Literaturnaya Gazeta, list koji je 1830. osnovao Puskin, a u kojem je Solzenjicin prvi put objavio "Arhipelag Gulag":
Aleksandar Mitic Kompromis sa nasilnikom <http://www.nspm.org.yu/slike_2007/amitic.jpg> Aleksandar Mitic, direktor projekta «Kosovski kompromis», odgovara na pitanja «Literaturne gazete» – Da li je odluka EU u vezi sa proglašenjem nezavisnosti Kosova po vama bila neizbežna i politicki programirana? – EU je izrežirala proces odredivanja statusa Kosova. Stav EU unapred je bio odreden imenovanjem Martija Ahtisarija za specijalnog izaslanika Generalnog sekretara UN na Kosovu pod pritiskom Brisela i Vašingtona. Iako je bilo poznato da je naklonjen jednoj strani, izabran je u cilju izvršenja konkretnog zadataka – da dovede do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije. – Pre dve godine pitanje statusa Kosova navodno je bilo odvojeno od pitanja procesa ulaska Srbije u EU. Po svemu sudeci, Srbija je dužna da plati za stupanje u EU odustajanjem od Kosova? – Razdvajanje ta dva pitanja moguce je samo na papiru. U suštini, ona su jako povezana. Da bismo se uverili u to, dovoljno je samo pogledati tok pregovora izmedu Srbije i EU. To je zašecerena gorka tableta, i Srbi se primoravaju da je progutaju. – Da li se slažete sa komesarom EU, Olijem Renom, koji je rekao da odredivanje kosovskog statusa zatvara poslednju stranicu tragicne istorije raspada Jugoslavije i otvara novu dinamiku za evropsku buducnost Balkana? – Nasilna predaja Kosova poslednja je stranica raspada Jugoslavije i novi zaokret u destabilizaciji Balkana. Samoproglašenje nezavisnosti Kosova razilazi se sa svim medunarodnim pravnim normama, kako sa Rezolucijom UN, i Helsinškim aktom, tako i sa srpskim Ustavom. To je u suštini nelegalan put koji ne može da doprinese stabilizaciji. Nasilna rešenja nikada nisu realna. – Medutim, EU tvrdi kako je Kosovo jedinstven slucaj, sui generis, koji ne odgovara nikakvim medunarodnim normama... – Ovo je najapsurdnija teza u vezi sa Kosovom, ona je istovremeno i besmislena i opasna. Zašto su Albanci jedinstven narod u svetu kojem je dato pravo da otme teritoriju jednoj suverenoj zemlji? Ovo je za Brisel i Vašington jedinstven slucaj, ali 1999. godine u svetu je bilo 40 konflikata i hiljade ubijenih. Zašto nijedan od tih konflikata nije dobio jedinstven status i nije povukao za sobom teritorijalnu podelu. – Kakav je Vaš odnos prema procesu stvaranja novih malih država u Evropi, kao što je, recimo, Crna Gora, gde je više od polovine radno sposobnih bez posla? Da li su takve države sposobne za život? – SAD i EU otvorili su Pandorinu kutiju objavljivanjem nezavisnosti Kosova. Virus separatizma vec je raširio krila. Nacionalisti ce snažno iskoristiti kosovski primer. Tu je i ultranacionalisticki projekat kosovskih Albanaca – stvaranje Velike Albanije... – Vi misite da je njihov cilj Velika Albanija? – Oni sanjaju o tome! Pitanje je samo da li ce biti u stanju da realizuju svoje planove. Oni konstantno rade u tom pravcu. – Da li proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja deo strategije SAD na putu do Crnog mora i jacanja kontrole nad Bliskim Istokom? – Jasno je da stvaranje najvece americke vojne baze u Evropi «Bondstil» na teritoriji Kosova nije slucajan splet okolnosti. To je cvrsta strateška pozicija koja omogucava kontrolu kljucnih koridora: energetskih i transportnih, kao i akvatorija Sredozemnog, Crnog mora i Bliskog Istoka. Ne smemo zaboraviti da Ahtisarijev plan direktno ukazuje na to da je NATO najviša vlast na Kosovu. Gradanska kontrola NATO delovanja nije cak ni predvidena. NATO iza zidova «Bondstila» može da radi šta god mu padne na pamet, niko nema kontrolu nad njim. Ne nazivaju Kosovo uzalud «NATO kraljevstvom». Na primer, NATO odluka da trenira vojsku Kosova nije predvidena nijednim sporazumom. – Kosovo vec šalje svoje ambasadore u zemlje koje su priznale njegovu nezavisnost. Koga oni predstavljaju? – Samo kosovske Albance. Ali ne i kosovske Srbe. Kosovo su priznale samo 43 zemlje, vecinom su to NATO zemlje. Ostale zemlje veoma dobro razumeju opasnost posledica ovakvog koraka. – Vi radite na projektu kompromisa na Kosovu. Kakav je kompromis prihvatljiv za Srbiju? – Postoji nekoliko varijanti. Ako kosovski Srbi i Albanci ne mogu da žive zajedno, oni mogu da žive jedni pored drugih. Treba se vratiti na kolosek UN. Ne mogu da zamislim kako Francuzi ili Nemci priznaju svoju grešku, ali teško mi je da zamislim i to da Rusi ili Kinezi odstupe od svojih pozicija. Medutim, pronalaženje kompromisa u UN predstavlja jedini realan put. Jedno je nesumnjivo, a to je da je status Kosova moguce odrediti samo uz pomoc pregovora, a ne nametanjem silom. – Kako se vi odnosite prema ispovesti bivše tužiteljke Haškog tribunala, Karle del Ponte, u vezi sa logorima i vadenjem organa Srbima u cilju transplatacije? U svojoj knjizi ona priznaje da nije mogla pokrenuti istragu, s obzirom na to da su tragovi vodili do vladajuceg politickog vrha kosovskih Albanaca... Postoji li nada da ce zlocinci biti kažnjeni? – Haški tribunal nikada nije bio objektivan. Albanske politicare i vojnike je oslobadao, bez obzira na nesporne dokaze zlocina koje su pocinili. Osam godina cutanja Karle del Ponte od momenta pocinjenih zlocina do njihovih objavljivanja samo po sebi je skandalozno. To samo dokazuje koliko je sumnjiv moral svih onih koji stoje iza haškog pravosuda. Zlocinci su na poklon dobili nezavisnu državu, i zvanje demokrata i reformatora. Separatista i narkodiler, Hašim Taci, poznat po nadimku Zmija, proglašen je demokratom i reformatorom. Svedoci zlocina su fizicki eliminisani pred ocima tribunala. Zastrašivane su cak i sudije tribunala! Mogu li Srbi da pristanu na «silovanje» svoje domovine?! Kažem «silovanje», drugacije to što se desilo ne mogu da nazovem. Radio sam kao reporter za vreme rata i sve sam video svojim ocima. – Kako Srbi ocenjuju stav Rusije? – Principijelan stav Rusije kao podrška normama medunarodnog prava nije važan samo za Srbe, vec i za medunarodni pravni poredak. Srbi su zahvalni Rusiji za sve što je ona ucinila i cini poslednjih godina. Ali, ponavljam, stav Rusije predstavlja zaštitu citavog medunarodnog pravnog poretka. – Medutim, u Srbiji postoje i oni koji smatraju da od Kosova treba odustati, takozvani evroentuzijasti... – To je samo pet procenata glasackog tela, ostali se protive otcepljenju. U stvari, mišljenja se ne razilaze kada je u pitanju odvajanje Kosova, vec po pitanju politike Evropske Unije. Jedni govore: «Idite do vraga! Opljackali ste nas i nastavljate da nas pljackate!» Drugi misle: «Vaše otimanje nam je odvratno, ali možemo da pokušamo da nademo neki dogovor!» Ali cak i najveci proevropski entuzijasti nikada nece reci: «Hvala EU za to što nas je silovala!» Srbi to nikada nece zaboraviti. – Kakva je u tom kontekstu perspektiva ulaska Srbije u EU? – Postoji samo jedna perspektiva – ulazak Srbije u Evropsku Uniju kao jedinstvene države, ukljucujuci i Kosovo. Nijedna od politickih partija ne razmatra drugaciji put. Za Srbe on ne postoji. Razgovarala: Anja Vedenskaja, Brisel http://www.lgz.ru/article/id=5268 <http://www.lgz.ru/article/id=5268&top=26&ui=1217412030062&r=607> &top=26&ui=1217412030062&r=607 __,_._,___
