Perspektiva Srbije neizvesna <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/25102/perspektiva-srbije-neizvesna>
Pokazalo se da je u našim uslovima bilo nekorektno pa i nepošteno što su neke partije odbijale da pre izbora obnaroduju svoje moguće koalicione partnere. To se, pre svega, odnosi na radikale, narodnjake i socijaliste. Tako se dogodilo da su glasači koji su dali poverenje jednoj partiji ili jednom bloku iznevereni posleizbornim kombinacijama koje su u toku. Time se zaista menja volja birača. Oni koji su branili pravo da se pre izbora neizjašnjavaju o mogućim posleizbornim koalicijama pozivali su se na na praksu u tzv. demokratskim zemljama Zapada. Pri tome se gubilo iz vida da se slika našeg političkog života bitno razlikuje od one u zapadnim zemljama u kojima se u svakom trenutku zna koja partija može sa kojom da stupa u koaliciju. Naši narodnjaci i socijalisti, naravno, mogu da prave koalicije i sa radikalima i sa demokratama, ali da su te koalicije bile saopštene pre izbora, sasvim je sigurno da bi rezultati izbora bili drugačiji i drugačije bi odražavali političko raspoloženje glasača. Pored toga, uticaj stranih faktora - u prevodu SAD i EU - na formiranje vlade u nekoj zapadnoj zemlji je znatno manje izražen nego kod nas. Partije u Srbiji koje su izbegle da pre izbora objave svoje moguće koalicione partnere svesno su sebe postavile u položaj da mogu da pregovaraju sa stranim faktorima ili da budu izloženi njihovim pritiscima. Ta okolnost će imati za posledicu nestabilnu i kratkotrajnu vladu na čije koalicione partnere će vršiti uticaj i pritisak različiti spoljni faktori. Takva situacija još jednom je potvrdila i činjenicu da u našim partijama ne postoji unutarpartijska demokratija. Rukovodstva potpuno samostalno donose najvažnije političke odluke. Takođe, ne treba gubiti iz vida da većina građana nije učlanjena ni u jednu političku partiju, pa ta nepartijska većina - oni koji izlaze na izbore - glasa ne za program jedne ili druge partije, već za jednu ili drugu koaliciju verujući da će njihova pobeda biti u interesu Srbije. Sa sadašnjim iskustvom, ne bi bilo iznenađenje da glasači bojkotuju one partije koje pre izbora budu krili svoje posleizborne koalicione partnere. Objavljivanje koalicionih partnera pre izbora može pak da dovede do slabijih rezultata neke partije, ali je to stvar političke procene. Vrlo je izvesno da je DS izgubila nekoliko stotina hiljada glasova upravo zbog koalicije sa Čedom Jovanovićem i Nenadom Čankom. Problem Kosmeta, za čiji se povratak u granice Srbije deklarativno zalažu sve naše partije, sa manjim izuzecima, jeste u tome što nijedna partija ili koalicija nema jasan program, rešenje koje bi bilo realno i izvodljivo i u interesu kako Srbije tako i kosovskih Albanaca. Otuda pozivanje na Kosmet uglavnom služi za pripisivanje jednoj grupaciji partija da su izdajničke, odnosno drugoj da zastupaju retrogradnu politiku izolacije. Da su naše partije izašle na izbore sa obnovljenim i podmlađenim rukovodstvima, rezultati izbora bi, i po toj osnovi, bili drugačiji. Ma kakva vlada bude sastavljena, perspektiva Srbije biće neizvesna ne zbog toga što bi proevropska ili proruska alternativa bile lošija rešenja, već zbog istrošenosti većine naših političara u koje narod uglavnom nema poverenja. Miroslav Branković Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
