Tribina Opelo za demokratiju Iz izlaganja istoričara dr Slavenka Terzića EU je produžena ruka Amerike!
Velika liberalna demokratska Evropa, koja je bila uzor svima nama i svim balkanskim narodima, polako nestaje. Čini mi se da se naše proevropske snage najtačnije mogu nazvati natovskim snagama.Naše takozvane proevropske snage u potpunosti su kompromitovale ideju liberalno-demokratske države za koju su se zalagale sve demokratske snage srpskog naroda, uključujući i Kostu Čavoškog i sve one koji su osnivali DS.Moramo po svaku cenu sprečiti sve što bi moglo voditi novim tragičnim sukobima među Srbima Okupili smo se zbog toga što smo kao odgovorni ljudi iskreno zabrinuti za budućnost naše zemlje i našeg naroda. Kao istoričar znam da je Austrougarska pre sto i nešto godina planirala da okupira Srbiju i da otme Kosovo i Metohiju. Takođe, da je njen ministar spoljnih poslova u to vreme govorio: da bismo bili gospodari u BiH, u Raškoj, na samom Kosovu i Metohiji i na Dunavu - moramo biti gospodari Srbije. Pri tom je precizirao i upozoravao: ako ne budemo gospodari Srbije - uvek ćemo biti u defanzivi na Dunavu, Drini i Limu. Ukazujem na ovo da bih učinio jasnijim i politički ambijent u kome mi danas živimo. Političku anatomiju mišljenja koje je danas dominantno i kod nas, možda najbolje ilustruje izjava američkog predsednika Džordža Buša od pre nekoliko dana u LJubljani. On je doslovno rekao: „Irak i Avganistan su prošli mukotrpan put od tiranije do demokratije“. LJudi koji danas vode ovu našu zemlju, a pre svega politički blok koji je sam sebe proglasio evropskim, gube iz vida da je Srbija smrtno ranjena i da se - otimanjem Kosova i Metohije - i dalje nalazi u smrtnoj opasnosti i pored svakodnevnih obećavanja zlatnog puta u Evropu. Umesto državničke odgovornosti za budućnost zemlje, taj politički blok sve više podseća na Luja 14. koji je rekao: „Država, to sam ja“. Svakoga dana slušamo putem medija: „Ja kao predsednik sam Srbija, Srbija - to sam ja, Beograd - to sam ja, demokratija - to sam ja“. Umesto zrelog i odgovornog političkog života, stabilnih ustanova, razvijene kulture dijaloga i demokratskog mišljenja imamo privid demokratskog političkog života i politiku kao mađioničarenje. Sećate se kako su obećavali oni naši mladi ministri: ući ćemo u Evropu 2006. godine, a 2008. sasvim sigurno? Sada nam ti isti obećavaju 2012, dodajući - rekao je Oli Ren, rekao je Solana...A sve je to daleko od odgovorne i ozbiljne politike. Za takozvani demokratski politički blok karakteristični su nepoštovanje zakona koje je sam donosio, tesna sprega sa kriminalom i fenomeni lustracije i denacifikacije. Ubijanje bilo kakve svesti sebi, svome poreklu i istoriji, o svojim kultovima i svojim svecima. Dobili smo i potpunu zatvorenost medija. U vreme Slobodana Miloševića pripadnici demokratskog bloka su kukali da su mediji zatvoreni, a danas imamo potpunu uniformnost javnog mišljenja. Takozvani „javni servis evropske Srbije“ zapravo je javni servis Demokratske stranke. Upozoravam na ovo i zato što je u svim situacijama teškim ili manje teškim - a Srbija ih je imala jako mnogo - izuzetno važno očuvati elementarne stubove države. Vojsku, policiju, vladu, Akademiju nauka, Srpsku pravoslavnu crkvu...Umesto očuvanja i učvršćivanja, u toku je proces razgradnje i podrivanja svih temelja naše nacionalne države. SJEDINJENE DRŽAVE EVROPE Citiraću Jovana Skerlića od pre 160 godina. Čoveka koji je, na neki način, izražavao nadu svih naših pokolenja: „Srpska omladina 1848. godine veruje da je došlo vreme pravde, slobode i mira u Sjedinjenim Državama Evrope“. Zato što želim da verujem da će doći vreme mira u tim državama Evrope. A doći će onoga dana kada svi narodi, pa i Srbi, budu ravnopravni. Kada Srbi ne budu narod drugog ili trećeg reda i kada ne bude više američkog protektorata nad Evropom! SATELITSKI BLOK Naše demokrate ne veruju u svoj narod, a ni u duhovnu moć svoga naroda, u njegovu veliku istorijsku misiju. Veruju samo u svoje protektore i slušaju samo Brisel i Vašington. Mi, zapravo, u demokratskom bloku nemamo autentično srpsko političko mišljenje, već jednu vrstu satelitskih partija, satelitskih političkih blokova i satelitskog političkog mišljenja koje dolazi izvana. Lažni demokratizam takozvanog evropskog bloka demistifikuje to što se ne bori ni za političke ni za socijalne slobode, a najmanje za unutrašnje slobode građana. Iz dana u dan taj blok „ide na strah“. U izbornoj kampanji, strah je bio osnovni politički motiv jednog dela građana koji su glasali za te ljude. Na političkoj sceni i u javnom životu je potpuna pometnja. U toku je prebrojavanje: „ko je demokrata, ko nije demokrata, ko je za Evropu, ko nije za Evropu“. Takozvani demokratski blok je od Evrope napravio religiju. EU je naše božanstvo. Niko od nas, naravno, nije protiv Evrope. Svi znamo da su Srbija i srpski narod deo Evrope i evropske civilizacije. Ali, da li se može staviti znak jednakosti između Evrope i Evropske unije? Velika liberalna demokratska Evropa, koja je bila uzor svima nama i svim balkanskim narodima, polako nestaje. Evropska unija je produžena ruka američke politike u Evropi i svetu. Takozvane proevropske snage, odnosno evropski blok je u potpunosti kompromitovao ideju liberalno-demokratske države za koju su se zalagale sve demokratske snage srpskog naroda uključujući i Kostu Čavoškog i sve one koji su osnivali Demokratsku stranku. Da li je neko demokrata, to ne treba da govori on sam, to kazuju njegova dela. A sve što je radio „evropski blok“ - jako je daleko od bilo kakvog koncepta liberalno-demokratske države. Zato mi se čini - pogotovo što je Evropska unija produžena ruka Amerike - da se naše proevropske snage najtačnije mogu nazvati natovskim snagama. Te snage - iako tvrde da je njihov zadatak da rade na društvenom preporodu Srbije - žele da je dalje destabilizuju zagovaranjem teze o takozvane „dve Srbije“. Pa, zar nije bilo dosta građanskih ratova i sukoba između nas samih?! Neodgovorno je svako zaoštravanje političkih sukoba, svako pozivanje na ulice. Sve to nije ništa drugo nego opasna igra mogućim građanskim ratom. Moramo zato po svaku cenu sprečiti sve što bi moglo voditi novim tragičnim sukobima među Srbima. Ne bih hteo da sugerišem bilo kakvo naše odvajanje od Evrope. Sve ono što su Srbija i srpski narod postigli tokom proteklih vekova - i u parlamentarizmu, i u političkom životu, i liberalizmu, i književnosti i umetnosti - bilo je u prožimanju naše i evropskih tradicija. Ali, nema znaka jednakosti između Evrope i i Evropske unije! http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/tema/glas-javnosti-20-06-2008/eu-je-produzena-ruka-amerike
