Intervju: Džerard Galuči, administrator UN za Kosovsku Mitrovicu
Amerikanac koji se zamerio Albancima Ljudi iz Euleksa me pitaju kada će moći da se rasporede na severu. Kažem im da su Srbi protiv toga. – Piter Fejt neće biti pod kišobranom UN Džerard <http://www.politika.co.yu:8080/uploads/rubrike/45934/i/1/Dzerald%20Galuci.jpg> Galuči na južnoj strani mosta preko Ibra (Foto Miloš Terentić) „Ovde ja odlučujem šta može a šta ne može da se radi”, povikao je administrator Ujedinjenih nacija za oblast Kosovske Mitrovice Džerard Galuči na francuskog vojnika koji je fotoreporteru „Politike” pokušao da zabrani snimanje sa južne strane glavnog mosta. Kratka rasprava sa pripadnikom Kfora pokazala je samo jednu od teškoća s kojima se suočava ovaj penzionisani službenik Stejt departmenta, koji je već tri godine zadužen za podeljeni grad na Ibru. Zbog događaja od 17. marta ove godine, kada su međunarodne snage brutalno napale Srbe koji su zauzeli zgradu suda, Galuči je poslao protestno pismo odeljenju za mirovne operacije UN, navodeći da su upravo svetska organizacija i NATO krivi za nasilje koje je izbilo i za pogibiju ukrajinskog policajca. Njegovo pismo je nekako procurelo do srpskih medija, pa je ovaj Amerikanac koji je već bio omiljen među vođama Srba sa severa Kosova, preko noći postao još popularniji. Albanci su odgovorili serijom protesta u južnoj Mitrovici i zahtevom da Galuči napusti pokrajinu, a šef Unmika Joahim Riker je od sedišta svetske organizacije u Njujorku zatražio da smeni neposlušnog administratora, koga je sumnjičio za podstrekivanje Srba da zauzmu sud. U Ujedinjenim nacijama je, međutim, ocenjeno da Galuči nije kriv, pa se on posle kratkog odsustva vratio u Kosovsku Mitrovicu i nastavio sa svojim poslom, za razliku od Rikera koji će u petak napustiti Prištinu. Ipak, sve se glasnije priča da će Albanci proglasiti Galučija personom non grata, nezadovoljni njegovim ponašanjem, kontaktima sa Srbima i porukom iz pisma sedištu UN – „Albancima treba reći da sever ostave nama”. Ostajete li na Kosovu ili odlazite? Očekujem da ću biti ovde još neko vreme. Neki u Prištini nisu hteli da ostanete u Mitrovici posle martovskih dešavanja. Šta se tada dogodilo? Nema razloga da razgovaramo o unutrašnjim pitanjima UN, to nam nije praksa. Ipak, takve rasprave obično ne izlaze u javnost, a ova između vas i Joahima Rikera jeste. Kako? Neću da komentarišem ništa što je navodno izašlo u javnost. Što se mene tiče, interna komunikacija Ujedinjenih nacija nije za javnost, a šta se pisalo u štampi, to neću da komentarišem. Zašto ste poslali protestni izveštaj Njujorku? Ja sam profesionalac koji je u jednom trenutku radio za američku vladu, a sada radi za UN i neću da kažem ništa o internoj komunikaciji. Ali, događaji od 17. marta su svima jasno pokazali da se politička pitanja ne mogu rešavati silom. U martu su sve strane upotrebile silu, a to nije pomoglo, nije bilo neophodno i nije rešilo ništa. Da li ste poslednjih meseci primili neko naređenje Rikera da predate zgrade ili vozila misiji EU? Nismo predali ništa. Ali, da li ste dobili naređenje od centrale u Prištini da to uradite? Uopšteno govoreći, ja izvršavam naređenja i kao što kažem nismo rekonfigurisali ili prebacili bilo šta. Kakva će biti vaša uloga u budućnosti? Sada se čini da će Unmik nastaviti da ispunjava svoje obaveze iz Rezolucije 1244 u oblasti policije, a u određenoj meri i u civilnoj administraciji. To nije potpuno jasno, jer još nismo dobili naređenja iz Njujorka o rekonfiguraciji, ali svi shvataju da je Unmik i dalje ono međunarodno telo koje treba da ima ulogu u skladu sa Rezolucijom 1244 na severu. Unmik će biti prisutan u još nekim delovima Kosova, ali u skladu sa realnošću. A realnost je da u mnogim delovima više nemamo šta da radimo. Hoćete li poštovati ustav Kosova? Ustav Kosova je realnost. Ako pogledate međunarodnu scenu, mnoge značajne države su priznale Kosovo, a ustav je politička činjenica. Na drugoj strani, ima država – od kojih su neke članice Saveta bezbednosti – koje ne priznaju nezavisnost. Ujedinjene nacije nisu zauzele bilo kakav stav o proglašenju nezavisnosti, kao ni o ustavu. Takođe, nismo zauzeli stav ni o izborima 11. maja. Kao UN, radićemo sa onima koji predstavljaju realnost na terenu. Šta je sa praktičnim posledicama ustava? Srbima su albanski policajci već skidali registarske tablice sa automobila. Za mene je pitanje registarskih tablica zapravo pitanje slobode kretanja. Zato se nadam da ćemo naći rešenje da se ta sloboda poveća, a ne da se otežava. Za to i druga pitanja moraće jednom da se pronađu politička rešenja, a do tada mi moramo da se pozabavimo praktičnim pitanjima. Znači Srbi će moći da kroz albanske opštine putuju do enklava sa srpskim tablicama? Ponavljam, ta pitanja će morati da se reše na praktičan način. U ponedeljak se ispostavilo to operativno pitanje, da tako kažem, i ono je rešeno. Bez sumnje, biće još takvih pitanja i sve što možemo je da se nadamo da će ih ljudi rešiti na praktičan način. Mora da se olakša normalan život i normalna komunikacija. U Mitrovici poslednjih meseci ima mnogo više slobode kretanja, pa tako sada na severu možete da vidite KS tablice. Znači KPS će dozvoliti Srbima iz enklava da putuju sa srpskim tablicama? Što se mene tiče, status kvo ostaje na snazi. A to znači? To što sam rekao. Dakle, moći će? Status kvo ostaje na snazi. Da li ste do sada imali kontakte sa misijom EU? Mi razgovaramo sa svim kolegama iz međunarodne zajednice. Pošto sam ovde tri godine, to znači i sa ljudima iz EU. Šta vas je tim za planiranje misije EU najčešće pitao? Mislim da je pitanje koje je njima prvo na umu kada će moći da se rasporede na severu. I šta im vi kažete? Ono što su nama objasnili ljudi s kojima smo razgovarali. Da postoji ozbiljna uzdržanost u vezi s Euleksom. Ljudi na severu ne prave razliku između Međunarodne civilne kancelarije (na čijem je čelu Piter Fejt, prim. V. R.) i Euleksa, a to su dve različite misije. Ako Euleks bude pod kišobranom UN, Civilna kancelarija neće biti i radiće po svom planu. Ali, mislim da je svakome ko razgovara s ljudima na severu jasno da oni nisu spremni da prihvate ni Međunarodnu civilnu kancelariju ni Euleks. ----------------------------------------------------------- Mini Maršalov plan Džerard Galuči kaže da bi iz Kosovske Mitrovice otišao zadovoljan ako bi međunarodnu zajednicu uspeo da ubedi da napravi specijalni ekonomski plan za ovaj grad – mini Maršalov plan, kako ga on zove. „Govorim o celoj oblasti, severno i južno od Ibra, o stvaranju novih radnih mesta, o planu za čišćenje zagađenja od Trepče, o izgradnji i obnovi kuća. Da smo to uradili, da smo više uradili u tom pravcu u poslednjih devet godina, sada bi bilo manje političkih tenzija”, smatra Amerikanac. Na pitanje šta će raditi po odlasku iz ovog grada, Galuči kaže: „Ja sam u stvari u penziji od 2005. godine. Nisam siguran da treba bilo šta da radim”. Vladimir Radomirović [objavljeno: 19/06/2008] <http://www.politika.co.yu/rubrike/Politika/Amerikanac-koji-se-zamerio-Albancima.lt.html> stampaj <http://www.politika.co.yu/rubrike/Politika/Amerikanac-koji-se-zamerio-Albancima.lt.html> posalji pošaljite <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=45934> komentar | pogledajte <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=45934> komentare (3) http://www.politika.co.yu/rubrike/Politika/Amerikanac-koji-se-zamerio-Albancima.lt.html
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
