SAMO TVRDO! S jasno definisanim strateškim ciljem Kosovo i Metohija mogli bi da se vrate pod pravno i faktičko okrilje Srbije za ne manje od pet i ne više od 50 godina
BEOGRAD - S jasno definisanim strateškim ciljem Kosovo i Metohija bi mogli da se vrate pod pravno i faktičko okrilje Srbije za ne manje od pet i ne više od 50 godina, kaže za Kurir Srđa Trifković, direktor Centra za međunarodne odnose Instituta Rokford u Ilinoisu. A proglašenje privremene okupacije? - To treba da uđe u upotrebu u komunikaciji sa strancima. Nastupila je kolebljivost i nedostatak ideja šta činiti dalje. Imali smo izjave da je moguć povratak ambasadora koji su povučeni iz zemalja koje su priznale nezavisnost, a da pri tom ne znamo zašto. Očigledna je nedovoljna spremnost Beograda na jedan izazov kakav je secesija teritorije. Kosovske vlasti ste nazvali pobunjeničkim? - Onaj ko se ilegalno otcepljuje od legitimne vlasti i pokušava da izgradi na teritoriji jedne države drugu u stanju je pobune. Da li bi Zapad više uvažavao naše stavove da smo jedinstveni? - Zapadne zemlje uvažavaju odlučnost, tvrdoću. Amerikanci su popustili posle tri godine sukoba sa sunitskom gerilom, uz stotine mrtvih i stotine miliona dolara izdataka, legalizujući ih u lokalnu miliciju i dajući im autonomiju u odnosu na šiite. Čak su ih stavili na platni spisak vojske SAD. Severnokorejski lider Kim Džon Jul je zbog nuklearnog programa bio izložen pretnjama i zaoštrenju američke retorike, da bi na kraju pristali da mu daju pare kroz programe ekonomske pomoći, samo da prihvati da ne razvija dalje nuklearni program. Moamer el Gadafi je svojevremeno bio eklatantni terorista koji je uputio ljude da dignu u vazduh američki „boing 747“ iznad Lokerbija u Škotskoj. I njega su legalizovali. Znači, odlučan stav se isplati? - Politika bezuslovnih ustupaka, u nadi da će vaša popustljivost biti nagrađena, ne rađa plodove. Srbija nema šta da izgubi ako bi probala da na jedan trezven i razuman način, bez preoštre retorike, sprovodi mere koje bi ogromna većina zemalja bez razmišljanja sprovela u sličnoj situaciji. Možemo li zaista tužiti države za političko priznanje Kosova? - Taj politički stav vuče konsekvence. Vlast u Prištini na osnovu Rezolucije 1244 nije imala pravni legitimitet da pristupi odluci koju je donela 17. februara, pa sve dalje odluke nemaju svoju validnost. Svetski srpski kongres obrazloženje „Kosovo je jedinstven slučaj“ smatra antisrbizmom, diskriminacijom prema Srbima... - Srbi su jedinstven slučaj tretmana jedne nacije. Taj antisrbizam je na sceni još od ranih devedesetih. Srbiji neće biti pod istim uslovima ponuđeno ni članstvo u EU, ni ukidanje viza, a tek ne dobijanje kredita ili investicija. Predložili ste zamrzavanje SSP, a ne njegovo poništavanje? - Ukoliko imamo isti tekst koji je bio parafiran jesenas, treba raščistiti novonastale političke okolnosti od njegovog parafiranja do danas, jer se desilo proglašenje nezavisnosti, koju je priznalo 18 od 27 zemalja EU. Srbija treba da traži objašnjenje Brisela zbog izjava Olija Rena da će jedan od uslova biti normalizacija odnosa sa okruženjem, odnosno izjave Doris Pak o evropskom putu Kosova. Možemo li vojno povratiti KiM? - Ako Srbija želi da ima vojsku koja će da služi za parade i sahrane, onda znači da se ona može smanjiti i na 500-1.000 ljudi. Sve normalne zemlje sveta imaju vojsku koja štiti njihov teritorijalni integritet. Ako je on ugrožen, mora se dopustiti intervencija kad nastupe povoljne okolnosti. Ali to ne bih nazvao ratom, jer je rat sukob s drugom državom. Da li treba insistirati na nazivu Kosovo i Metohija, kako piše u Ustavu Srbije, što nije slučaj sa SSP? - Stranci često koriste termin Kosovo kao skraćenicu. Ali, obavezujući međunarodni pravni akti bi korišćenjem naziva Kosovo i Metohija stavili do znanja da prihvatajuapri njihovom formulisanju. Član 135. SSP u najmanju ruku je dvosmislen? - Tačno. Ta dvosmislenost samo može da rađa nove konfliktne situacije i krize odnosa. Zašto EU ne želi da promeni taj član? - Zato što većina u EU veruje da će doći do pucanja srpske volje i leganja na rudu. Oni su podlegli američkom pritisku i nemaju varijantu B. Šta je s povratkom 1.000 vojnika i policajaca na KiM prema Rezoluciji 1244? - Zapad ne samo da ne želi sprovođenje Rezolucije 1244 već želi njenu likvidaciju. Konstituisanje Euleksa kao zamene za Unmik govori o tome. Ali, ta zamena ne ide glatko. Joakim Riker preti ostavkom ako se bude insistiralo na primopredaji već sredinom juna, a to će izazvati krizu odnosa i sa albanskim civilnim osobljem u okviru Euleksa. S kojim pravom je Euleks ušao na KiM? - Na osnovu samoproklamovanog prava bez ikakvog utemeljenja. Euleks je svojevrstan apsurd jer bi to trebalo da bude misija reda i zakona, a zasniva se na kršenju reda i zakona. Uostalom, bivši nemački ambasador saopštio je sledeću stvar Srbima: „Ako se pomirite s gubitkom Kosova danas, možda ćete ući u EU za 20-25 godina“. http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-19-05-2008/samo-tvrdo
