Ekskluzivno za Nedeljni Telegraf iz sedišta svetske vlade u senci Delujemo javno i ne postoje nikakve teorije zavere, tvrdi Pol Rivaj, direktor Evropske grupe Trilateralne komisije, i poručuje:
Želimo ceo Zapadni Balkan u EU - Naš sledeći zadatak: Pomoć slabim državama - Finansijska kriza pogađa gotovo sve ekonomije sveta - Novi predsednik promeniće politiku SAD Krajem aprila glavni grad SAD bio je domaćin godišnjeg zasedanja Trilateralne komisije, organizacije koju je osnovao Dejvid Rokfeler i koja okuplja neke od najmoćnijih ljudi današnjice. Upravo zato mnogi veruju da je Trilateralna komisija zapravo svetska vlada u senci, od čijih odluka zavisi budućnost mnogih zemalja. NT je u prošlom broju pisao o odlukama ovog samita, a ovog puta ih ekskluzivno za naš list komentariše Pol Rivaj, direktor Evropske grupe Trilateralne komisije i dugogodišnji bankar. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifKoje teme su privlačile najviše interesovanja učesnika i zašto? - Glavna tema razgovora bile su SAD, i to iz više razloga. Nakon tri godine ponovo su bile domaćin sastanka, i to u jeku predsedničke kampanje. Zaključili smo da će se, bez obzira ko sedeo u Beloj kući narednih godina, promena na čelu odraziti na američku unutrašnju i spoljnu politiku. To će uticati i na saveznike i prijatelje SAD, odnosno na definisanje zajedničke globalne politike. U skladu s tim, ponovo je fokus naših diskusija bilo upravljanje procesom globalizacije, međusobna zavisnost i uloga multilateralnih institucija koje vode brigu o globalnoj dobrobiti. Zemlje Trilaterale iz Evrope, Severne Amerike i pacifičke Azije suočavaju se sa ogromnom odgovornošću, i to breme može samo zajednički da se nosi. Novi globalni izazovi, poput klimatskih promena, problema sa vodom, migracijama, detaljno su analizirani s predsednicima raznih zemalja, predstavnicima banaka... - Poslednja, ali ne i najmanje važna tema bio je uticaj ekonomskog buma Azije na naš region i ceo svet, s posebnim osvrtom na Kinu i Indiju, dok je Iran bio tema i našeg godišnjeg izveštaja. Sastanak smo zaključili debatama o rastućoj globalnoj finansijskoj krizi koja pogađa gotovo sve svetske ekonomije. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifDa li je bilo rasprava o Balkanu, pogotovo o Srbiji, koja se trenutno nalazi u još jednoj krizi? - Na vašingtonskom sastanku nije posebno razmatrana situacija na Zapadnom Balkanu. O toj važnoj temi diskutovano je jesenas na evropskom regionalnom sastanku u Beču. Zaključili smo da treba ubrzati put čitavog regiona ka EU. Smatramo da su sve zemlje Balkana dobrodošle i želimo da njihova integracija bude prioritet. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifKako Trilateralna komisija utiče na rešavanje kriza? - Kinezi kažu da kriza predstavlja i opasnost i mogućnost, odnosno šansu. Komisija je prepoznala brojne opasnosti u zemljama članicama i u čitavom svetu. Sagledavanje kriza kao šanse za napredak, a ne samo kao potrebe da se problemi reše, mnogo je korisnije oružje u suočavanju s globalnim izazovima. To objašnjava i izbor tema o kojima smo diskutovali u Vašingtonu. Komisija će nastaviti da nadgleda najvažnija globalna pitanja, ali i specifična područja gde postoje opasnosti da se kriza produbi. Naš sledeći zadatak jeste da posebnu pažnju posvetimo slabim državama. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifKakvi su zaključci doneti o globalnoj bezbednosti? - Koncept „ljudske bezbednosti“, pokrenut pre nekoliko godina u Japanu, sad je u vrhu prioriteta međunarodne zajednice. Otkako je ovaj koncept usvojen, Komisija ga je ozbiljno shvatila i pokušava da ga uskladi s drugim važnim projektima. Citiraću Kofija Anana, bivšeg generalnog sekretara UN, koji najbolje odslikava taj koncept: „Sloboda od straha i sloboda od siromaštva“. U vašingtonskoj debati jasno je naglašeno da globalna bezbednost čovečanstva može da se održi samo ukoliko se svi budemo angažovali, i ne sme da je nameće niko „odozgo“. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/images/kruzic.gifČlanove Trilaterale često nazivaju neformalnim vladarima sveta. Koliko je to zaista tačno? - To je priča još od osnivanja Komisije, sredinom 70-tih, a posebno otkako je za predsednika SAD izabran Džimi Karter. On je bio u Trilateralnoj komisiji, a sa sobom je u administraciju povukao i mnoge druge njene članove. Teorija zavere je stvorena i, nažalost, nastavljena do današnjih dana. Trilaterala je društvo koje je dalo brojne političke lidere, poslovne ljude, akademike, i suočava se sa izazovima s kojima se svi suočavamo. Našim izveštajima i diskusijama želimo samo da doprinesemo rešavanju sadašnjih i budućih globalnih izazova. Naše delovanje je javno i o svemu izveštavamo putem našeg sajta. D. K. Većina članova Evropljani Trilateralna komisija je privatna organizacija, formirana 1973. Čine je brojna privatna lica, lideri u svojim oblastima iz Severne Amerike, Zapadne Evrope i pacifičke Azije, uglavnom Japana. Njen cilj je bliska trilateralna saradnja u cilju očuvanja mira, upravljanja svetskom ekonomijom, podsticanja ekonomskih reformi i ublažavanja siromaštva. Grupa trenutno ima oko 400 članova, od kojih je gotovo polovina iz Evrope. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/text3.html
<<attachment: image001.gif>>
