http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=43444§ionId=37
BANJA LUKA, 05.08.2008
Tanjug
F. Artman: Amerika i Zapad bili protiv hapsenja Karadžića
Na sve moguće načine Amerika, ali i druge sile Zapada, nastojale su da
Radovan Karadžić ne bude uhapšen i predat Haškom tribunalu, a Madlen
Olbrajt mu je nudila kao moguće lokacije za život Indiju, Srbiju, Crnu
Goru, Južnu Afriku, jednu od zemalja bivšeg Sovetskog Saveza i Grčku
Ovo je napisala, kako u današnjem broju donosi "Glas Srpske", u svojoj
knjizi "Mir i kazna" portparol bivšeg glavnog tužioca Haškog tribunala
Florens Artman.
Artmanova tvrdi da je Karadžić odbio tu ponudu Olbrajtove, ali i da je s
njim prvi put o uslovima za predaju Haškom tribunalu u ime SAD 1996.
godine razgovarao američki vojni obaveštajac Bil Stojbner.
"Stojbner predlaže Karadžiću zaštitu i mogućnost da se skloni u jednu od
baza NATO, gde bi mogao da priprema odbranu. Tokom pregovora Amerikanac
poziva na Pale i predsednika suda Italijana Antonija Kasezea, koji se
sreće sa Karadžićem i ubeđuje ga da sud nije antisrpski, piše Artmanova.
Ona dalje navodi da je Karadžić odustao od predaje, zbog čega Vašington
17. juna 1996. godine Slobodanu Miloševiću šalje Ričarda Holbruka, koji
treba da izdejstvuje Karadžićevo povlačenje iz političkog života, a
nikako predaju Hagu.
"Holbruk želi da Karadžić napusti Bosnu. Zašto ga ne pošaljete njegovoj
majci i bratu krijumčaru u njegovo rodno selo u Crnoj Gori" rekao je
Holbruk za vreme rasprave.
Međutim, prema Artmanovoj knjizi, niko u dvorani nije u stanju da
zahteva od Karadžića da tiho ode. Karadžić ne želi da napusti Bosnu i
rukovođenje svojom strankom", navodi Artmanova.
Dodaje da Karadžić nije hteo da se povuče i da je ostao na Palama, zbog
čega je SDS u opasnosti da bude zabranjena.
Napokon se postiže sporazum. Milošević helikopterom šalje šefa svojih
tajnih službi Jovicu Stanišića na Pale da dobije Karadžićev potpis.
Snage NATO čekaju da ga otprate do kuće optuženog koji potpisuje
dokument. Sporazum je predviđao da Karadžić potpuno nestane iz
političkog života, a u zamenu SDS će učestvovati na izborima. Kada je
dobio konačan tekst sporazuma, Holbruk je izjavio: Dobro, SDS ide na
izbore, a za Karadžića Hag više ne postoji, citira Artmanova Aleksu
Buhu, koji je bio na pregovorima u Beogradu.
Dalje navodi da je Ratko Mladić 17. marta 1997. godine napustio BiH, dok
je Karadžić ostao na Palama i davao intervjuue, što je jako iritiralo SAD.
Madlen Olbrajt se 31. maja 1997. godine sreće u Banja Luci sa Biljanom
Plavšić i od nje traži da ubedi Karadžića da napusti BiH i ode u daleki
egzil, kao alternativu procesu pred Haškim tribunalom.
Karadžić je odbio, piše Artmanova u svojoj knjizi i navodi dalje da je
nekadašnji komandant NATO za Evropu Vesli Klark u leto 1997. godine
rekao tadašnjem tužiocu Luiz Arbur da će Karadžić ako bude prebačen u
Hag reći da je postignut sporazum u Dejtonu s američkim državnim
sekretarom Vorenom Kristoferom da ne bude izručen Hagu. Arburova želi da
sazna da li je to istina, Klark demantuje, ali ne objašnjava zašto bi
Karadžić baš tako rekao, piše Artman, a prenosi u sutrašnjem broju "Glas
Srpske".
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
