Svetlana Vasović-Mekina Misionari
Završna izjava, usvojena na samitu EU i SAD na Brdu kod Kranja, razotkriva kakvu su sudbinu Brisel i Vašington namenili zapadnom Balkanu. Pohvaljen je „napredak Srbije” kad je reč o pridruživanju NATO-u i EU, a skup je u vezi sa Kosovom (državom ravnopravno tretiranom, uz bok Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i Srbiji) potvrdio da će EU i SAD „podupirati stabilnost i bezbednost Kosova i njegovog regionalnog povezivanja”. Spomenuta je pomoć „privrednom i institucionalnom razvoju” Kosova, kao i prilikom „izvođenja glatkog prelaza sa Unmika (misije UN) na Euleks”. U organizaciji slovenačkog predsedavanja Uniji naglašeno je i da „EU pozdravlja saradnju SAD u misiji Euleks”. Sve to odiše misionarskim duhom koji od Amerike polako preuzima Evropska unija. Iako je Kosovo, formalno, pod upravom Ujedinjenih nacija, pomenuta izjava predstavlja EU kao suverenu vlast koja dopušta Vašingtonu da učestvuje u misiji na Kosovu, iako Euleks nema dozvolu UN i gotovo trećina država Unije smatra da u Rezoluciji 1244 SB UN nema osnova za to da Euleks odmeni Unmik. Slično se ponavlja s položajem Srbije bez Kosova. Iako je „evroatlantske” u poslednje vreme zamenila kovanica „evropske integracije”, EU i SAD su odlučile na Brdu da je za Srbiju ulazak u NATO bezmalo gotova stvar. I to uprkos činjenici da u Srbiji nije ni otvorena ozbiljna rasprava o članstvu u NATO-u. EU koja je donedavno, za razliku od SAD, visoko vrednovala međunarodno pravo, ovim zaključcima (za koje se šef slovenačke diplomatije hvali da su dobrim delom plod slovenačkog predsedništva EU) podseća na SAD u ranoj fazi vladavine odlazećeg predsednika Buša. Nije tajna da članstvo u NATO-u nije uslov za ulazak u EU. Države poput Švedske, Finske, Austrije, Malte ili Kipra nisu u NATO-u, iako su članice Unije. Guranje Srbije u NATO zapravo olakšava posao EU i omogućava „glatko preuzimanje” dizgina na Kosovu, bez obzira na probleme na koje je u Portorožu upozorio Anti Haikio, iz Grupe za planiranje Euleksa, priznavši da je sada na Kosovu 10 puta manje pripadnika Euleksa nego što je bilo planirano, te da misija muku muči, jer joj „sve nedostaje” – od kancelarija, preko pisaćih stolova, do kompjutera, vozila, kreveta… I to je razlog što se čeka na odluku generalnog sekretara UN, jer bi Ban Ki Munovo pismo – poziv Briselu da pošalje Euleks – ne samo zaobišlo Savet bezbednosti i „premostilo” Rezoluciju 1244, nego i pokrilo sve troškove evropskih policajaca, carinika, tužilaca i sudija, spremnih da zauzmu mesto Unmika. Haikio tvrdi da će se to desiti – najkasnije septembra. Suštinu „arogancije moći”, koju prema ovom delu Balkana iskazuju EU i SAD, davno je karikirao američki senator Vilijam Fulbrajt, prisetivši se tri skauta koji su izvestili vođu da je dobro delo, učinjeno proteklog dana, bilo prevođenje neke starice preko ulice. „Fino”, kazao je vođa, „ali zar ste sva trojica morali da činite isto delo?” „Ali”, uzvratili su skauti, „ona nije htela da pređe ulicu!” Poznato je kako su završile mnoge američke misije prinudnog „civilizovanja” i „građenja nacija” – tragično. EU bi iz te neslavne (američke) prošlosti mogla ponešto da nauči i poštedi nas nepotrebnog misionarstva. Svetlana Vasović-Mekina [objavljeno: 12/06/2008] http://www.politika.co.yu/
