Gde si Dačiću, Kučuk ago Radikali, svi do jednog sa Šešeljevim likom na prsima, pohitali prvi u salu. Ide polunasmejan, poluzbunjen šef socijalista, odmah ga napadoše... - Pa, dobro je valjda. Ne znam, nije loše. Star sam ja, sine, i neuk - veli Krkobabić- Al' su poranili ovi poslanici, nikad ovako nije bilo - reče jedna kafekuvarica. - 'Oće, valjda, i oni što pre da završe ovu sednicu, pa opet na odmor - druga će. I tako i bi. Završi se jučerašnja konstitutivna sednice Skupštine brže nego ikada. A predstavnici naroda svi nekako veseli, nasmejani, ko da su svi već i vladu napravili. Nešto pre deset sati, ispuni se hodnik. Radikali, svi do jednog sa Šešeljevim likom na prsima, pohitali prvi u salu.
Eto ga i polunasmejan, poluzbunjen Dačić. - Gde si Dačiću, Kučuk ago - uglas će radikali. Osta zbunjen. A na stepeništu - demokrata do demokrate. Sevaju blicevi, poskakaše novinari - ide Palma. Progura se nekako, pa pravo međ' demokrate. - Kad će vlada - zapitkuju novinari. - Sledeće nedelje - dobaci Palma, dok ćaska sa dragim mu partnerima. Eto i Mrkonjića. Taman namestio osmeh, al' ne uspe čovek ni da pozira fotoreporterima. Rastrgoše ga novinari. - Kad će vlada - opet će neko. - Polako, tek počinje da teče rok - veli. - Pa, ko će toliko da čeka - opet dobaci neko. - Ne volim ni ja tolke rokove, al' šta ćemo - uzvrati graditelj poznat po završetku radova pre roka. Uđe i Čeda sa svojima. Sve se nešto snebiva, ma, ni osmeha. Zauzeše predstavnici naroda stolice. Radikali, tradicionalno, desno, tik iza njih smestiše se i Koštuničini, pa Čedini. Demokrate, socijalisti i manjine na "levici". Svi se smestiše, al' Krkobabić nikako da otvori sednicu. Uvalio se u glavnu stolicu, ne mrda... Ustade njegov prethodnik Oliver Dulić, priđe, šapnu mu nešto. I sednica poče... - Prisutan je 241 savezni poslanik - odvali Krkobabić, pa zaćuta. Još nešto mu, diskretno, dobaciše, pa poče prebrojavanje. - Prisutno je 247 poslanika - nauči prvi penzioner. I završi se tako prvi deo i pre nego što je počeo. Krkobabić odredi pauzu - čitav sat. Izlaze užurbano - pravac restoran. A novinare demokrate u širokom luku zaobilaze. Odoše kroz sporedna vrata. Valja jesti, ko će se još s novinarima gnjaviti. - Kako ste se snašli, gospodine Krkobabiću - upitasmo. - Pa, dobro je valjda. Ne znam, nije loše. Star sam ja, sine, i neuk - našali se. Prođe i pauza. Među prvima silaze Vlajko Senić i Zoran Ostojić. Zapričali se, a sve sa osmehom od uveta do uveta. Eto i Dragana Šormaza. - Kako ste - njega ćemo. - Super. A zašto ne bih bio? Pa bio sam ja i vlast i opozicija, nije to ništa strašno - kuraži se. Odozgo trči Toma. I on sav nešto razdragan. Taman uđe u salu, ne prođe ni minut minuta, a Krkobabić se "zahvali na pažnji". Počeše da se razilaze. Neki opet u restoran, neki u svoje "odaje". A neki, bogami, i na blagajnu za dnevnice. Završi se prvi radni dan narodnih predstavnika. A kad će sledeći - ko će znati... http://www.glas-javnosti.co.yu/
