Извор : Новине “ПРАВДА” , 12-13 април 2008.
Милорад Вучелић
КОАЛИЦИЈА СА ХАРАДИНАЈЕМ
„Картагину треба уништити!" То би био одговор на питање: Треба ли
сарађивати и дал>е са Хашким трибуналом? Задатак Хашког трибунала је био да
казни злочине почнњене на територији бивше Југославије. Ту државу је уништио
грађански рат. Хашки трибунал је уместо грађанског рата видео искључиво српску
агресију. Хашки трибунал је оспорио право легалној војсци ЈНА да брани своју
земљу и њену територијалну целовитост и то прогласио злочином. ЈНА је ставио у
исту раван са сецесионистичким паравојним формацијама и злочиначким групама.
Признао је виши ранг сецесионистичким оружаним формацијама него легалној и
легитимној војсци државе која је чланица УН.
Србомрзитељи на окупу
Хашки трибунал је у борби за спречавање геноцида над српским
народом, и у његовој жељи да живи равноправно с другим народима у републикама
које су се издвојиле из Југославије, видео стварање „велике Србије". Суочено са
чињеницама, само тужилаштво је на суђењу Слободану Милошевићу одустало од овог,
за њих кључног полазишта.
Начин на који је вршена селекција оптужених и осумњичених јасно је
показао да је реч о потпуно антисрпском суду. Број оптужених и мртвих Срба у
Шевенингену такође поткрепљује ову тврдњу. Хашки трибунал је за сараднике у
српском народу и њеној држави окупио најгоре људе, који су доказани и потврђени
србомрзитељи. По свим сведочанствима, а поготово оним Карле дел Понте, Флоренс
Артман и Џефрија Најса, а и по свему другом, јасно је да је Трибунал био крајње
политички функционализован и од власти у Србији. Нарочито онда када је на челу
владе Србије био Зоран Ђинђић. Суд је био место да се казне или неутралишу сви
потенцијални политички такмаци.
Хашки трибунал је имао за циљ да на подручју Балкана истином донесе
мир и суочење са прошлошћу. Пошто се није бавио истином, а политички је био
злоупотребљаван ослањајући се на најгоре људе у политичком и јавном животу,
изазвао је сасвим супротне реакције.
Ни мира,ни истине, ни суочења са прошлошћу. Ни катарзе. Све
супротно и наопако. Оно што је ток живота протеком времена нормализовао
деловање овог суда је само реметило. Сем постојања неких злочина, ништа друго
ваљано суд није установио.
Селективан терор
Трибунал је био, као што се види на основу сведочанстава поменутих
актера, пуки инструмент и сви они који су радили у њему били су само извршитељи
селективног терора у коме је жртва био српски народ. Јасно је да су САД и друге
велике силе штитиле од прогона кога год су хтели и на то су сви пристајали.
Сви ови мотиви и разлози, као и начин рада Трибунала, говоре да је
он био у функцији производње лажи и српске кривице. У свим својим елементима,
Хашки трибунал је потврдио да није прави суд. Издани су и нарушени сви
принципи, закони и обичаји везани за право и правосуђе. . Од суђења Слободану
Милошевићу све ово је више него кристално јасно. Он је својом одбраном - сем са
неколико сарадника - разнео овај суд и његово тужилаштво у парампарчад. И
разобличио све његове сараднике у Србији. Тада је Милошевић физички ликвидиран
да пораз не би био потпун. Он је показао да се у Хагу не ради о некаквој
безличној, савршеној машинерији са доказима и документима, већ о провизоријуму
мржње и лажи чије се лице најбоље може препознати у лепоти, убитачној
еротичности и кокетности Карле дел Понте. Флоренс Артман, Соње Бисерко и,
надасве, Наташе Кандић. Војислав Шешељ сада наставља и завршава борбу коју је
Милошевић почео.
И шта се сада ново догодило са ослобађајућом пресудом Рамушу Харадинају? Ништа,
баш ништа! Није се догодило ништа што већ нисмо знали ако смо хтели да знамо. И
сада се одједном сви који су активно и предано били и радили за Хашки трибунал
жале нама који смо одувек били против њега.
Споразум по свакуцену
Сви ти српски функционери и сви ти невладини активисти, баш сви,
ослободили су Рамуша Харадинаја. Све српске странке које су за сарадњу са Хагом
су ослободиле Харадинаја, који никада није био њихова мета. Њихова мета је
Србија – погодили су је.
Како је могуће да нико, али баш нико у Србији, никада није поменуо
српске заробљенике који су служили за трговину људским органима? Не само да то
нису открили већ су прикривали и сакривали. Ни Карла дел Понте није могла да их
натера да трагају за таквим ужасима, јер су они почињени над Србима.
Ако је сарадња са Хагом, и после свега, и даље прихватљив услов
Чанку, Тадићу, Динкићу и ЛДП - у за наше прикључење европским интеграцијама,
онда је јасно да је за њих Харадинај с правом невин човек и да је Хашки суд
правилно поступио. И неће се они ту зауставити. Ускоро ће се у Србији, ако
победе ове хашке странке, попут Чанкове, ДС, Г17 и ЛДП-а, усвојити закон о
забрани преиспитивања свега што је пресудио Хашки трибунал и признати „државу"
Косово. Све те странке хрле у потписивање Споразума о стабилизацији, за шта је
услов сарадња са Хашким трибуналом. Ако би Солана условио потписивање неког
папира уласком Харадинаја у коалицију, они то не би одмах одбацили, већ би
евентуално оклевали и предложили да то ураде после 11. маја.
Али, да завршимо, када је у питању Хашки трибунал, једино решење је
применити стару изреку: „Картагину треба уништити".