Beograd, april 12, 2008. Oliver Vulović
Izbori - Vladapobedničkog kvantiteta ili vlada svesrpskog sporazuma Na izborima 11. maja, koji , makoliko oba suprostavljena bloka galamila iz sveg glasa, ipak se neće odlučivati o tome hoće li Srbija u EUili ne. Ni jedan od suprostavljenihpolitičkih blokova nije dobio blanko mandat ili obećanje od eurokratije da će bašpod njihovom vlašću Srbija automatski po ustaljenom redosledu ispunjavanjauslova postati član ove organizacije država ali ni apsolutno nepromenjljivu icementiranu pretnju da to neće postati nikada pod vlašću bloka partija koja prema EU u ovoj kampanji ne zagovaraju apsolutni negativizam već vrlo oštri kriticizam koji nema veze sa evroskepticizmom britanskog tipa, već sa suštinskim pitanjem, srpskim nacionalnim i teritorijalnim nerešenim pitanjem u modernoj Evropi, kao i načina i uslova pod kojim bi smo mi u tu organizaciju državabili primljeni ali takodje sa jakom izraženom željom da Srbija na kraju bude uEU . Da nije tako onda bi smo mogli očekivati da će Solana imati životni vek od200 godina a sadašnji sastavi holandskog i belgijskog parlamenta najmanje po pola milenijuma, s,time što niko ne može da garantuje ni da će Belgija opstati, bilou do sada poznatoj državnoj formi ili kao država uopšte. Na ovim izborima će sesamo dati prilika EU da nas prebroji uskladu sa invalidnim pricipima demokratije koji prednost daju kvantitetu a nekvalitetu. Vojislav Stanovčić u Zborniku radova - o demokratiji - u izdanju 'Bibliotekepolitika i društvo' iz 1995-e godine se osvrnuo na kvantitet kao postulata demokratije kao državnog uredjenja i podvukao da - većina čiji glasovi prevagnui samim tim njihove kasnije odluke budu opšteobavezujeće ne mora samim tim bitii apsolutno u pravu jer kontrapredlozi koje daje manjina se u budućnosti mogupokazati kao mnogo razumniji i pametniji po državu i narod -. Da nije tako ondaposle predsedničkih izbora u Srbiji ne bi ni dolazilo do novih izbora, bezobzira što su ovi sada parlamentarni, jer se i tokom predsedničkih kao tokomsadašnjih parlamentarnih izbora tvrdilo i tvrdi isto - da će se konačno i za sva vremenaSrbija opredeleiti za jednu ili drugu opciju. Onom prilikom kroz ličnostPredsednika Republike a ovom kroz sastav Narodne Skupštine. Ako Predsednikova koalicija i na ovim izborima dobije većinu, onda bi trebala mnogo više da od utom smislu datih verbalnih izjašnjenja nakon pobede na predsedničkim izborima, ako zaista voli svoju zemlju, razmisli iosmisli kako da povede ozbiljne unutrašnje pregovore sa kvantitativno gledano gubitničkom političkom manjinom. O pregovorima sa kvantitativnim gubitnikom moraju ozbiljnoda razmišljaju i jedan plan u tom smislu iznesu ispred birača i političari iz Predsedniku suprostavljenog političkog bloka u koliko su u pravu da nikada nisubili bliži osvajanju vlasti od prevrata 2000-te. Ukoliko se to ne desi, zaSrbiju će i dalje svi sledeći izbori biti 'na život i smrt' i samim time automatski lišeni demokratskog stila izbornih kampanja ali i demokratske formenakon objavljivanja rezultata. Nekadašnja komunistička Javna rasprava koja je imala izuzetno mali demokratski kapacitet / ne može se ni rećida uopšte nije imala nikakav / jer je svoju svrhu imala samo u okviru jednepolitičke partije je srećom po državu i narod doživela svoj kraj Miloševićevimprihvatanjem realnosti postojanja i drugih političkih opcija. Medjutim, bilismo svedoci i da u višestranačju i demokratiji anglosaksonskog tipa koja jepostojala u Srbiji i za vreme Miloševića, ukoliko politički kavntitativno jačastrana bude uporna u svojoj isključivosti sopstvenog poimanja vrsenja vlasti,kada tada dodje do prevrata / bez obzira da li je nastao kao posledica akumuliranog unutrašnjeg nezadovoljstva ili finansijskom potporom izinostanstva ili kombinacijom oba/. Budućipobednici na parlamanetranim izborima u Srbiji moraju ozbiljno povesti računa otome. Vesna Pešić je retko kada u pravu kada govori o svom narodu i državi, je rod zloupotreba ideologije nacionalizma kroz koje ona u svom delovanju jedino i posmatra nacionalizam gori je samo alkoholisani apsolutistički mondijalizam čiji je ona neodvojivi deo, ipak se mora izdvojiti jedan deo iz njenih skupštinskih govora u kojima je rekla da bi trebalo svima u Srbiji da nam postane muka od smenjivanja vlasti prevratima i pučevima i ako je ona sazadovoljstvom u jednom od njih kasnije aktivno učestvovala. Ovo treba izdvojitine zbog njenog istinskog uverenja u tako nešto, jer je svojim petoktobarskimdelovanjem i podrškom revolucionarnim kriznim štabovima, upornim zalaganjem zaodstrel neistomišljenika kroz političko-policijsko-vojni '6.oktobar',mučenica je ipak naslutila šta njene političke i mentore i pulene može zadesiti. Ona je to rekla izstraha a ne iz uverenja, ali je ipak činjenica da istorijski gledano demokratijau Srbiji traje samo u intervalima, to jest da postoje samo odredjeni periodi ukojima dolazi do mirnog smenjivanja vlasti, sve do trenutka kada političkikvantitet na konto demokratije ne uvede demokraturu i time odustajanjem odkompromisa sa političkom manjinom dovede do radikalizacije u njenom načinupolitičkog delovanja. U tom smislu se varaju jastrebovi iz Predsednikovogpolitičkog bloka u svom uverenju da ako pobede i na ovim izborima da su emkonačno za duži vremenski period sebi obezbedili nesmetano sprovodjenje svojih političkihideja em takodje na duži vremesnkiperiod neoporavljujuće porazili protivnika. Njihove procene bi možda i imaledobru podlogu da osim zbog pojave jake Rusije u svetu, nije došlo i do konačnogsvodjenja mera i u redovima njihovih protivnika na ovim izborima, te se sve može ozbiljnije računati napostizbornu koaliciju večitih gubitnika SRS sa DSSom. Izuzetno je bitna ičinjenica da su Socijalisti konačno rakrinkani i da je svima sada jasno da jenjihova politika ekvidistance od SRSa i od DSa verbalno praćena brigom zaradničku klasu i penzionere, ništa drugo do izdaja sopstvenih kongresnihdokumenata i partijskog statuta, a SPS ipak nije organizacija tipa NATO paktapa da olako nastavlja da uspešno vara ceo svet oko sebe i ako tako krši isopstveno ustrojstvo. Birači nisu pobegli od SPSa samo zbog smrti Miloševića ipermanentnog gubljenja izbora / i radikalski vodja je utamničen u Hagu i oni redovnogube izbore/ već zbog suštinske promene svoje politike i izdaje uverenja naosnovu kojih su nekada bili ozbljni politički subjekt u Srbiji. Njihova nada daće biti politički tas na vagi koja će odmeravati ko će formirati vladu bi biojednako porazni postizborni rezultat po Srbiju kao i u meri u kojoj bi nakonpobede jednog od dva profilisana bloka došlo do poruke - e sada ima da budesamo onako kako mi kažemo - Za prošlu republičku vladu kažu da je bila ispregovarana, možda, ali ne u Srbiji. To je i bio njen najveći nedostak i razlog njenog kratkog postojanja. Onog trenutka, kada srpski političari zaista sami izmedju sebe ispregovaraju vladu bez uticaja i Solane i Lavrova, kada se obavežu jedni drugima da neće donositi odluke kroz sopstvene centralne komitete i svoje političke protivnike posmatrati samo kroz zloupotrebe ideologija koje predstavljaju a ne same ideologije, onda će jedna takva vladamoći da izadje u svet i konačno bude ozbiljno i shvaćena i prihvaćena. Ove dosadašnje postkomunističke vlade su bile ili višeruske ili briselsko-američke nego srpske i zbog toga smo tu gde sada jesmo. _____ Express yourself instantly with MSN Messenger! MSN <http://clk.atdmt.com/AVE/go/onm00200471ave/direct/01/> Messenger
