Tribina „Opelo za demokratiju“ - iz izlaganja akademika Koste Čavoškog
Ko izdaje Kosovo, taj izdaje Srbiju! Danas se oni koji su na vlasti trude da namaknu toliki novac sa kojim će moći da žive do kraja života.Kako socijalisti - čiji je šef stranke bio uhapšen i poslat u Hag,gde je nad njim izvršeno sudsko ubistvo - mogu uopšte da razmišljaju o saradnji sa onima koji su Miloševića poslali u Hag?!Svi koji odbacuju moguću koaliciju SRS,DSS-NS i socijalista - pristaju,zapravo,na odvajanje KiM od Srbije,na nezavisnost Kosmeta i na ulazak u EU bez tog stožernog dela naše države i našeg nacionalnog opstanka U ovom vremenu kada se na našoj političkoj sceni nalazi toliko poltrona i podrepaša koji saleću strane gospodare - vrlo je teško bilo šta reći o našoj demokratiji. Jer, kod nas prave demokratije zapravo i nema, a ovo što danas imamo je - partokratija. Vladavina oligarhijskih stranačkih vođstava koja ne mare ni za izborne rezultate, ni za volju naroda, ni za državu, a kamoli za sudbinu nacije kojoj pripadaju. Ovakva partokratija je, pored ostalog, rezultat i našeg izbornog sistema. Verovatno se sećate da je u Dejtonu potpisan Dejtonski ugovor i da su stranci posebno insistirali da se u Republici Srpskoj, kao i u celoj BiH, uvede proporcionalni izborni sistem. Zbog toga što proporcionalni izborni sistem usitnjava partije i omogućava da veliki broj stranaka izađe na izbore. Za strance je tada ključni cilj bio smanjivanje uticaja Karadžićeve Srpske demokratske stranke, njeno onemogućavanje da dobija apsolutnu većinu. To su već na drugim izborima i uspeli. Kod nas proporcionalni sistem koji daje pogubne rezultate praktikuje zbog njegove navodne veće pravednosti jer omogućava i strankama koje zastupaju manjinske interese da se pojave u parlamentu. Većinski sistem, gde po pravilu samo dve, najviše tri, a ponekad, izuzetno i četvrta stranka uspevaju da uđu u parlament - giljotina je za male stranke. Većinski sistem je dobar jer omogućava da jedna jedina stranka formira vladu i da zemlja ima odgovornu vladu. Pri takvom izbornom sistemu na jednoj strani postoji vlada, a na drugoj strani - opozicija, i kao što kaže jedna engleska izreka: „Opozicija ne treba ništa drugo da radi, nego neprestano samo da se suprotstavlja, a ništa da ne predlaže.“ Dakle da hvata vladu u grešci, da je kudi pred javnošću i da, naravno, na sledećim izborima eventualno i pobedi. NEPRINCIPIJELNE KOALICIJE U toku vanrednog stanja napisao sam članak pod naslovom „Zoranova zvezda“ koji, nažalost, nije odmah objavljen u Glasu javnosti. U tom članku stajalo je i ovo: „Ako po ičemu Zoran Đinđić bude zapamćen, biće po tome što je Slobodana Miloševića izručio na Vidovdan“. Vidite do čega dovode neprincipijelne koalicije. Proporcionalni sistem koji se kod nas praktikuje ima ogromne mane. Nijedna stranka, čak ni radikali, koji su imali pristojnu relativnu većinu, prelazila je i 30 odsto, nisu bili u stanju da obrazuju vladu. Stoga su vlade morale da budu koalicione. Imali smo koalicije koje nisu bile principijelne, nego iz interesa, „brak iz računa“. Otuda vlada nije ni mogla da vodi homogenu politiku. Kad je došla druga vlada Vojislava Koštunice uz spoljnu podršku socijalista, uslov socijalista bio je da se haški optuženici ne hapse. Zbog toga je ta vlada, ako se sećate, uspela da neke nagovori da se kao predaju, a kada je general Lukić uhapšen u bolnici i protiv svoje volje poslat u Hag, socijalisti su jednostavno - ćutali. Sad je uhapšen Župljanin. Socijalisti zbog Slobodana Miloševića ne priznaju Haški tribunal. Zato su se morali oglasiti i saopštiti da sa onima koji hapse i šalju optuženike u Hag nikakvu koaliciju i vladu neće praviti. A vidite: oni su spremni da uđu u koaliciju i sa Demokratskom strankom koja nije ništa drugo nego produžena ruka stranih okupatora u ovoj zemlji. Postavlja se pitanje: kako socijalisti - koji su pretrpeli takav gubitak da im šef stranke bude uhapšen, poslat u Hag i nad njim bude izvršeno sudsko ubistvo - mogu da uopšte razmišljaju o saradnji sa onima koji su Miloševića poslali u Hag?! Korupcija je druga strana ovakvih koalicija. Korupcija se nikada neće do kraja iskoreniti. Sve dok se bude više cenio onaj koji ima od onoga koji zna, ljudi će težiti da imaju. Pogotovo oni koji su blizu vlasti ili su na vlasti. No, kad je sistem dvopartijski, onda opozicija neprestano hvata vladu u grešci. A kad je koalicija na vlasti, onda postoji prećutna saglasnost koalicionih ortaka da jedni drugima gledaju kroz prste kada je posredi korupcija. Otuda svi kradu, niko nikoga ne optužuje, preko toga se prelazi. Danas se oni koji su na vlasti trude da namaknu toliki novac sa kojim će moći da žive do kraja života. Nekadašnji socijalisti su, za razliku od ovih današnjih, verovali da će sistem da traje, da im on obezbeđuje sigurnost. Zato nisu previše uzimali, računajući da će do starosti biti obezbeđeni. Sada se to radikalno promenilo i upravo koalicije omogućavaju korupciju. Tokom izborne kampanje slušali smo od stranaka kako kod nas postoje dva fronta - kako su jedni za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu države Srbije, a protiv pristupanja EU ukoliko bi to značilo Srbiju bez KiM, a drugi su tvrdili da treba ući u Evropsku uniju po svaku cenu jer jedino tako možemo obezbediti nove pare i nova radna mesta. Kao da se za ovih osam godina to nije moglo obezbediti, nego treba tokom sledećih osam. Frontovi su, dakle, bili oštro podeljeni. Sada imamo malu tročlanu koaliciju, sa Palmom od samo tri poslanička mesta, koja takođe tvrdi da se može i ući u Evropu i sačuvati Kosovo i Metohija. Pa, kako sve to može?! Kako kad je - od 27 članica EU - već njih 20 priznalo Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu?! Jer, one će to imati na umu prilikom ratifikacije. Drugim rečima, može se očekivati, kada se bude formirala, ne daj bože, nova vlada sa socijalistima i „žutima“, da nam iz Brisela kažu: „Dokle god ne uspostavite dobre odnose sa susedima“Ö a to znači diplomatske odnose Beograda sa PrištinomÖ „nećemo moći da nastavimo razgovore o ulasku u EU“. Oni o tome zasada ćute da bi napravili koaliciju, a kada se ona bude formirala, to će javno reći. A naš narod, takav kakav je, reći će: pa šta se tu može, ne može šut sa rogatim. Međutim, mi koji to sve dobro znamo i sve vidimo - dužni smo da upozorimo da je na delu velika obmana - prevara našeg naroda. Što je najgore, na delu je nacionalna izdaja. Svi koji odbacuju moguću koaliciju Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, Nove Srbije i socijalista pristaju, zapravo, na odvajanje Kosova i Metohije od Srbije, na nezavisnost Kosmeta i na ulazak u EU bez tog stožernog dela naše države i našeg nacionalnog opstanka. Oni su, dragi prijatelji, izdajnici i mi to ne smemo dozvoliti. To ne sme proći! Sutra: Reč dr Slavenka Terzića http://www.glas-javnosti.co.yu/
