Holbruku se žuri da me ubije
Ekipa Novosti, 01.08.2008 19:49:26
Radovan Karadžić
Šta je Radovan Karadžić u prvom pojavljivanju pred sudskim većem hteo da
pročita a sudija mu nije dao
MOJ dolazak ovde praćen je brojnim drastičnim neregularnostima. Sve su one u
vezi sa mojim pokušajima da poštujem zakone - rekao je u četvrtak posle podne
bivši predsednik RS Radovan Karadžić pred haškim sudijom, i pokušao da to
pročita. Sudija je to odložio za narednu sednicu 29. avgusta.
Šta je Karadžić hteo da pročita? Evo teksta koji „Novosti“ objavljuju gotovo u
celosti.
Kao prvu neregularnost istakao je medijsku hajku.
- Još i pre početka oružanih sukoba započeta je u muslimanskim medijima, koji
su me proglasili za ratnog zločinca u vreme kad su padale samo srpske žrtve.
Svetski mediji su nastavili sa tom medijskom hajkom, a da ja nisam bio u
prilici da adekvatno odgovaram. Sada je mnogima nezamislivo da se u ovom sudu
donese oslobađajuća presuda u mom slučaju. Verujem da ova činjenica ozbiljno
ugrožava sam proces i isključuje mogućnost regularnosti.
Karadžić je dodao da su se na ovu neregularnost nadovezale „mnogo ozbiljnije,
koje nikakva naknadna mera ne može amortizovati, niti dovesti proces u područje
regularnosti“.
LAŽNO OBEĆANJE
- Godine 1996. mojim opunomoćenim predstavnicima, državnicima i ministrima,
Ričard Holbruk je u ime SAD izneo ponudu, koju ću ukratko predstaviti. Nema
nikakve sumnje da je ponuda izneta u ime SAD, ne samo zato što su ga naši
funkcioneri primali kao ovlašćenog predstavnika SAD, već i zato što je, u
prethodnom direktnom susretu, sam Holbruk meni, pred vrlo kredibilnim
svedocima, kad sam mu prenosio svoje razgovore sa predsednikom Karterom, rekao
da on poštuje predsednika Kartera, ali da on sada radi za predsednika Klintona.
Doslovno tako!
- Ponuda se sastojala u sledećem: moja obaveza je bila da se povučem ne samo sa
javnih, već i sa stranačkih funkcija, da se potpuno uklonim sa javne scene, ne
dajem intervjue, pa čak i da ne objavljujem književna dela. Jednom rečju, da
budem nevidljiv dovoljno dugo da se Dejtonski sporazum primeni do kraja. Kada
je posle toga jedan grčki novinar neoprezno objavio moj razgovor sa grčkim
parlamentarcem kao intervju, Holbruk je podigao veliku medijsku hajku, jer sam,
po njegovom, mišljenju prekršio sporazum. Grčki novinar morao je da prizna kako
je nastao tekst o kome je reč. Time ne samo da sam ućutkan, da ne mogu ni da se
branim u medijima, niti da demantujem okean laži, koji je obrušio na mene, sve
do danas.
Šta je Holbruk obećao. Karadžić pojašnjava:
- Holbruk je u ime SAD preuzeo obavezu da Srpskoj demokratskoj stranci neće
biti zabranjen izlazak na izbore, da više niko od naših funkcionera neće biti
skinut sa izborne liste (što se dešavalo tek na sledećim, ali ne na prvim
izborima održanim 1996. godine). A što se tiče mene, Holbruk se u ime SAD
obavezao da neću biti procesuiran pred ovim Tribunalom, i da treba da razumem
da će jedno vreme ostati oštra retorika protiv mene, da moje pristalice ne bi
ometale primenu Dejtonskog sporazuma. Obavezu o oslobađanju SDS od pritisaka
SAD su poštovale, a sam Holbruk se u medijima hvalio da me je privoleo da
napustim ne samo javne, već i stranačke funkcije. O tome postoje dokazi u
medijima. Postoje dokazi i o tome da postoji sporazum, mada bez pojedinosti u
odnosu na Tribunal.
Bivši predsednik RS pojašnjava da je, osim ekscesa sa grčkim novinarom, za koji
„nisam odgovoran“, svoje obaveze iz sporazuma ispunio istog dana - i toga se
držao veoma dugo.
- Nekoliko meseci posle mojeg provođenja sporazuma sa SAD u delo, bio sam
oprezan u kretanju, ali ne zbog međunarodnih snaga, pored kojih sam prolazio
tiho i bez demonstracije, već zbog mogućih avanturista i lovaca na slavu.
Karadžić, potom, precizira da su „naše obaveštajne službe zapazile brojne
agresivne aktivnosti međunarodnih snaga na mestima koja bih ja neposredno pre
toga napustio“.
- Te akcije su bile jasno strukturirane da se neko munjevito likvidira, nikako
da se uhapsi, a nakon neuspeha proglašavane su za vežbe, iako se vežbe uvek
najavljuju unapred, da se narod ne bi uznemirio. Namera da me likvidiraju bila
je više nego očigledna. To potvrđuju i aktuelne izjave Holbruka da žali što se
ovde ne izriče smrtna kazna, pa ni meni ne može biti izrečena, iako bi on to
toliko želeo.
- Možda su SAD - ne poriče bivši lider bosanskih Srba - pa i sam Holbruk i
hteli da ispune svoje preuzete obaveze. Jer Vilijam Stabner svedoči u medijima
da ga je neka ličnost iz Stejt departmenta zvala i urgirala da glavni tužilac
Goldston odustane od gonjenja mene i generala Mladića, jer sam ja i za njega
tražio isti status. Ali, Goldston je zapretio podnošenjem ostavke u slučaju
takvog ishoda.
DUGE RUKE
Njegov zaključak je sada precizan:
- Očigledno je da, nemoćan da u delo provede obaveze koje je preuzeo u ime SAD,
Holbruk je prešao na plan B - likvidaciju Radovana Karadžića!
Sporazum, koji je trebalo da mu, kako kaže, obezbedi spokojstvo i slobodu,
postao je izvor „krajnje opasnosti po moj život, i živote i sigurnost moje
porodice, pa i prijatelja“. Kao najbolju ilustraciju za to navodi brutalni upad
u dom sveštenika Jeremije Starovlaha na Palama, tokom koga „niko nije ni
pokušao da nekoga iz kuće hapsi, već da ubije muškarce na koje naleti“.
Karadžić, očigledno usmeren ka pogubnoj ulozi bivšeg visokog činovnika Stejt
departmenta ide još dalje i tvrdi:
- Želja Holbruka da ja nestanem, po mogućnosti pre nego što iznesem ovu, i
druge istine, danas je još svežija i jača, a aktivnost na njenom ostvarenju
neumorna. Pod tom aktivnošću i opasnošću po svoj život ja treba da sedim na
mestu koje je njemu i njegovim prijateljima poznato, i da spremam odbranu. Tu
ne može biti nikakve regularnosti. Jer, ja ne znam koliko je duga ruka g.
Holbruka, ili g-đe Olbrajt, ili nekog iz tog tima, i da li me ta ruka može
dosegnuti i ovde!
Pošto, kako navodi, prvi pokušaji likvidacije i kršenje sporazuma sa SAD nisu
uspeli ostavljena mi je alternativa: ili da se skriva kao slobodan čovek, ili
da nađe način da bezbedno izađe pred Tribunal.
- Odlučio sam da izađem pred Tribunal!
Zašto se nije pojavio - ima objašnjenje:
- U Vladu na Palama došli su ljudi Haga i predstavili se kao istražitelji
Tribunala. Vlada im je obezbedila da razgovaraju sa kim su god hteli i otvorila
im sve arhive, i to bez prisustva bilo mog, bilo Vladinog pravnog savetnika. I
sami su potvrdili da nije bilo restrikcija u njegovom pristupu svemu što su
hteli. Uzeli su oko 300 dokumenata.
Ali, tvrdi prvi predsednik RS, „primećeno je da se ponašaju selektivno i nerado
uzimaju oslobađajuće dokumente, a pogotovo kad su počeli da izdaju potvrde“.
„Shvatili smo da smo prevareni, i da se ne radi o istražiteljima Tribunala, već
o istražiteljima Tužilaštva, koji su nas doveli u zabludu i bez pravne zaštite
vršljali po našim arhivama.“
- Tada mi je postalo jasno da ne smem da dođem pred Tribunal! Neće biti
ispunjene pretpostavke za regularan proces, tim pre što je jedan od glavnih
tužilaca rekla u javnosti sa nesumnjivom sigurnošću kako ću dobiti kaznu
doživotnog zatvora. Nisam znao da li me odgovara od dolaska pred Tribunal, ili
je sa nekim iz veća napravila dil iza mojih leđa i dobila obećanje za takvu
kaznu.
Kao najnoviju neregularnoston je naveo postupaka glavnog tužioca.
- Brine me najava nove optužnice, koju neću stići da proučim, ali još me više
brine njegova izjava da će se sve odvijati veoma brzo. Pitam se kako to glavni
tužilac zna, i da li je iza leđa odbrane sklopio neki dil sa sudskim većem, ili
pak hoće da stvori utisak kako sudsko veće radi za njega.
Igrajući se za trenutak srpskim narodnim poslovicama, Karadžić je citirao to:
„Što je brzo, to je i kuso“ i „Pravda je spora, ali dostižna“.
- Brzina je od suštinskog značaja u obračunu revolveraša, ali nikako u stvarima
prava i pravde! - ubacio je novi haški sužanj.
GDE SU ME KRILI?
Mene su nepoznati civili, čiju značku u munjevitom pokazivanju nisam mogao da
identifikujem, oteli iz javnog prevoza i držali na nepoznatom mestu 74 sata. Za
to vreme mi nisu saopštena ni moja prava, što mi pripada ako su me oteli u ime
međunarodnog pravosuđa, niti su mi saopštili ko su oni i kakve su im namere sa
mnom, niti su mi obezbedili razgovor sa nekim od njihovih odgovornih šefova,
niti su mi dopustili jedan telefonski poziv, niti su mi čak dozvolili da
pošaljem jednu jedinu SMS poruku nekom od novih prijatelja, da me ne bi tražili
po bolnicama i mrtvačnicama, niti su čak oni hteli da pošalju u moje ime takvu
poruku. Ta 74 sata ja nisam postojao, a nakon toga su me predali Specijalnom
sudu i istražnom sudiji, posle čega je sve bilo regularno.
ISELJENJE
- Predlozi koje je u ime SAD državni sekretar Madlen Olbrajt podnosila
predsednici Republike Srpske Biljani Plavšić: da se sklonim u Rusiju, Grčku,
Srbiju i otvorim svoju kliniku, ili da se pomerim makar i u Bijeljinu, samo da
odem sa Pala. Sve je potpuno u skladu sa ovim sporazumom, koji nije bio
privatni Holbrukov posao, već državna stvar.
* * * * * *
ADVOKAT ZORAN JOVANOVIĆ: ŠANSE UVEK POSTOJE
ADVOKAT Zoran Jovanović, posle dugogodišnjeg staža u odbranama pred Haškim
tribunalom, smatra da će Radovan Karadžić morati da se bori sa optužbama koje
su već dokazane u prethodnim suđenjima.
- Na njemu je sada da ponovo iznosi dokaze, recimo za Omarsku, događaje u
Šamcu. Sud će smatrati da je kao predsednik Republike Srpske kriv. Karadžić će
probati to da opovrgne - kaže Jovanović.
* Kakve su šanse Radovana Karadžića? Kako će se nositi sa sudijom Alfonsom
Orijem?
- Uvek ima šanse. Ori je vodio slučaj Momčila Krajišnika koji je povezan sa
Karadžićevim. Krajišnik je dobio 27 godina zatvora, ali je tužilaštvo tražilo
doživotnu robiju. Takođe, doneo je odluku da sud oslobađa Ramuša Haradinaja.
Videćemo kako će biti sa Karadžićem.
*Kada će početi suđenje i koliko će trajati?
- Ne vidim način da počne pre godinu dana, a mislim da će trajati najmanje
godinu i po dana.
S. S. R.
* * * * * *
Advokat Goran Petronijević otkriva za “Novosti”:
ZNAMO I GDE JE ČUVAN!
RADOVAN Karadžić tražiće od Tribunala da izvrši pritisak na Srbiju, kako bi mu
bili vraćeni laptop, diskovi, i elektronski diktafon, koji su mu, kako tvrde
njegova porodica i advokatski tim, oduzeti u noći hapšenja.
- Svedoci njegovog hapšenja potvrđuju da je u noći kada je lišen slobode imao
torbu sa laptopom. To znači da niko ne može opovrgnuti da je računar postojao i
da se sada negde nalazi - kaže advokat Goran Petronijević.
On navodi da nema sumnje da je Karadžić uhapšen u petak 18. jula, a ne 21. jula.
- Sklopili smo mozaik, našli dokaze, otprilike znamo i gde je držan. Uskoro
ćemo to i obelodaniti. Tako ćemo krivične prijave podneti protiv konkretnih, a
ne nepoznatih lica.
S. S. R.
* * * * **
ZA ODBRANU 30.000 EVRA MESEČNO
UKOLIKO Radovan Karadžić zatraži od suda u Hagu da plaća njegovu odbranu, a
Tribunal na to pristane, iz kase ove ustanove za njegove potrebe izdvajalo bi
se 30.000 evra mesečno! Kako saznajemo, ovo je suma predviđena cenovnikom
Međunarodnog suda pravde za odbranu optuženih za najteža krivična dela, poput
genocida, za šta se tereti prvi predsednik Republike Srpske.
Dosadašnja praksa, međutim, pokazuje da bi Karadžiću moglo da zatreba i više
novca. Recimo, za odbranu Ramuša Haradinaja, koji je sam pribavio novac,
potrošeno je više od tri miliona evra. Prema rečima advokata Gorana
Petronijevića, zastupnika porodice Karadžić, izvesno je da Radovanova familija
nema novac da sama finansira odbranu:
- Oni nemaju od čega da žive, pozajmljuju novac od prijatelja. Ne znam kako će
se plaćati odbrana, niti koliko će novca biti potrebno. Možda se uključe Srbija
i RS. A, i Hag je u lošoj finansijskoj situaciji.
Karadžić će imati priliku da porazgovara sa predstavnicima sekretarijata o
finansiranju svoje odbrane. I on će, kao i svi ostali pritvorenici prvo
popuniti formular o svom imovinskom stanju. Tribunal će, kako bi to proverio,
uzeti u obzir sredstva kojima on direktno ili indirektno raspolaže. Pod lupu
će, pre svega, biti stavljeni njegovi direktni prihodi, bankovni računi,
nepokretna i pokretna imovina, penzija, deonice, obveznice. Ukoliko se utvrdi
da Karadžić prima socijalnu nadoknadu, taj iznos se neće uzeti u obzir, ali
hoće imovina njegove supruge Ljiljane i članova porodice sa kojima živi u
zajedničkom domaćinstvu, kao i standard koji on uživa.
Tribunal određuje pravila pod kojim će finansirati odbranu optuženika. Postoji
spisak od stotinak advokata iz celog sveta sa kojima Hag radi. Ukoliko optuženi
želi svog pravnog zastupnika koji nije na ovoj listi, veliko je pitanje hoće li
Hag na to pristati. Upravo se ovaj vid “ucene” naziva nametanjem branioca.
Logično je da optuženik koji sam plaća troškove sam i bira pravni tim. U
suprotnom, pita se Hag.
Iskustva govore da se na spisku nalaze i advokati koji ne znaju službene jezike
Tribunala. Očigledno je da je mnogima stalo da brane u Hagu, što je više nego
isplativo. Honorari su redovni, a naplaćuje se bukvalno sve. Advokati imaju
pravo na plaćen smeštaj, hranu, putne troškove. Posebne su cene za pisanje
podnesaka, vreme provedeno u pritvoru, na suđenju...
- Ispostavi se spisak troškova, a onda ga Tribunal proverava. Može i da umanji
sumu koju treba da isplati - objašnjava Stojanović.
Ukoliko optuženik napiše izjavu da nema novca za finansiranje, ne veruje mu se
na reč. Tako tim Tribunala proverava šta sve od imovine poseduje pritvorenik.
Procenjuje se da li zaista njegovoj porodici ne ostaje sredstava više nego što
im je potrebno za život.
SAMO KRAJIŠNIK PLAĆA
TRIBUNAL je, primera radi, za odbranu Srbina Zorana Žigića izdvojio oko 1,4
miliona dolara. Ceh je ovoliki jer je, ovaj osuđenik na 25 godina zatvora,
često menjao advokate. Imao ih je desetak. Inače, nijedan Srbin u Hagu ne plaća
sam svoju odbranu. Postoji njih nekoliko koji delimično snose troškove. Recimo,
takav je slučaj sa Momčilom Krajišnikom.
USLUGA ZA USLUGU
SPEKULIŠE se da je izbor advokata postao prava trgovina. Tako optuženici
navodno biraju branjenika, pod uslovom da ovaj deo sredstava koje zaradi daje
porodici optuženog. Tako se svima isplati.
Budžet suda u Hagu rastao je iz godine u godinu. Ujedinjene nacije koje
finansiraju ovu ustanovu u prvoj godini rada 1993. odobrile su 276.000 dolara.
Kako su se ćelije punile, punila se i kasa. Tako je budžet za 2006/2007. godinu
dostigao 276.474.100 dolara.
N. BIJELIĆ
S. S. ROVČANIN
* * * * *
Kako će bivši predsednik Republike Srpske provoditi dane do sledećeg
pojavljivanja pred sudom
VIDEĆE NEBO SAT DNEVNO
BIVŠI predsednik RS Radovan Karadžić pojaviće se ponovo u sudnici Haškog
tribunala 29. avgusta. Tada će ponovo moći da se izjasni o tome da li je kriv
za zločine koji su pobrojani u 11 tačaka optužnice.
Kako nalažu pravila Tribunala, sudija Alfons Ori pozvaće prvog predsednika RS
da se posebno izjasni o svakoj od ovih tačaka. A za to vreme, prema rečima
portparola Tribunala Nerme Jelačić, neće biti zasedanja.
- Tribunal će za to vreme čekati eventualne podneske bilo koje strane, kako
tužilaštva, tako i odbrane - objašnjava “Novostima” Jelačićeva.
Radovana Karadžića očekuje i prilagođavanje na uslove novog života u pritvoru.
Prema pravilima pritvorske jedinice, dnevno će dobijati dva hladna obroka i
jedan topao. Ali, ukoliko mu takav režim ishrane ne odgovara, može da zatraži i
hranu koja će biti u skladu sa njegovim verskim ili zdravstvenim potrebama.
U pritvoru će, kao uostalom i u sudnici, nositi svoju, civilnu odeću, ukoliko
je ona, prema mišljenju upravnika, “čista i prigodna”. Najmanje jedan sat
dnevno moći će da provede u dvorištu, a jednom nedeljno da u zatvorskoj
prodavnici, za svoj novac, kupi sitnice za ličnu upotrebu. O svom trošku moći
će da koristi telefon svakog radnog dana od devet do 17 časova.
Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar imenovao je pretpretresnog sudiju koji
će postupati u Karadžićevom predmetu. Biće to Holanđanin Alfons Ori, koji je
našoj javnosti poznat i kao pretpretresni sudija lideru radikala Vojislavu
Šešelju, i to u periodu kada je ovaj počeo da štrajkuje glađu, jer mu nije bilo
dozvoljeno da se sam brani.
Ori je bio i branilac Dušku Tadiću, prvom Srbinu kojeg je osudio Tribunal.
Prema nezvaničnim informacijama, koje se naročito mogu čuti od advokata iz
Srbije koji su angažovani u Tribunalu, Ori je tada u Tadićevom slučaju zastupao
tezu da Haški tribunal nije nadležan da sudi u ovakvim predmetima.
U Haškom tribunalu je sudio bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju, koji je
oslobođen svake odgovornosti. Ori je osudio i Dragana Zelenovića na 15 godina
zatvora pošto je ovaj potpisao sporazum o priznanju krivice sa haškim
tužilaštvom. Zanimljivo je da je tužilaštvo kao jedan od uslova nametnulo
Zelenoviću obavezu da svedoči protiv Radovana Karadžića kada bude izručen.
Prema odluci predsednika Tribunala, sudija Ori će biti i predsednik sudskog
veća koje će suditi Karadžiću. Pored njega, za članove veća imenovani su i
južnoafrički sudija Bakone Moloto i Belgijanka Kristina van den Vajngart.
Biografija sudije Molotoa nije toliko raznovrsna. Javnost u Srbiji upamtila ga
je na suđenju bivšem predsedniku RSK Milanu Martiću, tačnije, tokom svedočenja
svedoka Martićeve odbrane Lazara Macure. U jednom trenutku, sudija Moloto je
upitao svedoka, koji je pred naletom rata pobegao u Srbiju:
- Zašto se sami niste iselili u Srbiju 1991. godine? Tako bi vas priznali kao
narod, a i skratili biste muke i sebi i Hrvatima?
Treći član sudskog veća koji će suditi bivšem predsedniku RS, jeste belgijski
sudija Kristina van den Vajngart. Do sada je postupala u predmetima “vukovarske
trojke”, Miće Stanišića, Ljubeta Boškoskog i Johana Tarčulovskog.
U IZOLACIJI
ODLUČENO je da, iz bezbednosnih razloga, Karadžić bude fizički odvojen od
ostalih pritvorenika, kako sa njima ne bi mogao da ima bilo kakvog kontakta.
Pretpostavlja se da će se nekada prvi čovek Republike Srpske pridružiti ostalim
pritvorenicima tek za nekoliko dana, kada se izjasni o krivici, i pošto se
završe još neki proceduralni poslovi. A, dok se to ne dogodi, jedini
sagovornici Radovana Karadžića biće osoblje pritvora.
E. RADOSAVLjEVIĆ
* * * * *
PASOŠI U UTORAK
SUPRUGA i ćerka Radovana Karadžića Ljiljana Zelen-Karadžić i Sonja
Karadžić-Jovićević predale su juče zahteve za izdavanje putnih isprava. Prema
nezvaničnim informacijama, po ubrzanoj proceduri pasoše bi mogle da dobiju već
u utorak.
U zavisnosti od toga kada će predati zahtev sekretarijatu Haškog tribunala,
biće im potrebno najmanje tri dana za dobijanje holandske (šengenske vize).
Ukoliko dozvolu dobiju već u utorak i predaju dokumenta u holandskoj ambasadi u
Sarajevu istog dana, prema najkraćoj proceduri vize bi mogle da dobiju u petak.
Ipak, postoji realna mogućnost da se procedura za izdavanje holandske vize
produži na sedam dana zbog “crnih lista” Evropske unije i SAD, na kojoj se
nalaze članovi porodice Karadžić. Zato je najrealnija opcija da sve potrebne
dokumente za put u Hag dobiju posle 10. avgusta. D. S.
http://www.novosti.rs/
