dešavalo i ranije, ali, bolje ikad nego nikad. Srbi će ostati na ovom prostoru
da se bore, a na državi Srbiji je obaveza da zbrine svakog svog građanina. Ako
ništa drugo, Srbija treba da nagradi svoj narod za strah, muke i preživljavanje
na Kosovu, imajući u vidu težinu života u jednom getu, što se naročito odnosi
na takozvane enklave i na mesta gde su Srbi ostali u manjini».
Novi Reporter: Da li će srpski predstavnici na Kosovu i Metohiji sačekati
naredne albanske poteze ili će djelovati preventivno protiv ambicija
secesionista?
Jakšić: Na našim mitinzima, održanim širom Kosova, poručili smo da ne
priznajemo njihovu državu i da nas njihovi zakoni ne obavezuju. Trudićemo se da
u budućem periodu, verovatno 11. maja, kada će se održati lokalni i pokrajinski
izbori u Srbiji, to iskoristimo i održimo i ovde naše izbore. Konstituisaćemo
svoje organe vlasti, a oni će biti u strogoj vezi sa državom Srbijom. Albancima
ostaje da pokušaju da na silu sprovedu njihove zakone, što ne bi bilo dobro i
prihvatljivo, pre svega za njih. Što se tiče Srba, posebno u severnom delu
Kosova, mislim da će Albanci teško moći da uspostave bilo kakav svoj red.
Naročito ne pristajemo na dolazak takozvane misije Evropske unije. Njima smo
poručili da predstavnici tzv. EULEX-a nisu dobrodošli i da sa njima nećemo
ostvarivati nikakav kontakt. Doneli smo odluku da bojkotujemo celu njihovu
misiju, jer su oni došli da provedu Ahtisarijev plan o nezavisnom Kosovu. Mi
smo protiv tog plana i pozivamo sve Srbe da ne sarađuju s njima. Zašto biste
sarađivali s onim ko vam uzima zemlju? To je van svake logike. Bojkotovaćemo ih
u fundamentu, formiraćemo svoju vlast i život za sebe, oslonjeni na državu
Srbiju, trudeći se da se ne obaziremo mnogo na ono što rade Albanci. Nažalost,
jasno je da glavnu logistiku za stvaranje još jedne albanske države pruža NATO,
odnosno, KFOR. Da njihove trupe nisu ovde, Albanci se sigurno ne bi odlučili da
proglase svoju republiku, niti bi onda usledilo priznanje dela država. Znači,
sve u svemu, Albanci će da grade svoj život, a mi ćemo se truditi da činimo to
isto, nezavisno od njih.
Koji organi vlasti bi funkcionisali nakon srpskih pokrajinskih i lokalnih
izbora na Kosovu, 11. maja?
Mi smo na početku mislili da od Zajednice srpskih opština napravimo svesrpsku
skupštinu Kosova i Metohije. Međutim, konstituisana na taj način, ona ne bi
bila legitimna. Zato ćemo, s obzirom na činjenicu da je 11. maj blizu, tražiti
od Vlade Srbije da donese uredbe, gde bi oni propisali broj odbornika za svaku
opštinu na prostoru Kosmeta i broj poslanika srpske pokrajinske skupštine. Na
tim izborima takmičile bi se sve srpske stranke koje deluju i rade u Srbiji i
na Kosmetu, a glasali bi Srbi s prostora Kosmeta i ostali nealbanci, znači,
Goranci, Muslimani, Bošnjaci i Romi koji to žele. Takođe, naši raseljeni ljudi
po Srbiji imali bi pravo glasa, tako da bismo dobili jedan reprezentativan
parlament i lokalne organe vlasti. Onda bi postojali uslovi da krenemo u
formiranje vlade. U toj našoj viziji, trudili bismo se da pokrajinski i lokalni
organi funkcionišu od vlastitih resursa, a normalno je da bi tu dobrim delom
bila prisutna i sredstva iz Srbije. Delovanje te skupštine i vlade baziralo bi
se, makar po nama, na dogovoru sa Ministarstvom za Kosovo i Metohiju i uopšte
sa Vladom Srbije, a odvijalo bi se na celoj teritoriji Kosmeta gde žive Srbi.
Znači, okvirno, ti izbori održali bi se na prostoru od Kosovske Kamenice do
Kosovske Mitrovice, a pokrajinska i lokalna vlast bila bi predviđena za
celokupno srpsko stanovništvo Kosova i Metohije, kao i za, recimo, goransku
populaciju, koja na određeni način poštuje i uvažava državu Srbiju.
Može li se u predstojećim događajima u prvom planu pojaviti opcija podjele
Kosova na sjeverni, srpski dio i albanske teritorije?
Mi ne gledamo tako na tu perspektivu. Čak i da hoćemo da idemo na podelu,
severno Kosovo čini oko sedam odsto ukupne teritorije Kosova i Metohije. Znači,
to ne bi bila podela, jer, kada delite nešto, onda mora da bude pola – pola, a
ovo bi bio neki okrajak. S druge strane, mi smo na svim našim skupovima
konstatovali da nema potrebe, niti ima morala da Srbi sa severa Kosova
separatno rešavaju svoju sudbinu u odnosu na druge Srbe sa prostora Kosova i
Metohije. U tom smislu, mi ćemo se truditi da delujemo sinhronizovano, složno i
zajednički da sudbina Srba bude ista, kako onom ko živi na Brezovici, tako i
onom ko živi u Kosovskoj Mitrovici.
Kako ocjenjujete trenutno bezbjednosno stanje, kada je riječ o Srbima na Kosovu
i Metohiji?
Mislim da stoji jedna činjenica – u pogledu bezbednosti Srba na Kosmetu, od
Beograda, naročito od predsednika Borisa Tadića i ministra odbrane Dragana
Šutanovca, mora da se čuje oštriji glas, naročito prema UNMIK-u i KFOR-u.
Njihov glas je dosta blag i mirotvoran. Kada je reč o bezbednosnoj situaciji
kod Srba, oni se isključivo oslanjaju na KFOR i UNMIK-policiju, a mi znamo da
zadatak KFOR-a nije da štiti Srbe, jer, da su ih štitili, ne bi toliko Srba
napustilo prostor Kosova. Nikoga ne možete da ubedite da najveća svetska sila
nije mogla da zaštiti Srbe, tako da smatram da naši visoki predstavnici, pre
svega oni koji komanduju bezbednosnim snagama, moraju da upute oštriji ton i
Albancima i međunarodnoj zajednici, gde moraju da kažu da se 17. mart ne sme
ponoviti, da Srbija po Ustavu štiti svoje građane i da je to, po nama,
teritorija Srbije. Međutim, moram da priznam da je stav Tadića i Šutanovca
prilično ambivalentan, jer, ne možete vi prema nekome ko je zločinac i nasilnik
da negujete samarićanske principe, nego morate da jednostavno kažete da oni ne
smeju ni da napadaju, ni da diraju Srbe, jer će se u protivnom Srbija umešati,
ako ne bude dovoljna zaštita od KFOR-a. Mislim da je to najbolja i najglasnija
poruka Albancima. Da je takvih poruka od Srbije bilo više, bilo bi manje
zločina nad Srbima na Kosovu. Na žalost, poruka nije bilo i zato se dešavalo
ono što se dešavalo. U svakom slučaju, lično smatram da su Albanci u ovim
danima bili mirni. Nadam se da će biti mirni i kasnije, jer, ako bi krenuli u
nasilje prema Srbima, onda bi demantovali priču pojedinih zapadnih zemalja da
se na Kosovu stvara multietnička država.
Da li se događaji na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak mogu
posmatrati kao uvod u ozbiljnije sukobe?
U toj situaciji, mi Srbi sa severa Kosova nismo hteli da idemo protiv KFOR-a i
UNMIK-a. Međutim, nećemo da dozvolimo da se postave takozvane carine jedne
države, da nas odvajaju od Srbije. Ako ne možemo da razbijemo carinu na
Merdaru, znači, onde gde su Srbi s jedne strane, a Albanci s druge, jer je
dosta rizično i opasno da Srbi iz Gračanice tako nešto rade, makar moramo da je
razbijemo onde gde to možemo. Mi tu ne razbijamo carinu, već razbijamo novu
albansku državu. Ponašanje Srba sa severa Kosova i Metohije treba posmatrati u
tom svetlu.
Šta se može očekivati ako KFOR bude insistirao na postavljanju čvrstih barijera
prema centralnoj Srbiji?
Taj deo severno prema Srbiji dosta se teško kontroliše. Znači, NATO treba da
mobiliše najmanje 30.000 doo 40.000 vojnika da bi potpuno držao tu liniju,
pošto je to brdsko-planinski predeo, gde ne možete da po svaku cenu zatvorite
sve puteve. Možete da to učinite sa dva glavna puta i ništa više, ali, postoji
more sporednih puteva, tako da KFOR-u treba izuzetno velika snaga da sve to
može da blokira. S druge strane, treba znati da sa obe strane granice žive
Srbi, što predstavlja određenu opasnost i za KFOR ako bi krenuo sa represivnim
merama prema Srbima. Zbog toga nije baš tako jednostavno krenuti sa nekim
oštrim merama, blokirati puteve i ulaziti u sukob sa Srbima, jer je i miting u
Beogradu, gde je po pojedinim procenama bilo od 700.000 do 800.000 ljudi,
pokazao da su Srbi voljni da brane Kosovo i da takozvana evropska priča koju je
Tadić forsirao pre izbora, kada je izlazio s tezom – i Evropa i Kosovo -
jednostavno nije tačna. Ako su u KFOR-u smatrali da su Srbi ravnodušni što se
tiče Kosova, pogrešili su, jer ni oni, ni bilo ko drugi, nisu u pravu ako
očekuju da se mogu tiranisati Srbi s Kosova, a da Srbi s druge strane linije to
mirno gledaju i posmatraju. Mislim da je to apsurdno.
Da li ste zadovoljni stepenom saglasnosti srpskih partija u Beogradu povodom
dešavanja na Kosovu i Metohiji?
Ja sam član Glavnog odbora DSS-a i poslanik u Skupštini Srbije. Iskreno, nisam
baš zadovoljan načinom na koji Boris Tadić i DS vode politiku prema Kosovu i
nacionalnu politiku uopšte. Bojim se da oni imaju jednu priču u Srbiji, a drugu
priču van Srbije, odnosno u Briselu. Bojim se da su oni trasirali put
nezavisnom Kosovu svojom pričom – bez obzira na status Kosova, naše mesto je u
EU. Znači, to je sistem: bez obzira na to šta se dole dešava, Srbija neće
upotrebiti silu, već će samo mirnim i demokratskim putem braniti naše pravo na
Kosovo. Onda je međunarodna zajednica između agresivnog albanskog pristupa i
jednog mirotvornog srpskog stava više uvažila taj agresivni pristup, da ne
kažem, možda, neku težu reč – da su se eventualno dogovorili. Ali, u svakom
slučaju, mislim da je zadatak očuvanja državne teritorije najvažnija stvar, da
su svi srpski vladari u istoriji trudili, ako ne da prošire svoju teritoriju,
onda bar da sačuvaju ono što su im prethodnici ostavili. U našeg sadašnjeg
predsednika, iskreno, nemam veliko poverenje. Smatram da ne možete da u isto
vreme pričate o Kosovu u Srbiji i da se trudite se da sa onima koji vam otimaju
Kosovo pravite sporazume, da sa onima koji vam uzimaju zemlju i teritoriju
potpisujete paktove o prijateljstvu, izuzev ako se niste dogovorili. To nije
logično, ali, tu je istorija koja će svakome da odredi svoje mesto, na osnovu
onog kako se ko držao i ponašao.
Kako političari i narod u RS u ovom momentu mogu da pomognu Srbima na Kosovu i
Metohiji?
Mislim da Srbi s druge strane Drine, jednostavno, možda i ne mogu da pomognu
Srbima na prostoru Kosmeta, imajući u vidu okolnosti u kojima žive. Neka naša
impresija s ovog prostora jeste da su Srbi u Republici Srpskoj imali idealnu
priliku da, uz samoproglašenje nezavisnog Kosova, isto to urade i u BiH. To je
prilika koja im se verovatno nikada više neće pružiti. S druge strane, mogu da
kažem da deo javnosti kome ja pripadam nije mnogo oduševljen poslednjim
nastupima predsednika Vlade RS Milorada Dodika, pri čemu mislim na njegovo
svrstavanje uz jednog od predsedničkih kandidata na nedavnim izborima u Srbiji.
Jer, bilo koji srpski kandidat da bude izabran, on je predsednik za sve nas i
nema potrebe mešati se u takve poslove. Imao sam priliku da vidim da se srpski
političari iz Crne Gore nisu svrstavali ni prema kome, tako da mislim da je
Dodik tu napravio veliku grešku. Ne samo da se svrstao, nego je žestoko
agitovao i verbalno se spuštao do granice političkog neukusa, što u svakom
slučaju nije potrebno, naročito imajući u vidu činjenicu da je Srbija Pijemont
za sve nas, zbog čega nije u redu uvlačiti se u bilo kakve i bilo koje srpske
sukobe.
U kolikoj mjeri se jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova može odraziti na
slične situacije i konflikte u Evropi i svijetu?
Postoji jedna čudna situacija. Svi mi smo svojevremeno verovali u taj zapadni
sistem vrednosti, u pravdu i demokratiju, dok nismo dobili priliku, bar mi na
Kosmetu, da se uverimo u tačnost starog principa «niko krupno k'o Turčin ne
laže». Sada je razlika u tome što smo sreli neke koji mnogo više lažu u odnosu
na nekadašnje Turke. Da bi ostvarili određene političke interese, oni su
spremni da gaze sve međunarodne norme, čak i one koje su sami pravili. Kada se
raspadala bivša Jugoslavija, 1992. godine, EU je formirala takozvanu
Badinterovu komisiju, koja je tada garantovala Srbiji pravo na Kosovo. Već
posle deceniju i po taj princip više ne važi, tako da je kod njih pravo
varijabilna kategorija. Danas može da bude jedno, sutra može da bude drugo. Mi
smo mislili da su ta društva koncipirana na pravdi i jednakosti, a ispostavilo
se da je to gola izmišljotina. S druge strane, sigurno je da se taj princip sui
generis, kako su nazvali svoj odnos prema kosovskom pitanju, neće odnositi na
njih, jer imamo priliku da vidimo koliko se dugo Severna Irska borila za
pripajanje Republici Irskoj, pa nikada nisu uspeli, upravo zato što Zapad ima
dvostruke aršine. Znači, kada je njima nešto u interesu, onda važi jedan
princip, a kada im nije u interesu, onda taj princip ne važi. Ipak, veoma je
važno to da takozvani unipolarni svet polako, ali sigurno nestaje.
Na osnovu čega to zaključujete?
Amerika i njeni saveznici nisu više najjača vojna i ekonomska sila na svetu.
Vidimo da se to klatno pomera. U budućnosti možemo da očekujemo jednu simetriju
u odnosima među velikim silama, što će nama sigurno dati mogućnost da
pravednije rešavamo svoje probleme i sukobe koje imamo na našem prostoru.
Takođe, bez obzira na svu srpsku priču, na Miloševića i njegov režim, na
pokušaje da nas nagrde i ocrne, nesporna je suštinska činjenica – da nam ti
naši evropski prijatelji ne veruju zato što smo mi uvek bili ruski saveznici.
Zbog toga Srbija za njih može da bude dobra samo ako je manja, kraća, tanja,
uža, a nikako, ne daj Bože, ujedinjena. Ranije su komunisti imali krilaticu –
što slabija Srbija, jača Jugoslavija. Danas imamo princip - što slabija Srbija,
jači Balkan. Lično mislim da je to suština svih naših patnji koje smo doživeli
od 1992. do danas, od RSK, preko RS, a sada na Kosovu, pa ne znam dokle. Važno
je reći da je ovo što se trenutno dešava na Kosovu poslednja faza. Smatram da
sledi naše jačanje. Dostigli smo dno, sad može samo da nam bude bolje. Verujem
da ćemo polako krenuti napred. U proteklih petnaest godina su nam uzimali,
skraćivali zemlju, proterivali nas, a sada je izvesno da će se klatno okrenuti
u tom smeru da ćemo faktički početi da snažimo, da se širimo i jačamo.
http://www.novireporter.com/look/reporter/nr_article.tpl?IdLanguage=11&IdPublication=2&NrIssue=259&NrSection=3&NrArticle=3193
