http://www.politika.co.yu/rubrike/Ekonomija/Milioni-i-gluvi-telefoni.lt.html
Milioni i gluvi telefoni
Kako je neprecizna izjava guvernera Radovana Jelašića i vest novinske
agencije da je „u budžetu ostalo 100 miliona evra” postala povod za
prepucavanje dojučerašnjih koalicionih partnera o stanju u državnoj
kasi, u kojoj se nalazi 300 miliona evra
Predrag Bubalo, Mirko Cvetković, Radovan Jelašić, Velimir Ilić
Srpski ministri se ovih dana uveliko gađaju milionima. Koliko je para od
privatizacije potrošeno, a koliko je još ostalo u državnoj kasi predmet
je žestoke svađe dojučerašnjih koalicionih partnera. Tako su, pre dva
dana, ministri Velimir Ilić i Predrag Bubalo optužili svog kolegu Mirka
Cvetkovića, ministra finansija, da je od tri milijarde evra, koliko je
zatekao kada je seo u ministarsku fotelju, sada ostalo samo tričavih sto
miliona evra. Kako kažu, vest da je budžet zaribao saznali su iz medija,
iako su godinu dana sedeli u istoj vladi.Cvetković je još iste večeri
odgovorio da je u državnoj kasi bila milijarda, a ne tri milijarde i da
je sada ostalo 300, a ne 100 miliona, kako tvrde Bubalo i Ilić.
Pitali smo Predraga Bubala, na osnovu kojih argumenata tvrdi da je
Srbiji od privatizacije ostalo samo 100 miliona evra.
– Ja ne tvrdim, već znam!Pa i Cvetković je pričao o tome. Neću da
razgovaram na tu temu. Dakle, postavio sam pitanje kako su potrošene
pare i sad čekam odgovor. Završena priča! – kratko je odgovorio ministar.
Upitan da obrazloži kako to da Cvetković tvrdi da je zatekao milijardu,
a ne tri milijarde evra, od privatizacionih prihoda, Bubalo je odgovorio
da navedena cifra zapravo predstavlja zbir i privatizacionih prihoda,
koji su, kako je naveo Cvetković, iznosili milijardu evra, ali i
redovnih budžetskih prihoda od poreza koji su bili dve milijarde. Znači,
ova druga suma nije sporna.U tih milijardu evra uračunati su i preostali
prihodi od „Mobtela” (prodat u avgustu 2006. godine za 1,513 milijardi
evra), Robnih kuća „Beograd” (vlasnika dobile u oktobru prošle godine za
360 miliona evra) i prodaje licence trećeg mobilnog operatera (u
decembru prošle godine za 320 miliona evra).
Pokušali smo, koristeći novinarsku arhivu, juče da saznamo gde se kroz
medije prvi put provukla cifra od 100 miliona evra. Nije je prvi
izgovorio ni Cvetković, ni Bubalo, ni Ilić, već guverner Radovan
Jelašić. U Betinoj vesti od 5. juna guverner je, kako je prenela ova
novinska agencija, upozorio da je „državi ostalo 100 miliona evra na
računu kod Narodne banke Srbije”.
Ova informacija tako nas je odvela do centralne banke gde nam je
pojašnjeno da su guvernerove reči zapravo pogrešno prenete i da je
Jelašić u „Kažiprstu” Radija B 92, u kom je gostovao istog dana i na
osnovu koga je Beta pisala tu vest, upozorio da će kada se isplati stara
devizna štednja u iznosu od 218 miliona evra, u državnoj kasi ostati
nešto malo više od 100 miliona evra.
Međutim, u originalnom transkriptu emisije vidi se da Jelašić nije bio
baš toliko precizan, kao njegovi zaposleni iz pres-službe NBS.
Guverner je tog dana doslovce rekao:
„U januaru prošle godine je na računu države bilo negde oko milijardu i
trista miliona evra, dakle, privatizacija „Mobtela”, u međuvremenu je
stigao i DDOR i tako dalje. Naravno, u međuvremenu se trošilo i to se
lepo trošilo i sad još kad se isplati stara devizna štednja, a ona se
isplaćuje upravo ovih dana, država će znatno smanjiti tu sumu. I
naravno, kako ona troši, isto tako se sa tim delom smanjuju devizne
rezerve, ali pošto je još ostalo svega, kao što je to gospodin Cvetković
rekao, negde oko 100 miliona da se još potroši. To znači, oni više od
toga ne mogu da troše, pošto više para na njihovom računu kod Narodne
banke Srbije nema”, kazao je Jelašić.
Bez obzira na ovu zabunu, ni razlika od 200 miliona evra ne znači da
Srbija nema finansijske probleme. I ova suma je nedovoljna da se isplate
državni dugovi i stara devizna štednja. Pre nekoliko nedelja Mirko
Cvetković je prvi put izrazio zabrinutost za zdravlje srpskih javnih
finansija, ističući da će se u septembru pojaviti manjak ukoliko nešto
ne budemo prodali. Rupu od 400 miliona evra bi, kazao je on, zakrpila
eventualna prodaja NIS-a, koju su demokrate donedavno pokušavale na sve
načine da odlože bar do formiranja nove vlade.
Ti vapaji naišli su na negodovanje njegovih dojučerašnjih koalicionih
partnera koji su mu pre dva dana spočitavali da su narodne pare
neracionalno potrošene i pitali kako su iz državne kase iscurili milioni.
Braneći se, Cvetković je objašnjavao da su u 2007. godini prihodi od
privatizacije iznosili oko milijardu evra, od te sume bilo je oko 992,6
miliona evra, zatim oko 17,5 milijardi dinara i oko 2,2 miliona dolara.
U 2008. godinu preneto je oko 500 miliona evra, od čega je do sada
potrošeno oko 200 miliona evra za otplatu dugova i kredita, tako da
trenutno na deviznom računu ima oko 300 miliona evra.
– Iz ovih sredstava treba do kraja godine isplatiti i druge obaveze,
tako da se u septembru pojavljuje deficit o kome sam govorio, ako ne
budemo imali prihode od privatizacije – kazao je Cvetković i dodao da se
u ovoj godini racionalno raspolagalo budžetom, jer je za prvih pet
meseci manjak dostigao samo milijardu dinara, nasuprot planiranih 14,8
milijardi.
Od početka godine, kako su nam juče objasnili u Ministarstvu finansija,
oko 200 miliona evra potrošeno je za otplatu duga penzionerima,
zaposlenima i poljoprivrednicima, za isplatu stare devizne štednje, ali
i za vraćanje spoljnog duga.Ministarstvo finansija, kako nam je rečeno
pripremilo je za današnju sednicu vlade informaciju o izvršenju budžeta
na prvih pet meseci ove godine „koji apsolutno govori o tome da se
budžetom racionalno raspolagalo”.
Manjak će, kako je ranije istakao ministar finansija, morati da se
pokriva emitovanjem hartija od vrednosti, odnosno trezorskih zapisa, a
možda čak i zaduživanjem u inostranstvu.
U Narodnoj banci Srbije juče su istakli da teoretski postoji zakonska
mogućnost da država pozajmi novac od centralne banke iz deviznih
rezervi. Međutim, u praksi, kako je pre nekoliko dana objasnio guverner
Jelašić, to ne bi bilo dobro rešenje. Umesto ubrzane privatizacije ili
zaduživanja u zemlji ili inostranstvu, državi bi najbolje bilo da smanji
javnu potrošnju, savetovao je guverner.
On je izrazio nadu da će država iskoristiti sve ostale mehanizme koji su
za pokrivanje manjka i dodao da je NBS poslednji put zajmila novac
državi 2001.godine.Jelašić je naglasio da bi bilo važno da se država ne
zadužuje u stranoj valuti pošto je jedan od ključnih rizika u
finansijama Srbije to što je 99 odsto domaćeg i stranog duga u devizama.
Prema njegovim rečima, država sada ima mogućnost da poboljša strukturu
duga i da ima više dinarskog a manje deviznog duga, jer gotovo svi
tekući prihodi države zavise isključivo od dinara, a gotovo sve obaveze
su u stranoj valuti. Jelašić je ukazao da je NBS razradila tržište
repo-hartija od vrednosti i da država može sutra sa uđe na to tržište.
A. Nikolić - M. Avakumović
---------------------------------------------------------------
Ima para za plate i penzije
Ovih dana su se u javnosti često pogrešno tumačili vapaji nadležnog
ministra Mirka Cvetkovića da je državna kasa utanjila. Nema govora o
tome da Srbiji nedostaje novac za plate i penzije, jer je stanje po
osnovu tekućih prihoda i rashoda redovno. Prilivi od privatizacije,
prema Zakonu o budžetu, ne koriste se za potrošnju, već za vraćanje
stare devizne štednje, državnog duga i eventualne državne investicije. U
ministarstvu je naglašeno da se novac od privatizacije nalazi „ispod
crte” i da niko nije ni pomišljao da se pare od prodaje preduzeća
koriste za pokrivanje budžetskih troškova.
[objavljeno: 12/06/2008.]
------------------------------------
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
