Политика условљавања
Држава неспремна за дипломатски сукоб Утицај САД и ЕУ не био тако велики да постоји национални консензус, макар око основних државних питања Чедомир Антић Историчар Чедомир Антић, који ће ускоро бранити докторску тезу на тему британско–српских односа кроз историју, на питање да ли последњу изјаву британског амбасадора Стивена Вордсворта треба схватити као препоруку или притисак одговара: „Да имамо озбиљну и промишљену дугорочну политику према Косову и Метохији рекао бих да је реч о притиску. Пошто то није случај, сматрам да је реч о недовољно одмереној препоруци”. Да ли су у дипломатској пракси уобичајени овакви притисци и мешања амбасадора? Нажалост, мислим да су уобичајени. Статус међународне независности неке државе може се поредити са демократским правима сваког грађанина. У теорији свима су права иста, у пракси богати и моћни воде главну реч, која је често пресудна, а понекад и једина. Према којим државама се примењују такве методе и да ли оне увек дају резултат? По правилу према слабим и економски или политички зависним. Утицај амбасадора САД и држава ЕУ у Србији имао је различит значај током протеклих осам година, свакако никада није био толико велики као што је рецимо био утицај првог амбасадора САД у Кабулу после 2001. године. Ипак, утицај на Србију не био тако велики да постоји национални консензус макар око основних националних и државних питања. Историја британско-српских односа је богата, како бисте оценили садашњи ниво дипломатске билатералне комуникације? Историја српско–британских односа је пре свега изузетно бурна. Упркос распрострањеном уверењу о ненаклоности Велике Британије према Србији током протекле две деценије, рекао бих да и поред некадашњег савезништва, прагматичан и негативан став Лондона према Србији представља константу која није мотивисана идеологијом, културним разликама или неразумевањем (као што је то случај са појединим политичарима и владама других сила). Наши односи су данас свакако бољи него што је то био случај у било ком тренутку током протекле две деценије, што показује колико наша држава суштински није била спремна на дипломатски сукоб због признања независности КиМ. Сличан притисак смо трпели када је тражено да повучемо тужбе против земаља-чланица НАТО које су бомбардовале СР Југославију. Током последње деценије листа притисака на Србију је све дужа. Да ли је тај метод заиста најделотворнији? Очигледно да јесте, иначе листа не би била све дужа. Наша највећа слабост је у томе што наше политичке елите, како деведесетих тако и сада, нису спремне да престану са подилажењем великим очекивањима и овешталим предрасудама широких слојева становништва. Државни и национални разлози, а не шансе за победу на следећим изборима, треба да буду водиље наших државника. Б. Митриновић [објављено: 05/08/2008.] <http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Drzava-nespremna-za-diplomatski-sukob.sr.html> http://www.politika.co.yu:8080/images/icon-print.gif <http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Drzava-nespremna-za-diplomatski-sukob.sr.html> http://www.politika.co.yu:8080/images/icon-send.gif пошаљите <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=new_review&int_itemID=50896> коментар | погледајте <http://www.politika.co.yu/index.php?lid=sr&show=rubrike&part=list_reviews&int_itemID=50896> коментаре (2) http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Drzava-nespremna-za-diplomatski-sukob.sr.html
<<attachment: image001.gif>>
<<attachment: image002.gif>>
