[sim] SRBIJA SE BRANI NA KOSOVU A NE U RUMUNIJI

[ANTIC.org-SNN]

Mladen Obradovic, glavni sekretar "Otacastvenog pokreta Obraz"
SAMO "OBRAZ" IMA OBRAZ,SRBIJA SE BRANI NA KOSOVU
A NE U RUMUNIJI
@ Snežana MOLDOVAN-MILOŠEVIC

       Poslednjih nedelja "Otacastveni pokret Obraz" uspeo je da probije 
indirektnu medijsku blokadu kojoj je godinama izložen, i brojnim akcijama 
podseti na svoju prisutnost u javnom životu Srbije. Istina, u takozvanim 
demokratskim medijima, "Obraz" je apostrofiran u negativnom kontekstu, zbog 
reakcije dela njegovog clanstva na otvaranje izložbe kosovskih umetnika 
"Odstupanje" koju su sprecili iz, kako su objasnili, patriotskih razloga. 
Medutim, vec na velikom narodnom protestu, održanom 21. februara ispred Savezne 
skupštine, aktivisti ove organizacije uspeli su da pošalju pravu sliku svoje 
borbe za Kosovo. Reka od 3.000 ljudi, koji su se najpre sastali na Trgu 
republike, a potom prošetali centrom prestonice uz performans i kosovske pesme, 
bila je ubedljivo najzapaženija kolona koja je došla na miting.
       Mladen Obradovic, glavni sekretar "Otacastvenog pokreta Obraz", ne krije 
zadovoljstvo što je ova njihova akcija pozitivno ocenjena. S druge strane, ne 
krije ni razocaranje i ogorcenost zbog aktuelnih dešavanja u Srbiji. Za razliku 
od politicara, koji su na dan jednostranog proglašenja lažne države Kosovo 
sedeli u toplim i udobnim kabinetima, aktivisti "Obraza" bili su u Kosovskoj 
Mitrovici, pokazujuci na delu kako se brani deo srpske teritorije.
       - Dan uoci proglašenja te takozvane nezavisnosti uputili smo se u 
Kosovsku Mitrovicu, gde smo boravili više dana - kaže Mladen Obradovic za 
"Svedok". - Naši ljudi su ucestvovali u stražama koje se vec devet godina 
organizuju na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici. Trudili smo se da na 
najkonkretniji nacin pomognemo našim ljudima. Ljudi koji brane most od upada 
Šiptara su cistog srca i cistog obraza, a Kosovska Mitrovica je u bukvalnom 
smislu tvrdava srpstva, najvažniji srpski grad u ovom trenutku, grad u kojem se 
brani ostatak ostataka Srbije. Kad nismo smogli snage da odbranimo srpstvo onda 
kad je trebalo u Kninu, pa posle toga u Sarajevu, Banjaluci, u Podgorici, na 
Cetinju i tako dalje, sada moramo da ga branimo u Kosovskoj Mitrovici. Ne daj 
Bože da sutra moramo da ga branimo u Kragujevcu. Ako odbranimo Kosovsku 
Mitrovicu, odbranili smo i Kragujevac, i Beograd, i Novi Sad.
       Svedok: Da li je, iz ugla "Obraza", Kosovo izgubljeno?
       Mladen Obradovic: Ne, nikada nije izgubljeno, niti ce ikada biti. Cak i 
u vreme turske okupacije svako srpsko dete je bukvalno sa majcinim mlekom 
uzrastalo i dobijalo svest, kako su govorili naši stari, da osveti Kosovo. Ta 
svest je tinjala u srpskim srcima dok se konacno nije razbuktala u 
oslobodilackim ratovima 1912. godine, kada su u Crnoj Gori iskovane medalje sa 
likom Miloša Obilica sa natpisom "Za osvetu Kosova". To je najlepša srpska 
tradicija, borba za oslobodenje i borba za ujedinjenje srpstva.
       S: Da li smo mi, kao narod predvoden politicarima, mogli da sprecimo 17. 
februar, odnosno okupaciju Kosova i Metohije?
       M.O: Narod koji je 60 godina živeo pod komunistickim mrakom ocigledno 
nije imao dovoljno snage da na vreme predupredi neke dogadaje koji ce uslediti. 
Opet se vracamo na pricu o Kninu; mi nismo imali dovoljno snage, dovoljno 
smelosti i sposobnosti ne samo u državnom vrhu nego, bojim se, ni u citavom 
narodu da shvatimo da se Knin ne brani u Beogradu nego da se Beograd brani u 
Kninu. I te kako su nas zavaravali oni koji su govorili suprotno.
       S: Preneseno na sadašnju situaciju, to bi izgledalo ovako: Tadicu, 
Koštunice, Nikolicu, ne brani se Kosovo u Beogradu niti u Rumuniji, nego u 
Kosovskoj Mitrovici?
       M.O: Pa, u Beogradu se još i može braniti, ali u Rumuniji nikako.
       S: Kakav je stav "Obraza" prema politicarima koji su na dan proglašenja 
lažne države boravili sa Srbima na Kosovu? Zar ne mislite da je to trebalo da 
ucine mnogo ranije?
       M.O: Dobro je što su bili 17. februara, ali trebalo je da budu mnogo 
ranije. Trebalo je pre deset i više godina, kad je bilo prilike, premestiti ako 
ne prestonicu Srbije a ono barem mnoga ministarstva i državne organe na Kosovo 
i Metohiju. Poznato je da naši politicari vole da cuvaju fotelje; da su ih tad 
prebacili na Kosovo i Metohiju, verovatno bi se jace borili da ih sacuvaju da 
su se te iste fotelje nalazile u Prizrenu ili Prištini.
       S: Mislite li da je jedna od opcija mogla da bude da je, na primer, 
krajem prošle godine Priština proglašena prestonicom Srbije? Koja su sve 
rešenja bila moguca?
       M.O: Dijapazon rešenja je veliki. Trebalo je još 1990, kada je zapoceto 
oslobadanje Srba od višedecenijske tiranije Šiptara i komunistickog režima, to 
oslobodenje izvesti do kraja i u potpunosti iskoreniti svaki oblik šiptarskog 
separatistickog delovanja i atmosferu bojkota koji su oni još tada ispoljavali 
prema srpskoj državi. Mi smo njima dozvolili da još tada osnuju paralelne 
institucije; imali su paralelno školstvo, vec tada su bili proglasili državu 
Kosovo, samo što ih Amerika tada nije priznavala. Katastrofalna greška je bila 
što smo dozvolili njihovom takozvanom nepostojecem univerzitetu da održava 
svoju nastavu u prostorijama legalnog, državnog prištinskog Univerziteta. 
Dozvoljavali smo Šiptarima da ne placaju struju, vodu, porez, sve je to naša 
država dozvolila, finansirali smo zapravo njihovu samostalnost, i sada se 
moramo boriti da se spašava ono što se spasiti može.
       S: Na koji nacin?
       M.O: Pre svega, mora se zavesti vanredno stanje ako ne u citavoj državi 
ono bar na Kosovu i Metohiji. Takode, potrebno je podici borbenu gotovost 
vojske na najveci moguci nivo. Potrebno je pod hitno osposobiti srpsku vojsku 
da može da brani srpski narod, reorganizovati je, smeniti nacelnika 
Generalštaba Zdravka Ponoša. To je ono što je "Obraz" predlagao odavno. Mi smo 
1. februara ove godine organizovali akciju "Za vojsku sa obrazom", 
upozoravajuci na ono što nam se sprema. Dalje, mora se vratiti sveštenstvo u 
vojsku. Kako mislimo da podignemo moral vojnicima? Danas je srpski vojnik i 
srpski oficir izdat i ponižen. Upropašcena vojska je slika i prilika 
upropašcene i izdate Srbije. Istorija nam pokazuje da nijedan režim koji je 
ponižavao vojsku nije dobro završio. U poslednjim godinama Kraljevine 
Jugoslavije vojska je bila izložena raspadu, isto se desilo 1991, a i sada se 
isto dešava. Ako nemamo snažnu vojsku dostojnu poštovanja, ne možemo ocekivati 
da ce nas bilo ko ceniti i poštovati, ne možemo ocekivati da cemo uspeti da 
odbranimo sopstveni narod.
       S: Na kom politicaru je sada najveca odgovornost, ko ima najvecu šansu 
da, uslovno receno, profitira ako uspe da išta uradi po pitanju zaštite i 
povratka otete teritorije?
       M.O: Pogrešno je govoriti o bilo kakvom profitiranju. Onaj ko pokušava 
da u ovom trenutku vodi racuna o interesima svoje stranke, ko pokušava da 
sacuva stranku, taj nece sacuvati Kosovo i Metohiju. Ovo nije stranacko 
pitanje, ovo je opšte srpsko pitanje. Dobro je što smo na mitingu videli 
politicare iz razlicitih stranaka.
       S: Ali nije dobro što smo videli politicka obeležja, jer je prilikom 
organizovanja velikog narodnog protesta dogovor bio da se ona ne isticu.
       M.O: Mi nemamo ništa protiv što su na velikom narodnom protestu bile 
zastave raznih organizacija, uostalom bile su i naše zastave. Cak smatramo da 
je dobro što je bilo zastava raznih organizacija, jer smatramo da se na taj 
nacin svima pokazalo jedinstvo mnogih politickih grupacija u našoj zemlji koje 
žele da brane Kosovo i Metohiju. I odlicno je bilo što se nisu mogle videti 
zastave Demokratske stranke i G17, jer su na taj nacin jasno pokazali da njima 
nije stalo do Kosova i Metohije. Oni su izdali Srbiju, kao što su to ucinili i 
sa Crnom Gorom.
       S: Kako komentarišete napade na ambasade i potonje pljacke prodavnica 
posle molebana? Gradom vec kruže glasine da je medu huliganima bilo aktivista 
jedne parlamentarne stranke ciji se lider i clanstvo nisu pojavili na protestu.
       M.O: Srbija se budi, srpska omladina se probudila i pobunila protiv 
sveopšte izdaje i poniženja.
       S: Cekajte, neko ce reci da je to podržavanje nasilja?
       M.O: Šta to znaci "nasilje"? Da li je nasilje kad vi branite sopstveni 
narod, i da li nije nasilje onda kad ubijaju srpsku decu na Kosovu i Metohiji? 
Pre neki dan su u emisiji "Kljuc" bila deca iz srpskih enklava. Na pitanje 
voditeljke Nataše Miljkovic šta je za tebe sreca, jedna devojcica je zbunjeno 
gledala i odgovorila "ne znam". Pa, zar to nije nasilje? I sad mi treba mirno 
da sedimo, skrštenih ruku i da gledamo kako nestaje srpski narod na Kosovu i 
Metohiji? Dokle tako, i zbog cega? Srpska omladina se borila protiv okupacije 
Kosova i Metohije onako kako je znala i umela. A kad je rec o onima koji su 
uzimali patike, sigurno je da oni pre toga nisu bili ispred ambasade Amerike. 
Taj koji je bio ispred ambasade, sigurno bi nalupao šamare ovome koji je te 
iste veceri krao po prodavnicama. Uopšte me ne bi cudilo da iza toga stoje 
aktivisti LDP i šiptarska mafija.
       S: Šta su aktivnosti "Obraza" u narednih godinu dana?
       M.O: Odbrana srpstva. Svim sredstvima.


MI SMO EKONOMSKI POROBLJEN NAROD
     &nbspS: Kakav stav bi Srbija trebalo da zauzme prema onim zemljama koje su 
priznale jednostranu nezavinost lažne države Kosovo?
     &nbspM.O: Slažemo se sa predlogom da se u potpunosti prekinu diplomatski 
odnosi, ali to ipak nije dovoljno. Mora se uraditi mnogo više. Moraju se 
zavesti ekonomske sankcije zemljama koje su priznale jednostrano samostalno 
Kosovo. Danas u Srbiji postoje mnoge strane kompanije koje isisavaju novac iz 
naše zemlje. Mi smo danas ekonomski porobljen narod. Ako uzmete u obzir 
cinjenicu da vlada potpuni monopol na tržištu mleka i mlecnih proizvoda, da to 
drži strani investicioni fond, a mi i ne znamo ko stoji iza tog fonda, nije ni 
cudo što imamo najskuplje mleko u regionu, a možda i u citavoj Evropi. Dalje, 
cak 90 odsto banaka je u stranom vlasništvu, i sav novac naše privrede odlazi 
van Srbije. Nama nije potrebna Evropska unija, mi smo sami sebi najveci 
neprijatelji i sami sebi možemo da pomognemo onda kada u ovoj državi prestane 
da se krade, kada pocnemo da vodimo racuna o sopstvenim nacionalnim interesima 
i u ekonomskoj sferi. Opšte je poznato da se 20 do 30 odsto novca od posla koji 
se radi za državnu upravu ili lokalnu samoupravu sliva u privatne džepove. Pa, 
gde to ima? Ako je budžet Beograda milijardu evra, to znaci da 200 ili 300 
miliona evra odlazi u privatne džepove. Zašto se te pare ne daju srpskoj deci 
sa Kosova i Metohije, ili se ne ulože u vojsku pa da nabavimo ruske raketne 
sisteme, da nam niko ništa ne može? Ne, oni prodaju u bescenje naše tenkove, 
režu ih u staro gvožde, dok druge države, primera radi Izrael, iste te tenkove 
prepravljaju i koriste. Zašto? Da bi neko mogao da zida vile na Dedinju?

 


NATAŠA KANDIC, ŽENA KOJE NEMA
     &nbspS: Kako komentarišete prisustvo Nataše Kandic na proslavi povodom 
proglašenja nezavisnog Kosova?
     &nbspM.O: Ko je to? Ne znam ko je to.
     &nbspS: Sve je više komentatora i analiticara koji je nazivaju "ženom koje 
nema".
     &nbspM.O: Zaista ne znam ko je to...

 


JUNACKI BEG NENADA CANKA
     &nbspS: U kakvim ste odnosima sa Nenadom Cankom?
     &nbspM.O: Prica sa njim završena je 7. oktobra prošle godine, kada je imao 
samo toliko hrabrosti da sa skupštinske govornice govori kako smo mi nakot koji 
treba pobiti, a onda, kada je trebalo da dode i stane na crtu ispred nas, 
junacki je pobegao i zaklonio se iza trostrukog policijskog kordona.

 


TADICA NE SHVATAMO OZBILJNO
     &nbspS: Predsednik Boris Tadic je na Savetu bezbednosti, izmedu ostalog, 
rekao da je Srbiji protivpravno oduzet deo teritorije, ali da necemo upotrebiti 
silu. Kako to komentarišete?
     &nbspM.O: Mislim da je odlican komentar dao vladika Artemije koji vec 
mesecima upozorava da oni politicari koji se unapred odricu bilo kakve 
mogucnosti upotrebe svojih legalnih i legitimnih oružanih snaga za odbranu 
srpskog naroda, ocigledno ne žele dobro srpskom narodu. To su oni politicari 
koji rade za tude interese i ne zaslužuju da ih shvatamo na ozbiljan nacin.

 


ISTORIJAT POKRETA
      "Otacastveni pokret Obraz" je pokret srpskih pravoslavnih nacionalista i 
monarhista, koji se prema svom programu zalaže za duhovnu i državotvornu obnovu 
srpstva, a osnovna nacela su mu: "Bogoljublje i rodoljublje", "Srbska Srbija", 
"Domacinski poredak" i "Viteške oružane snage".
     &nbspIznikao je iz "Izdavackog doma Srbski obraz", koji je svoj rad 
zapoceo 1994. godine, sa blagoslovom episkopa Srpske pravoslavne crkve Danila 
Krstica. Osnivac i prvi predsednik Obraza bio je Nebojša M. Krstic, sociolog i 
teolog, koji je 2001. godine poginuo u saobracajnoj nesreci, pod još 
nerazjašnjenim okolnostima.
     &nbspPokret je postao politicki aktivniji od 2000. godine, a kao jedna od 
njihovih medijski najzapaženijih akcija bilo je sprecavanje održavanja gej 
parade u Beogradu 2001. "Obraz" je takode ostao upamcen i po svojoj akciji 
podrške Radovanu Karadžicu, nekadašnjem predsedniku Republike Srpske, i 
kampanji za širu upotrebu cirilice.
     &nbspMedu stavovima Obraza nalaze se i zalaganja "za svetosavski 
nacionalizam umesto bezbožnog internacionalizma", "za školu sa pravoslavnom 
verom umesto ateistickih laži", "za hristoljubivog Vladara umesto 
vlastoljubivih partijaša", "za srbsku stalešku sabornost umesto judeomasonske 
demokratije"...
     &nbspU Nacionalnom savetu "Obraza" okupili su se najugledniji srpski 
intelektualci, od kojih su najistaknutiji akademik profesor Kosta Cavoški i 
srpski dizajner i izdavac Krsto Milovanovic. Pokojni velikan srpskog glumišta 
Danilo Lazovic takode je bio clan ovog tela.

http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=60512