frankfurtske VESTI, 26.avgust 2008.
KOMENTAR
POP ĆIRA I POP SPIRA
Srpske vladike, izgleda, više nemaju strpljenja da sačekaju trenutak odlaska
patrijarha Pavla u carstvo nebesko. Želja za vlašću jača je i od činjenice
da nezapamćeni skandal u Visokim Dečanima urušava i ono malo autoriteta koji
je na kontu SPC ostao otkad je živi svetac dopao bolesničke postelje.
Dugo skrivan pod tepisima beogradske Patrijaršije, sukob među najvišim
crkvenim velikodostojnicima je buknuo svom silinom. Rukavice su skinute,
oružje se ne bira, a na vatru sujete doliveno je ulje političkih razmirica.
Zato i ne čudi što umesto reči mudrosti iz usta vladika slušamo optužbe i
što u svetinjama sevaju pesnice.
Šta se dešavalo prethodnih dana i kako je počeo rasplet žestokog sukoba
episkopa raško-prizrenskog Artemija i njegovog podređenog, vladike
Teodosija? Prvi je odlučio da smeni neposlušnog dečanskog igumana, na šta po
crkvenim propisima ima pravo, što je bio vrhunac dugogodišnjeg tinjajućeg
sukoba.
Međutim, po sistemu "ustani, kume, da sedne sviračeva majka", umešao se
Sinod (čitaj: mitropolit Amfilohije) i otvoreno stao na Teodosijevu stranu.
Bez obzira što je iguman svoje monahe nahuškao na pratnju vladike u nameri
da smenu spreči po svaku cenu.
Ko je u celoj priči u pravu više i nije tako bitno. Bruka se dogodila, sa
srpskom crkvom ispiraće usta svaka šuša, pogotovo oni koji bi najradije da
pravoslavlje, "zatucanu, šovinističku i antievropsku veru" po mogućstvu
zatru. Na današnjoj sednici Svetog arhijerejskog sinoda, da je razuma,
smirile bi se strasti, ali na žalost nezvanične najave govore drugačije.
Sramotni incident je već naneo neprocenjivu štetu, a narod je već sve
okrenuo na sprdnju, poredeći ratoborne sveštenike sa "vaterpolo bokserima"
Šefikom i Šapićem.
Pozivajući se na svoju autonomiju, crkva odbija da bilo kome, sem Bogu,
položi račune. Problem je što je i narod, zbog koga crkva i postoji, postao
zadnja rupa na svirali: ćuti, plaćaj sahrane i krštenja i ne mešaj se u
visoku politiku. Ima "gore" ko da misli umesto tebe, narode moj.
Vaša visoka preosveštenstva, ako već ne poštujete jedni druge, poštujte bar
narod koji puni hramove i u vama vidi duhovne uzore. Ne srozavajte se na
nivo političara koji su očigledno postali vaši moralni uzori, a sada mudro
ćute i čekaju priliku kada ćete im opet zatrebati u nekoj predizbornoj
kampanji.
"Šta je sve vreme ljudsko do jedan talas što okvasi pesak na obali, pa se
pokaja što ostavi jezero jer presahnu?", govorio je mudri vladika Nikolaj
Velimirović.
Nije ni sanjao da će doći vreme kad će upozorenje da se uzvišena misija ne
zaboravi radi zemaljskih stvari biti upućeno i njegovim naslednicima.
Piše: Milan Jovanović
