Pogledi Istina o „Fijatu“ u Srbiji <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/27319/pogledi-istina-o-fijatu-u-srbiji>
Srpski svekoliki mediji uveliko nas obaveštavaju o izgradnji fabrike automobila u Kragujevcu koja će, kada proradi, punom parom proizvoditi 300.000 automobila godišnje, pri čemu će se 95 odsto te proizvodnje izvoziti. „Fijat“ će za tu investiciju dobiti podsticaj sadašnje srpske vlade u vidu besplatnog zemljišta i oslobađanja od svih poreza u narednih deset godina. Ceo ovaj aranžman sadašnja vladajuća garnitura je predstavila kao jedan od njenih najvećih uspeha, kao posledicu potpisivanja SSP i podršku EU Srbiji na njenom putu u EU, sve ovo obilato zloupotrebljavajući u predizbornoj kampanji i nastavljajući posle izborne kampanje da manipuliše našom javnošću tvrdnjama da će ova investicija biti ugrožena ako na čelo Srbije ne dođe proevropska vlada. Prave činjenice su, međutim, sasvim drugačije. Dve nedelje pre dolaska prve italijanske delegacije u Kragujevac, Putin i Berluskoni su se sastali na Sardiniji. Tada je sklopljen dogovor o poslu veka za Italijane - izvozu njihovih automobila na rusko tržište. Ovu informaciju Berluskoni je došapnuo „Fijatu“, koji zbog prethodnih poslovnih veza sa fabrikom u Kragujevcu ima najbolje mogućnosti da počne sa proizvodnjom automobila u Srbiji, pošto su automobili proizvedeni u EU opterećeni ruskim carinskim dažbinama, a oni proizvedeni u Srbiji to (uslovno) neće biti. U prilog ovome govori podatak da će se proizvodnja od 300.000 jedinica gotovo stopostotno izvoziti. Tržište EU koje bi moglo apsorbovati ovu količinu je već otvoreno za torinsku fabriku, a tržišta susednih država koje nisu članice EU su suviše mala (Makedonija, BiH, Albanija). Ostaju tržišta Rusije i Kine, gde bi Srbija takođe mogla dobiti povlašćeni status, tim pre ako postane članica „Šangajske inicijative“. Umesto da ovo debelo naplati sadašnja vlada Srbije, odnosno deo koji pokriva DS i G 17 plus, omogućiće da Italijani u narednih 10 godina zarade najmanje oko 2,4 milijarde evra, bez plaćanja dinara poreza našoj državi. (300.000 automobila po minimum 1.000 evra po jedinici, za osam godina jer fabrika počinje da radi za dve godine). Ovoliko će Srbija u znak zahvalnosti platiti državi koja je priznala nezavisnost Kosova, sa čije teritorije su poletali avioni NATO pakta koji su nas bombardovali i čiji su piloti to i činili. Prisetimo se da je sa sličnom pompom javnosti Srbije bila predstavljena i prodaja „Sartida“ Amerikancima za 23 miliona dolara, pri čemu je stvarna vrednost 580 miliona dolara. Kolateralna šteta ove takođe „najznačajnije strane investicije“ su bile najveće srpske banke, a posredno svi građani Srbije na čija su se leđa natovarili otpisani dugovi tih banaka. No tu se priča o sadašnjoj američkoj kompaniji ne završava. Po završnom računu za 2006. iz budžeta Srbije im je kao izvoznicima isplaćeno neto preko 69 milijardi dinara po osnovu PDV. Ova cifra za 2007. samo može biti veća i sve opet na teret stanovnika Srbije koji taj budžet pune, uz znak zahvalnosti našim najvećim dobročiniteljima. Automobili proizvedeni u Srbiji zasada nisu na listi bescarinskog uvoza u Rusiju. Međutim, ono što takođe povezuje Srbiju, Italiju i Rusiju je projekt „Južni potok“, odnosno ostvarenje gasno-naftnog aranžmana Rusije i Srbije. U mogućoj budućoj srpskoj takozvanoj proevropskoj vladi bi bili prikriveni protivnici ovog aranžmana DS i otvoreni G 17 plus, LDP, Čanak i ostali. Koliko je ovaj aranžman bitan Rusiji, govori i podatak da je ministar za krizne situacije RF Sergej Šojgu (a ne ministar energetike) posetio Srbiju jer Sporazum nije prošao na Vladi Srbije zbog opstrukcije DS i G 17 plus, kojima je u interesu da Srbija bude snabdevana ovim energentima od naftnih velesila Austrije (OMV) i Mađarske (MOL). Rusija već ima probleme sa Ukrajinom u kojoj je takođe kao i u Srbiji takozvana prozapadna vlada, a ogledaju se u neplaćanju i krađi ruskog gasa, tako da je Rusima, a i Italijanima veoma bitno da se u Srbiji formira vlada koja će podržati i ostvariti projekt „Južni potok“, a ne ona koja bi ga uništila. To je vlada koje bi činile SRS, DSS i SPS. U prilog ovoj tvrdnji ide i pismo koje je Putin uputio Koštunici. Pošto u politici nema ljubavi, već je sve interes, Vlada Srbije koja bi ostvarila naftno-gasni aranžman dobila bi i dozvolu ruske vlade za izvoz automobila u Rusiju bez carine. Time bi Srbija postala najpoželjnija država za investicije svih proizvođača automobila iz EU a i Japana. „Opel“ i „Mercedes“ su već preduzeli prve korake. Ovo kao i realizacija „Južnog potoka“ doneli bi snažan privredni rast Srbiji zbog multiplikativnog delovanja stranih investicija - zapošljavanja drugih sektora, a time porasta potrošnje i štednje stanovništva, što opet uzrokuje nove investicije i porast budžetskih prihoda kroz naplatu tako uvećanih poreza i carina. Iz svega toga može se izvesti nekoliko zaključaka, a najpre taj da investicija „Fijata“ nema nikakve veze sa potpisivanjem SSP jer on počinje da važi po slanju svih optuženika u Hag, ukoliko se Srbiji posle toga ne nametne još neki uslov. Sem toga, uslovi pod kojima se ova investicija realizuje je veoma štetna za Srbiju jer će Italijani zaraditi minimum 2,4 milijarde evra za narednih 10 godina bez plaćanja Srbiji dinara poreza. Automobili proizvedeni u Kragujevcu će se izvoziti u Rusiju i eventualno Kinu, pa će sledstveno tome realizacija ove investicije zavisiti od Rusije, odnosno njene dozvole da se automobili proizvedeni u Srbiji izvoze u Rusiju bez carine. Ova dozvola bi privukla i druge proizvođače automobila iz EU i Japana, što bi Srbiji donelo svekoliki napredak i boljitak, ali ona zavisi od realizacije naftno-gasnog sporazuma Srbije i Rusije. Realizacija naftno-gasnog sporazuma pak zavisi od toga kakva će se vlada formirati u Srbiji, a interes Italije i Rusije je da to bude vlada koja će realizovati ovaj sporazum. Takozvana proevropska vlada zbog negativnog stava prema ovom sporazumu ustvari ugrožava investicije u Srbiju „Fijata“ i ostalih proizvođača automobila. Na kraju, pismo o namerama koje je podneo „Fijat“ nije obavezujući dokument za Italijane, dok će realizacija uslediti tek ako Srbija dobije dozvolu od Rusije za bescarinski izvoz automobila. U državama EU koje budu podigle svoje pogone za proizvodnju automobila u Srbiji postojaće snažan lobi koji će se protiviti prijemu Srbije u EU, jer bi Srbija kao članica EU izgubila povlasticu izvoza automobila u Rusiju bez carine. LJubiša Spasojević Novi Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/
