SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ
Guliver među patuljcima „Jesi li gledao“, pitaju me oni koji su dobar deo noći proveli gledajući sudski Šešelj šou u Hagu. LJudi su s razlogom oduševljeni načinom na koji se najveći verbalni „zločinac“ u srpskoj istoriji, baš kao što je odlazeći u Hag i obećao, poigrava sa Haškim tribunalom. Reč je Šešeljevo oružje on se sjajno brani rečima od reči, jer mu se i sudi zbog reči. Čas se smeši čas otvoreno smeje dok ga svedoci tužilaštva i tužilac gađaju svojim, dugo pripremanim, ćorcima. Šešelj otvoreno odbija da unakrsno ispituje zaštićene svedoke, one koji ne pokazuju lice i kupuju pravo da izobličenim glasom, kao glumci u kakvoj inkvizitorskom rukom pisanoj drami, igraju svoju strašnu anonimnu ulogu. Šešelja zanimaju profesionalci, ti dugo trenirani svedoci optužbe. On je s velikim zadovoljstvom vratio eksperta za vojna pitanja tužilaštva Haškog tribunala belgijskog potporučnika Tunesa tamo gde mu je mesto, u belgijske potporučnike. Vratio je komandira tenkovskog voda u komandire tenkovskog voda. Toliko je uzdrmao gospodina Tunesa da se ovaj, hteo ne hteo, više nije slagao ni sa samim sobom, a nekmoli sa optužnicom u čijoj je službi. Šešelj bi mogao i više od toga, mogao bi i kakvog belgijskog generala vratiti u potporučnike jer je gradivo koje su savladali eksperti zaista trulo i smrdi na laž. Ipak, Šešelj šou, uprkos tome što se Šešelj poigrava sa svedocima, nije zabavno već ozbiljno istorijsko pitanje. Posle upokojenog Slobodana Miloševića Vojislav Šešelj je drugi Srbin koji je izborio pravo da se pred Haškim tribunalom brani sam. I to radi briljantno. Teško je posle pet godina bezrazložnog tamnovanja sačuvati dovoljno zdravlja i apsolutnu snagu duha da u Haškom tribunalu, toj krojačnici nove srpske istorije, priučene eksperte vratiš u šegrte, a jadnu optužnicu dokazano učiniš još jadnijom. Šešelj to čini neodoljivo. On hvata svedoke u dogovorenoj laži, znalački upozorava sud na sugestivna pitanja tužioca, a ta pitanja valja da podsete svedoka na postignuti dogovor sa čitalačkih proba za ovu predstavu i pretvara tužioca u čoveka koji prima prekore predsednika sudskog veća, sve zanimljivijeg sudije, Francuza Žan - Klod Antonetija. To je i prirodno. Sudija Žan-Klod zna sve o Drajfusovoj aferi i učešću Emila Zole u tom procesu i, za sada, vodi proces protiv Vojislava Šešelja, koliko je to moguće, nepristrasno. Svedoka tužilaštva Mladena Kulića, kapetana prve klase i bivšeg komuniste Vojislav Šešelj je profesorski nadmoćno i pravno ingeniozno, sveo na ono što jeste, na nulu. Po onome kako se sudija Žan-Klod Antoneti ponašao sva je prilika da svedočenje Mladena Kulića ne može i ne sme biti uzeto u obzir prilikom izricanja presude Voji Šešelju. Uprkos brižljivim pripremama svedočenje Mladena Kulića još jednom se pokazalo da tužilaštvo radi svoj nemilosrdni posao uprkos istini. Ne zna se kakva će presuda biti izrečena Vojislavu Šešelju. Bilo bi logično da bude pušten na slobodu kao nevin čovek. Ali u praksi Haškog tribunala dogodilo se i da nevin čovek kakav je Milan Martić dobije trideset i pet godina robije. Bilo kako bilo, sigurno je da gospodin Vojislav Šešelj, otmeno i vojvodski, brani istinu o svom narodu i sebi i da će, sad ili kasnije, biti primer u udžbenicima međunarodnog prava kako se brani nacionalna istina od dogovorene međunarodne laži. Zbog toga Srbija ne spava u sitne sate čekajući snimak sa suđenja Vojislavu Šešelju. Bilo bi lepo i pošteno da se Šešelj uskoro vrati u bolju i lepšu Srbiju od one koju je ostavio dobrovoljno odlazeći u Hag da se bori za istinu o svom narodu i sebi. Autor: Brana <http://www.glas-javnosti.co.yu/autor/69> Crnčević http://www.glas-javnosti.co.yu/
