Živimo raskošno, a nemamo ništa
Gordana Bulatović, 24.05.2008 20:22:45 Ocena: <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=121736&datum=2008-05-25#vote> <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=121736&datum=2008-05-25#vote> 4.00 (Glasova: 12) <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=121736&datum=2008-05-25#vote> http://www.novosti.rs/images/basic/vote_on.gif Komentara: 0 <http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=19&datum=2008-05-25&idobj=121736#list> http://www.novosti.rs/images/basic/comment_on.gif Dr Danijel Cvjetićanin POSLEDNJE dve izborne godine uslovile su u Srbiji prekid tranzicionog razvoja, koji kod nas nije dobro ni započet. * Mislite li da će nas te izborne godine koštati boljeg života? - Već je i sam tranzicioni period, koji u izbornim godinama donosi tu notu neizvesnosti, kod nas sveden na glupi, marketinški trik koji je, pre svega, doneo razaranje svih pravila. Usvojili smo na stotine zakona u kojima je jedino pravilo da pravila nema. Mislim da bi bilo dobro da smo se ugledali na zemlje u komšiluku. Verujem da je, recimo, Hrvatska dobar primer. Oni su imali sličan razvoj, ali su za deset godina, od 1995. do 2005, izgradili impresivnu infrastrukturu - fantastične puteve, tunele... Sve to se i u Hrvatskoj dešavalo uz razne otkrivene i neotkrivene krađe, korupciju i uz veliko spoljno zaduživanje. Međutim, danas se na tkivu njihove privrede tranzicioni razvoj i te kako vidi. Neću da kažem da su kod njih političari manje destruktivni, ali je jasno da su, u rukovođenju državom, bili vrlo svesni šta je sve njihovoj privredi i stanovništvu potrebno, i na tome su istrajno radili. * Poslednjih godina društveni proizvod u Srbiji raste ponajviše zahvaljujući rastu u oblastima kakve su telekomunikacije, trgovina na veliko i malo, i finansijski sektor. Verujete li da je rast sektora usluga dobra baza za razvoj zdrave privrede? - Mi jesmo u vremenu deindustrijalizacije. Takva filozofija ovde je prisutna već osam godina. Kada smo skinuli "bodljikavu žicu" spoljne blokade, 2000. godine, svi su se bacili na potrošnju, kao pušteni s lanca. Imali smo i donacije, oprost dugova, nove kredite, ono što se ovde naziva "direktne strane investicije", a što je zapravo prodaja naših društvenih i državnih preduzeća... Ali, sav taj novac, a verujem da je tu bilo na desetine milijardi evra, u međuvremenu je potrošen. I, utrošen je vrlo loše - na još veću potrošnju, povećana socijalna davanja, predizborne isplate po raznim osnovama. U isto vreme, naša privreda nije poboljšana, deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom nam je dramatičan, a inflacija preko granica očekivanog. Tako smo u situaciji da spolja deluje da mi živimo bolje, a da zapravo nije tako. Najplastičnije, kao kada bi neki čovek odlučio da proda sve i preseli se u hotel. Spolja bi delovalo da živi bolje, a, zapravo, ne bi imao ništa. * Dinar je u poslednje tri godine ojačao u odnosu na evro za 20 odsto. Ima li naša privreda od toga veću korist ili štetu? - Ima razloga da slavimo, ali i da kudimo našu politiku deviznog kursa. S jedne strane, definitivno gubimo zato što je naš izvoz skup, a uvoz jeftin. Nastavi li se ovakav trend, preti krah naše izvozne privrede. S druge strane, kod nas se svi zadužuju. Zadužuje se, uglavnom u dolarskom i evropskom znaku, i država i privreda, a i stanovništvo. U toj situaciji, devalvacija automatski donosi domino efekat. Ako dinar padne, građanima i privredi se povećavaju kreditne rate koje oni ne mogu da plate, a zbog toga gube banke. Kada, pak, gube banke, one nisu u mogućnosti da na pravi način servisiraju privredu...To je tipična spirala finansijskog i ekonomskog kraha. * Mislite li da ovako snažna odbrana dinara ima, zbog velike zaduženosti građana, i funkciju očuvanja socijalnog mira? - Delimično, da. Ovakvom politikom kursa više se sprečava izbijanje socijalnih požara. Ali, s druge strane, robe su kod nas skuplje nego u inostranstvu baš zbog kursa. I upravo taj jak dinar nas kao potrošače košta, a ne monopolske strukture u trgovini koje poslednjih meseci mnogi apostrofiraju kao one zbog kojih proizvode kupujemo po višim cenama nego svi u okruženju i mnogi u zapadnoj Evropi. Niko ne govori o tome da je upravo u tim prodavnicama navodnih monopolista roba, ipak, jeftinija nego u ostalim trgovinama. * U prošloj godini produktivnost nam je rasla duplo manje nego plate. Koliko ćemo dugo moći da zarađujemo više nego što smo stvorili? - Tako ćemo moći da živimo sve dok postoji priliv od onoga što prodamo. A, ima tu još mnogo firmi, pre svega javnih preduzeća. Nudimo i gradsko građevinsko zemljište, što je, kao što je poznato, izvor velikih spekulacija. Pored toga, imamo još prostora za zaduživanje i najavu većeg pristupa fondovima Evropske unije. Nagoveštaji priliva sami po sebi su dobri, ali se kod nas nisu utvrdili mehanizmi kako se sredstva usmeravaju. * Mislite da nije dobro ići sa prodajom društvenog i državnog kapitala? - Mnogi su se potrudili da ovu regiju destabilizuju. To nije slučajno, jer su mnogo veći profiti tamo gde vlada nestabilnost. Pitanje je, recimo, da li bi jedna Jugoslavija dala svoju obalu, a što je morala da učini Hrvatska. Srbija je, s druge strane, morala da preda svoju industriju čelika Amerikancima, jer bez "US stila" nismo mogli da izvozimo. U svetu je jasna podela. Ne mogu "domoroci" da drže sektore kakvi su visoke tehnologije, bankarstvo... U tim oblastima vladaju samo svetski igrači. LAŽNA DILEMA * MOŽEMO li danas, u vreme opšte globalizacije, ekonomsku politiku voditi samostalno i izbeći uticaj svetskog trenda? - Globalni trend ne postoji, a ni podela na Istok i Zapad. Odnosi Evropske unije i Ruske Federacije su danas vrlo jaki, a ne treba zaboraviti ni bujne novčane tokove između Rusa i SAD. Zato je pitanje kome se carstvu privoleti, a koje se ovde često postavlja, apsolutno suvišno. Treba da sarađujemo sa svima koji poštuju naš integritet. http://www.novosti.rs/
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
