Stezanje obruča oko Srbije <http://www.glas-javnosti.co.yu/pismo/37019/stezanje-obruca-oko-srbije>
Iako je veleizdajničkim postupkom aktuelne vlasti uhapšen doktor Radovan Karadžić, obruč oko Srbije se sve više steže. Od Beograda se traži da odustane od namere da ispita legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Šef Unmika Lamberto Zanijer u Beogradu potura priču o dobrosusedstvu. Nemački ministar za Evropu, Ginter Gloser, otvoreno je rekao da Srbija mora da prizna Kosovo da bi bila primljena u EU. Evropski zvaničnici otvoreno traže da Srbija promeni politiku prema „nezavisnom“ Kosovu. Srbijom vladaju, kako reče advokat Radovana Karadžića, izdajnici i oni ne mogu da vide istinu jer su plaćeni za to i tako vaspitani. Zato nije čudo što su, umesto prekida svih diplomatskih odnosa sa zemljama koja priznaju nezavisnost Kosmeta, oni čak povratili ambasadore. Ministar odbrane Srbije smatra da smo hapšenjem Radovana Karadžića „preskočili stepenik do EU“, čitav front anti-Srba traži da se uhvati i Ratko Mladić. Jedna od najvećih srpskih izdaja je završena i sukobi će tek da počnu. Patriotske snage se moraju pre svega boriti na taj način što će sprečavati sahranjivanje istine o uništavanju i sahranjivanju srpskog naroda. Ovaj sraman čin hapšenja ima i svoju dobru stranu. Radovan će moći svetu da kaže istinu, ukoliko ga prethodno ne ubiju kao Miloševića, tako da ćemo imati makar duhovnu moć nad zlikovcima. Dvosmerna saradnja sa Hagom ide tako da svi oni koji su komadali Srbiju i ubijali Srbe idu na slobodu, a svi koji su im se suprotstavljali u grob ili tamnicu. Koljači Haradinaj i Orić su oslobođeni. Da li zato što sud nije u mogućnosti da dođe do dokaza? A Šešelj koji je nevin tamo je već šestu godinu, a ne mogu mu pronaći nikakvu krivicu. Radovan Karadžić je stvorio Republiku Srpsku, jedinu državu srpskog naroda. Radovan je sprečio da Srbi treći put u 20. veku budu zatečeni na spavanju i genocidno satrveni. Karadžić je želeo i tražio bilo kakvo zajedničko rešenje u pregovorima sa Alijom Izetbegovićem, ali muslimani su to odbijali uz podršku Amerikanaca i Evrope. „Muslimani su krivi za rat, želeli su da dominiraju Bosnom“ - govorio je Karadžić. „Mi Srbi smo hteli da nastavimo život u kakvoj-takvoj Jugoslaviji, drugi to nisu hteli da nam dozvole. I onda nam nije preostalo ništa drugo nego da se borimo za goli opstanak“. To je istina koju bi naši anti-Srbi trebalo da znaju, ali ko će ih u to ubediti kada aktuelna vlast zabranjuje da se o srpskim žrtvama u Srbiji govori. To je zabranjena tema, to je velikosrpski nacionalizam, to je antievropejstvo, zaostavština bivšeg režima. Sve se može oprostiti, samo borba za Srpstvo ne. Ispod njihove tzv. demokratije krije se Damaklov mač, koji im se mora oteti. Veliko slavlje na ulicama muslimanskog Sarajeva na najbolji način kazuje za čiji račun je ovaj sraman čin izveden. Slavili su omladinci koji su za vreme rata bili u pelenama ili kratkim pantolonicama. Sve je tamo vaspitano u antisrpskom duhu, jer Haris Silajdžić i ovih dana kazuje: „Iako je Karadžić uhapšen, a Milošević mrtav, njihov projekat u Bosni je još živ“. Dragan Đurić Inđija http://www.glas-javnosti.co.yu/
