Mračna prošlost Kanade
Posle decenija odugovlačenja, Kanada namerava da se pobliže upozna sa onim što
je jedan domorodački vođa nazvao "pojedinačno najsramnijim, najštetnijim i
najrasističkijim aktom u našoj istoriji".
Između 70-tih godina 19. i 70-tih godina 20. veka, oko 150.000 indijanske dece
nasilno je odvojeno od roditelja i poslato u udaljene internate, u kojima su
mnogi mentalno, fizički i seksualno zlostavljani.
Uslovi u tim školama, koje su vodile najrazličitije crkve u ime kanadske
države, bili su ponekad užasni. Prema podacima iz tog vremena, čak polovina
dece koja je pohađala te institiucije umrla je od tuberkuloze.
Vladini zvaničnici u to vreme su tvrdili da je uloga škola bila da obrazuju
domorodačku decu. Drugi cilj je bila asimilacija domorodačkog stanovništva i
uništenje njihove kulture.
Deca su u tim školama nazivana "svinjama i psima". Učitelji bi ih tukli ukoliko
bi koristila svoj maternji jezik i govorili im da će otići u pakao ukoliko ne
pređu u hrišćanstvo. Mnogi roditelji nikad više nisu videli svoje sinove i
kćeri.
Danas ima oko 90.000 preživelih đaka iz pomenutih škola. Oni su sa Otavom, u
maju 2006, posle višegodišnjih sudskih sporova, postigli dogovor kojim je
predviđeno i osnivanje Komisije za utvrđivanje istine i pomirenje. Komisija je
počela rad 1. juna.
Članovi Komisije će putovati širom Kanade i držati javna saslušanja o
zlostavljanjima. Mandat komisije je pet godina.
Niko, međutim, ne može da kaže da li će Kanađani uopšte obratiti dovoljno
pažnje na saslušanja. Domorodački lideri dugo su se žalili da njihove reči
nailaze na ignorisanje i indiferentnost u Kanadi.
Lideri starosedelaca se nadaju da će Komisija, kojom predsedava domorodački
sudija Hari La Form, pomoći u unapređenju odnosa u velikoj meri marginalizovane
milionske populacije Indijanaca i ostalih 32 miliona stanovnika Kanade.
"Ne kažem da će ovo biti čarobni štapić i da će se svi, pošto se završi,
osećati dobro. Ali znamo da ovakvi procesi imaju i isceljujuću komponentu",
rekao je La Form za Rojters.
On je dodao da ako sve bude išlo po planu "moći ćemo da kažemo da smo pogledali
zveri u oči, da smo se suočili sa strašnom prošlošću i da više nećemo biti
njeni taoci".
Mada Kanada godišnje troši oko 10 milijardi dolara na domorodačko stanovništvo,
mnogi ozbiljni problemi su i danas prisutni.
Indijanski lideri kažu da to destruktivno školsko nasleđe pomaže da se objasne
žalosni uslovi života, loše zdravlje i visoka stopa kriminala sa kojima se
mnogi pripadnici njihove populacije danas suočavaju.
"Mislim da će Kanađani bolje razumeti zašto smo postali tako lenji ili
gubitnici ili pijanice ili štagod. To proističe iz veoma destruktivne, tiranske
kolonizacije domorodačkog stanovništva", rekao je jedan od indijanskih vođa,
Robert Džozef.
Kritičari, koji ističu da Komisija neće imati moć da izvodi na sud, smatraju da
njen rad neće mnogo toga promeniti.
Roland Krisdžon sa Univerziteta Sent Tomas u Nju Bransviku smatra da Otava mora
prvo da prizna da oduzimanje dece od roditelja i davanje drugima predstavlja
akt genocida.
"Namera internata je bila da unište naš politički i religijski sistem, da
razore našu zajednicu, kulturu i način života... i u tome su u velikoj meri
uspeli", dodao je Krisdžon.
Crkve se, pak, kaju zbog svega. Poglavar kanadske Anglikanske crkve Fred Hilc
smatra da su verske vlasti pokušale "da socijalizuju i pokrste" domorodačko
stanovništvo. "Izneverili smo njih, same sebe, Boga. Izneverili smo zbog našeg
rasizma, iz uverenja da su belci superiorniji od domorodaca", rekao je on.
Izvršni direktor Udruženja preživelih iz nacionalnih internata Ted Kjuvezans
ubeđen je, međutim, da će rad Komisije doprineti smirivanju tenzija i pomirenju.
On je rekao da je tokom svog sedmogodišnjeg školovanja zlostavljan fizički i
seksualno. Na pitanje kako se nosi sa uspomenama, on je odgovorio: "Prosto
živite sa njima, to je sve".
Između skandala sa internatima u Kanadi i onim što se u isto vreme događalo u
Australiji, gde je iz raznih razloga najmanje 100.000 dece Aboridžina odvojeno
od roditelja, može se povući paralela.
Australijski premijer Kevin Rad izvinio se u februaru pripadnicima takozvane
"Ukradene generacije". Očekuje se da se i kanadski premijer Stiven Harper
formalno izvini preživelim školarcima na sednici parlamenta zakazanoj za 11.
juni.
http://www.novine.ca/arhiva/2008/1157/naslovne.asp
<<HARPER-STIVEN---IZVINJENJE-.jpg>>
<<image001.jpg>>
