http://www.novinar.de/2008/05/25/u-srpskoj-pravoslavnoj-crkvi-je-izvrsen-crk
veni-puc.html
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi je izvršen “crkveni puc”
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi je izvršen
Uz Božiju pomoc rasvetlicemo pitanje pretsedavanja Saborom u slucaju
Patrijarhove sprecenosti.
Željko Kotoranin, 21.05.2008
+++
To je odredeno clanom 61 Ustava Srpske pravoslavne crkve. Clan 61 Ustava SPC
je posvecen u celini samo jednom pitanju, a to je predsedavanje Saboru, ali
i Sinodu, kada je Patrijarh sprecen, odnosno nije u mogucnosti da tu svoju
predsednicku dužnost obavlja.
Valja uociti tri stvari kod ovoga clana
1. On ne pravi razliku izmedu uzroka zbog kojih je Patrijarh sprecen da vrši
svoju pretsednicku dužnost. U clanu se kaže: „Kad je Patrijarh ma zbog kojeg
uzroka privremeno sprecen da vrši…“ itd. Dakle, clan pokriva sve moguce
uzroke: bolesti, izgnanstvo…, a sve to smo imali u istoriji.
2. Ovaj clan (61.) odvojeno posmatra zamenjivanje Patrijarha kao pretsednika
u Saboru, od onoga u Sinodu, i odredeju da ga „zamenjuje, po njegovom
ovlašcenju (ne može, dakle, bez ovlašcenja Patrijarha, da se ne bi desilo da
mu se otima vlast) najstariji po proizvodstvu mitropolit clan Sabora,
odnosno Sinoda, a ako ovoga nema, najstariji po episkopskom posvecenju
episkop clan Sabora, odnosno Sinoda“. Znaci, ova dva tela imaju, po pravilu,
odvojene vršioce dužnosti pretsednika u svojim telima. Može da se dogodi da
to bude jedna osoba, pod uslovom da je najstariji u Sinodu ujedno najstariji
i u Saboru, jer su svi clanovi Sinoda ujedno i clanovi Sabora. To može,
dakle, da se desi, ali je cinjenica, princip je da Ustav u ovome clanu, kada
odreduje ko zamenjuje Patrijarha, odvojeno posmatra Sabor, a odvojeno Sinod.
3. Ovde, takode, valja primetiti da je to ucinjeno saglasno sa 86. kanonom
Kartagenskog sabora, ucinjeno saglasno sa crkvenom praksom po kojoj kada
poglavara nema u Saboru njega zamenjuje, u predsednickoj dužnosti,
najstariji episkop po casti medu ostalim episkopima u tome Saboru.
I ovde bi bilo sve jasno, i ne bi imalo potrebe da dalje citamo Ustav, da
62. njegov clan nije manjkav, nejasan i nedosledan. Takav on pruža priliku
ljudima da ga, uperivši prst u tu manjkavost, tumace u skladu sa svojim
ambicijama i dolaze do neverovatnih zakljucaka.
Ako pogledamo clan 62. Ustava, koji je neodvojiv od 61., videcemo da on
propisuje sledece:
„Ako je sprecenost Patrijarha u vršenju njegovih dužnosti dužeg i trajnijeg
kararaktera, ili kad se patrijaraški presto uprazni, vlast Patrijarhovu vrši
Sveti arhijerejski sinod…“.
Ako ovo dovedemo u vezu sa prethodnim clanom, videcemo da 61. clan uopšte ne
govori šta biva sa ostalim dužnostima, koje Patrijarh po svojoj vlasti
obavlja u Crkvi.
Clan 61 odreduje jedino šta biva sa njegovom - dužnosti pretsednika Sabora,
odnosno Sinoda.
Clan 62 daje odgovor upravo na ovo pitanje. šta biva sa njegovim ostalim
dužnostima, ko ce njih da obavlja, ako je sprecenost Patrijarha trajnijeg
karaktera, ili ukoliko je patrijaraški presto upražnjen. Odgovor koji ovaj
clan nudi jeste taj da te ostale dužnosti (podvlacimo: ostale dužnosti) vrši
Sveti arhijerejski sinod, kao izvršni organ Svetog arhijerejskog Sabora.
Da bi se to moglo primeniti potrebno je da Sinod o tome obavesti sve
eparhijske Arhijereje ponaosob, i državne organe – državnu vlast, radi
znanja. Drugim recima, uvodi se jedno vanredno stanje. Po analogiji sa
državom, kada se ono uvodi, mora da se objavi. Ovome je razlog i taj, da bi
sve bilo javno i da se Patrijarhova vlast ne bi na tajno uzurpirala.
I ovde bi bilo sve jasno da se ne postavlja jedno pitanje, a to je: Ako
Patrijarhovu vlast preuzima Sinod, da li to znaci da on preuzima i dužnost
pretsedavanja Saboru, odnosno Sinodu? Jer, i to je jedan od važnijih delova
vlasti Patrijarha. Ukoliko bi Sinod, zaista, preuzeo i tu dužnost, došlo bi
se do toga da u Sinodu - Sinod pretsedava samom sebi, što je svakome jasno
da je besmislica.
Ako bi se dalo zakljuciti, iz clana 62, da Sinod treba da pretsedava Saboru,
onda bi clan 61 bio potpuno nepotreban.
Medutim, postojanje clana 61 jasno odreduje šta biva sa ovom jednom
Patrijarhovom dužnošcu; clan 62 govori šta biva sa ostalim Patrijarhovim
dužnostima.
Upravo, postojanje clana 61, od odredaba clana 62, izuzima, Patrijarhovu
duznost da pretsedava Sinodu, odnosno Saboru. U odnosu ta dva clana reklo bi
se da je clan 61 Lex specialis, a clan 62 Lex generali. Jer 62. clan
generalno govori o Patrijarhovoj vlasti, a cl. 61 govori o samo jednom delu
te vlasti, o pretsedavanju Saboru, odnosno Sinodu. I zbog toga po nacelu:
Lex specialis derogat lex generali naše je zakljucivanje kao što smo rekli.
U clanu 62 iz recenice: „…Pretsednicke dužnosti Patrijarhove u Svetom
arhijerejskom saboru i Svetom arhijerejskom sinodu vrši tada najstariji po
proizvodstvu clan Svetog arhijerejskog sinoda mitropolit, odnosno najstariji
po posvecenju episkop, ako mitropolita nema“, izlazilo bi da onaj ko vrši
dužnost pretsedavanja u Sinodu, po toj svojoj funkciji, predsedava i u
Svetom arhijerejskom saboru. Ovde bi se napustilo nacelo iz clana 61., po
kome se odvojeno razmatraju Sinod, odnosno pretsedavanje Sinodom, odvojeno
pretsedavanje Saboru. Manjkavost ove recenice je upravo u tome što ona mora
da glasi: najstariji po proizvodstvu clan Sinoda, odnosno Sabora. Dakle, te
dve reci: „odnosno Sabora“ ovde fale, njih ovde nema.
Pokazacemo još na jednom primeru zbog cega je ovo, ovako kako piše,
ne-crkveno.
Sada nam se desilo da onaj ko je najstariji arhijerej, odnosno mitropolit u
Sinodu, nije ujedno najstariji i u Saboru. Dolazimo do situacije da mladi
mitropolit u Saboru pretsedava starijem mitropolitu, i ne samo mitropolitu,
nego i arhiepiskopu ohridskom Gospodinu Jovanu, cije arhiepiskopstvo jeste
bez ustavne podloge, ali on ima arhijerejsko dostojanstvo, i ne može njemu
da pretsedava mitropolit. To se može proveriti u 86. kanonu Kartagenskog
sabora, i ne samo u tom kanonu, nego je to crkvena praksa, i crkveno
predanje. Jer cemu bi služilo onda prvenstvo po casti?
Ovako kako stoji, izgleda da neko ko vrsi duznost pretsedavanja Sinodu,
izvršnom organu Svetog arhijerejskog sabora, time ima pravo da pretsedava i
samom Svetom arhijerejskom saboru. To pravo je jednostavno iskljuceno. Ono
izvrsnom organu Sinodu potcinjava SA Sabor.
Nadalje, cl. 62 Ustava odreduje ne samo za slucaj sprecenosti Patrijarha,
nego ujedno i za situaciju kada se patrijaraški presto uprazni. To nas je
navelo da pogledamo šta Ustav predvida u drugim clanovima za takvu
situaciju.
Ako pogledamo 43. clan Ustava SPC, videcemo da se u tom clanu govori o
izboru Patrijarha. Kada je patrijaraški presto upražnjen, govori se u tome
clanu u izmenama i dopunama, da izbor obavlja Sabor kome pretsedava
najstariji po posvecenju arhijerej. Dakle, ne pominje se da mu pretsedava
Sinod kao telo, niti se pominje da mu pretsedava onaj ko pretsedava Sinodu.
U ovom clanu se govori o Saboru, o najstarijem arhijereju, i ocigledno je da
je to clan Sabora, jer se Sinod tu uopšte ne spominje.
Ova odredba je nedosledna navedenim kanonskim ustanovama i praksi Crkve o
preimucstvu, o prvenstvu po casti. Jer ne može pretsedavati bilo koji
arhijerej koji je najstariji po posvecenju. To može da važi medu eparhijskim
episkopima, ciji su prestoli ravne casti, ali mitropoliti uživaju vecu cast
od njih, bez obzira na svoje posvecenje, ili proizvodstvo.
Da bismo sve ovo bolje razumeli uzeli smo clanove Ustava koje je ovaj 43.
clan Ustava zamenio. On je zamenio dva clana i to: raniji 46. clan, i raniji
43. clan. Ova dva ranija clana su ujedinjeni, zato to i izgleda tako
izveštaceno i nejasno. Dakle, po ranijem 43. clanu izbor Patrijarha pocinje
prvo izborom trojice kandidata. To se obavlja na Svetom arhijerejskom
saboru, a pod pretsedništvom najstarijeg clana Sabora – ne Sinoda, ali,
napominje se, mitropolita, a ako ovoga nema, najstarijeg episkopa clana
Svetog arhijerejskog sabora. Dakle, opet se poštuje prvenstvo casti
episkopa.
U ranijem 46. clanu kaže se (u prvom stavu) da izbornom Saboru pretsedava
najstariji clan Sabora – mitropolit, a ako ovoga nema, najstariji po
episkopskom posvecenju episkop. Piše, dakle, clan Sabora, a ne Sinoda; i
piše mitropolit, a ako ovoga nema, najstariji po episkopskom posvecenju
episkop. Dakle, opet se vodi racuna, poštuje se nacelo prvenstva po casti.
Moramo primetiti da je ovaj raniji postupak, barem kako je on ovde bio
objašnjen, jasan i saglasan sa kanonima i praksom, barem u ovom delu o kome
govorimo. Moramo i to primetiti da su raniji 43. i 46. clan iz vremena
donošenja 62. clana Ustava. Prema tome, nije od važnosti što su to zamenjeni
clanovi. Oni postoje u saglasnosti sa 62. clanom Ustava.
I ne samo što postoje, nego se rad Sabora, pretsedavanje Saborom odvija u
uslovima upražnjenosti patrijaraškog trona, a to je situacija o kojoj
odreduje 62. clan Ustava. To, da ponovimo još jednom, dokazuje da je ona
odredba manjkava, nedovršena – prosto tehnicka greška. A tehnicka je greška
to i novom 43. clanu, s tim što je on do te mere aljkav da ne poštuje ono
što je kanonski i po crkvenoj praksi ustanovljeno.
Sada se valja vratiti na pocetak, pa videti da Sveti arhijerejski sinod, kao
telo, ni po clanu 62 ne može da pretsedava Saboru. Izvršno telo ne može
pretsedavati telu koje je izvor vlasti u Crkvi, zbog toga što pretsedavanje
Saboru podrazumeva vlast u Saboru. Patrijarh ima vlast u Saboru, vlast koja
pripada poglavaru Sabora. Onaj ko je vršilac dužnosti preuzima deo
Patrijarhove vlasti u Saboru. Ali izvršni organ ne može imati ni malo vlasti
nad Saborom.
To je crkveni puc! I nije slucajno da isti, 62. clan, ogranicava aktivnost
Sabora, ali i Sinoda, u vezi clana 63. i govori da se ne mogu donositi
crkvenozakonski propisi, uredbe ili nacelne odluke. Znaci, ništa važnije se
ne može donositi, nikakve odluke opšteg karaktera. Sabor i Sinod jedino mogu
pripremati izbor novog Patrijarha; mogu uzimati k znanju neke cinjenice,
neke dopise itd.
Jedino u slucaju urgentne situacije prema clanu 63. Sabor, ali i Sinod,
imaju mogucnost da donesu odluku, koja ima karakter crkvenozakonskog
propisa, uredbe, ili nacelne odluke, ali, buduci da je doneta bez prisustva
Patrijarha, a to znaci da Sabor nije bio potpun (potpun je Sabor onaj kome
pretsedava Patrijarh, a to izricito piše u kanonima Antiohijskog sabora), pa
stoga i odluka koju donese, ima nepotpunu snagu. Zato se takva odluka mora
Patrijarhu, kada se aktuelni a spreceni vrati duznostima, ili kada bude
izabran novi, dati na uvid i na saglasnost da bi ona dobila karakter odluke,
da bi bila trajna, da bi ušla u crkveni život za stalno, a ne da bi zalecila
jedan urgentni trenutak.
Za danasnju situaciju je interesantno to, da je Sinod aktivirao 62. clan
Ustava u vreme zasedanja SA Sabora. Kada Sabor zaseda, Sinod je utopljen u
rad Sabora. Sinod, kao izvrsni organ Sabora, dok Sabor zaseda ne moze bez
saborske odluke proglasiti vazenje 62. clana i time ograniciti rad Sabora.
Osim, ako se nije izdvojio i uzdigao iznad Sabora, uzevsi sebi predsedavanje
Saboru.
S Božijom pomoci ovo smo rasvetlili. Moglo bi bolje (Bog da prosti što nije
bolje), ali koliko smo mogli, toliko smo uradili, a bolji ce uraditi bolje.
Slava Bogu i hvala za sve. Amin.
Željko Kotoranin; 21. ??? 2008
Blagodarimo “Branicevskom revnitelju” koji je audio zapis Željka Kotoranina
prebacio u tekstualni oblik.
+++
USTAV SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, DRUGO IZDANjE SVETOG ARIJEREJSKOG SINODA
(BEOGRAD 1957)
Ustav Srpske pravoslavie crkve obnarodonan je prvi put u „Glasniku”,
službenom listu Srpske pravoslavne crkve br. 7-8 od 1 avgusta (19 jula) 1947
god. Sin. Br. 1899/zap. 520 12-VI/30-V-1947
Clan 43
Izbor Patrijarha vrši Izborni sabor izmedu trojice kandidata, koje predloži
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne Crkve, u sednici na kojoj je
prisutno najmanje 2/3 eparhiskih Arhijereja, pod pretsedništvom najstarijeg
clana Sabora, Mitropolita, odnosno ako ovoga nema, najstarijeg Episkopa,
clana Svetog arhijerejskog sabora.
Imena trojice predloženih kandidata saopštava Izbornom saboru pismenim putem
Sveti arhijerejski sinod.
Clan 46
Izbornom saboru pretsedava najstariji clan Sabora mitropolit, odnosno, ako
ovoga nema, najstariji po episkopskom posvecenju episkop.
Pretsedavajuci otvara Izborni sabor. Na poziv pretsedavajuceg Izborni sabor
bira iz svoje sredine dva sekretara od kojih je jedan svešteno i jedan
svetovno lice i dva overaca zapisnika od kojih je takode jedan svešteno a
jedan svetovno lice; sa ovima pretsedavajuci pregleda punomocja prisutnih
clanova i rukovodi poslovima izbora.
Zatim pretsednik poziva sekretara da procita rešenje Svetog arhijerejskog
sinoda o sazivu Izbornog sabora i spisak pozvatih i prisutnih clanova
Sabora.
Clan 61
Kad je Patrijarh ma zbog kojeg uzroka privremeno sprecen da vrši svoju
pretsednicku dužnost u Saboru, odnosno Sinodu, zamenjuje ga, po njegovom
ovlašcenju, najstariji po proizvodstvu mitropolit clan Sabora, odnosno
Sinoda, a ako ovoga nema, najstariji po episkopskom posvecenju episkop clan
Sabora, odnosno Sinoda.
Clan 62
Ako je sprecenost Patrijarha u vršenju njegovih dužnosti dužeg i trajnijeg
karaktera, ili kad se patrijaraški presto uprazni, vlast Patrijarhovu vrši
Sveti arhijerejski sinod, koji to objavljuje eparhiskim Arhijerejima i
saopštava državnoj vlasti, radi znanja. Pretsednicke dužnosti Patrijarhove u
Svetom arhijerejskom saboru i Svetom arhijerejskom sinodu vrši tada
najstariji po proizvodstvu clan Svetog arhijerejskog sinoda mitropolit,
odnosno najstariji po posvecenju episkop, ako mitropolita nema.
U ovim slucajevima ne mogu se po pravilu donositi crkvenozakonski propisi,
uredbe i nacelne odluke.
Clan 63
Ako bi Sveti arhijerejski sabor, odnosno Sveti arhijerejski sinod, zbog
hitne i neodložne potrebe, izuzetno u slucajevima pomenutim u cl. 61 i 62
morao da donese neki crkvenozakonsni propis, uredbu ili nacelnu odluku za
Crkvu, ima se to naknadno podneti Patrijarhu na uvidaj i saglasnost. U
slucaju nesaglasnosti, predmet se dostavlja na raspravljanje i konacnu
odluku Svetom arhijerejskom saboru, pod pretsedništvom Patrijarha.
Izmene i dopune ustava SPC
od 1957. do 1970, odnsono do 1985. godine sredjene prema odluci SA sabora
ASbr. 31/zap 51 od 19. maja 1970. godine, kao i odluci Sinbr. 2642/zap. 1010
od 26. novembra 1985.
Clan 43. glasi.
Patrijarh se bira na zasedanju SA sabora, na kome je prisutno najmanje dve
trecine clanova, pod predsedništvom najstarijeg arhijereja po posvecenju i
to žrebom izmedju trojice kandidata izabranih tajnim glasanjem i apsolutnom
vecinom.
Odsutni arhijererji mogu ovlastiti druge eparhijske arhijereje da umesto
njih glasaju sa tim , da jedan arhijerej može biti opunomocen samo sa jednim
glasom.
(Clanovi Ustava SPC od 44. do 50. i prvi dva clana 52. stavljeni su van
snage)
+++
Željko Kotoranin; 21. ??? 2008
Marjanovic
---
[Е-ПОШТА
ЗАШТИЋЕНА]
2008-05-25
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
