BEOGRAD, 04.08.2008
PRESS
INTERVJU... Dragan Karadžić, bratanac Radovana Karadžića
KAKO SAM KRIO STRICA RADOVANA
Komunicirao je samo sa mnom, i to isključivo preko SMS-a, a pisali smo u
ženskom rodu. Jednom mu je BIA dva dana kucala na vrata, on prosto nije otvorio
s1
Neka BIA sad ispita da li lažem... Dragan Karadžić
Bratanac Radovana Karadžića, Dragan Karadžić, otkriva u ekskluzivnom intervjuu
za Press da su operativci BIA 2003. godine dva dana zvonili na vrata
najtraženijem haškom beguncu, ali da im Karadžić jednostavno nije otvorio?!
Karadžić je potom otkazao stan na Novom Beogradu u kome se krio i preko
agencije za izdavanje nekretnina pronašao drugi!
„BRANIO" SLOBU I ŠEŠELJA U HAGU!
n Da li je istina da je Radovan Karadžić pomagao odbranu Miloševića i Šešelja u
Hagu?
- Jeste. Stric je meni davao dokumentaciju, koju sam ja potom nosio Milivoju
Bati Ivaniševiću, koji je bio član tima za odbranu Miloševića. Stric je na
televiziji video da neki lažno svedoče, konkretno Miroslav Deronjić. U pitanju
su bili neki datumi. Strašno se iznervirao. Rekao mi je da to odnesem i da
pomognemo Miloševiću.
- Nosili smo Luka i ja i Aleksandru Vučiću dokumentaciju za Šešelja. Ali niko
od njih nije znao odakle nam, niti su nas pitali.
- Dva dana mu je BIA zvonila na vrata. A stric je sve vreme bio unutra i nije
otvarao. Odmah posle toga, kada se uverio da operativci više ne dolaze, pobegao
je odatle i otkazao stan. Mislim da je upravo o tome nešto govorio i bivši šef
BIA Goran Petrović kad je rekao da su ga „imali", ali da im je nekako umakao za
dlaku. Bilo je to 2003. godine - priča Dragan Karadžić.
n To je isto bio stan na Novom Beogradu?
- Ne bih želeo da govorim o lokacijama da vlasnici stanova ne bi imali
probleme. Oni uopšte nisu znali kome su izdali stan jer je Radovan stanove
iznajmljivao preko agencija. Ali, tačno je da su stanovi uglavnom bili na Novom
Beogradu. U ovom poslednjem nas dvojica smo pre dve godine dočekali Novu
godinu! Imali smo čak i jelku.
n Kada ste prvi put stupili u kontakt sa stricem?
- Bilo je to davno, ali smo redovno komunicirali tek poslednjih šest godina.
Viđali smo se, prenosio sam mu poruke, obaveštavao ga o porodici, prvi mu rekao
da mu je majka bolesna... Donosio sam mu Sonjine i Sašine fotografije i slike
njihove dece, ali ni oni nisu znali da sam ih nosio stricu. Odemo na more,
slikamo se, uzmem slike kao za sebe, a onda mu ih odnesem. Niko, sem mog oca
Luke, nije znao za sve ovo. A i tata je od početka znao da je Radovan u
Beogradu, kao i da sam ja s njim u kontaktu, ali ni on nije znao tačne adrese.
n Kako je izgledala ta komunikacija?
- Stric i ja smo imali potpuno iste mobilne telefone, a komunicirali smo
isključivo porukama preko kartica koje su nam služile samo za to. I to u
ženskom rodu. Recimo, pošaljem ja njemu SMS: „Gde si bila danas, šta si
radila", a onda mi on odgovori... On je mene oslovljavao sa „tetka", a ja njega
sa „Anči". Imali smo čak i razrađen šablon kako da budemo sigurni da policija
ili neko drugi nije nekome od nas uzeo telefon. Dogovor je bio da uvek prvo
slovo poruke ponovimo dva puta, recimo reč „šta" uvek smo pisali sa dva „š„. I
tako smo bili sigurni u identitet onog drugog. U poslednje vreme kartice smo
često menjali. Nekad ih potrošimo i odmah bacimo, a nekad ih i dopunimo, ali u
proseku su nam trajale manje od dva meseca. A da bismo izbegli da neko posumnja
u kartice s kojih idu samo SMS-ovi, ja sam više puta znao da okrenem, recimo,
„Jat" rezervacije ili nekog iz oglasa ko prodaje veš-mašinu, i to samo da bi
išli impulsi.
s2
n Da li ste se viđali još negde osim u stanu?
- Samo na njegovim predavanjima, i to ako sam imao da mu prenesem neku poruku.
Recimo, ako je od oca Luke, ja zapišem poruku, ostavim je na stolu i izađem.
Posle je on uzme. Ali nikad nismo sedeli zajedno. Poruke smo razmenjivali i na
nekim trafikama na Slaviji i Novom Beogradu, ali nikada nismo dolazili dva puta
na istu trafiku. Dogovorimo se preko SMS-a da kupimo novine tu i tu i dođemo na
trafiku u isto vreme. On kupuje novine, ja spustim kovertu, on uzme i novine i
kovertu, ne pogledamo se uopšte...
n Kako je shvatio poziv supruge Ljiljane da se preda?
- Kada je prvi put video njenu poruku, bilo mu je vrlo teško. Međutim, kako su
oni dugo u braku, a i oboje su psihijatri, ja mislim da su oni imali neke svoje
znakove. Kada je opet video taj snimak, rekao je da je ona sve to rekla pod
pritiskom. Na snimku se vidi da u trenutku kada ga poziva i moli da se preda,
ona odmahuje glavom! On je to shvatio kao „nemoj"!
SPREMAO ŠPAGETE U SOSU OD TUNJEVINE!
n Kako je živeo vaš stric, šta je jeo?
- Živeo je veoma skromno. Stan ga je koštao 250 evra, imao je za komunalije,
novine... Redovno je postio. Odmah posle Božića pre nekoliko godina odlučio je
da više ne jede meso. Sve je radio sam, i peglao, i sređivao stan, samo je
mrzeo da pere sudove. Voleo je da kuva, odlično je spremao posne špagete u sosu
od tunjevine.
n Kako je nabavio dokumenta na ime Dragan Dabić?
- Koliko sam uspeo da saznam, jednom je kupujući nešto naleteo na neke
švercere. Pitao ih je da li mogu da nabave ličnu kartu na neko ime. Oni su
odgovorili da mogu. Ja, međutim, ne znam gde je i koliko platio tu ličnu kartu.
Znam da mi je rekao da nikada nije imao dokumenta na neko drugo ime, niti
pasoš. Poslednjih šest godina nije izlazio iz zemlje.
n Kako ste onda za italijanski list „Korijere de la sera" izjavili da je
Radovan boravio u Italiji?
- Njihov novinar me je na konferenciji za novinare pitao da li je tačno da je
Radovan putovao po Evropi. Odgovorio sam da ne znam da li je putovao, ali da mi
je pričao da je oduševljen Venecijom. I to sam mu rekao kroz smeh. Onda me je
novinar pitao za koga je navijao, a ja sam kazao za Lacio zato što su tamo
igrali Siniša Mihajlović i Dejan Stanković. A kada su prešli u Inter, postao je
njihov navijač. I to je sve što sam zaista rekao.
n Deo javnosti, ali i tužilaštvo i policija sumnjaju u vašu priču jer misle da
na ovaj način hoćete da prikrijete prave jatake?
- Ako misle da je tako, neka istražuju! Uostalom, oni su uzeli njegov mobilni
telefon, koji su verovatno veštačili, imaju svaku poruku. I mogu jasno da vide
šta je istina, šta nije.
S. VOJINOVIĆ
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=43303§ionId=37
