NATO zatražio od Rusije da poništi priznanje Južne Osetije i Abhazije, odgovor Moskve:
Prvo ukinite „držav u Kosovo“! Gruzija najavila svođenje diplomatskih odnosa sa Rusijom na minimum. Evropska unija sprema samit na kome će korigovati svoje odnose sa Moskvom. Obično ratoborni šef britanske diplomatije Dejvid Miliband ipak pomirljiv: „Bilo bi kontraproduktivno ići na izolaciju Rusije“ NATO je juče u svom saopštenju pozvao Rusiju da preispita odluku o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije. Na tu vest odmah je reagovao stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin izjavom „da je to nemoguće“. Kao odgovor, on je pozvao zemlje Alijanse da preispitaju svoju odluku o priznanju Kosova. „Pozivam države NATO da ponište i preispitaju svoje odluke o priznanju nezavisnosti Kosova, u suprotnom, to će dovesti u sumnju mirotvornu operaciju NATO na Balkanu“, rekao je Rogozin RIA Novostima. Komentarišući jučerašnju izjavu Saveta NATO na nivou ambasadora, kojom su pozvali Rusiju da preispita odluku o priznanju Južne Osetije i Abhazije, Rogozin je rekao da Alijansa „treba da shvati da je to nova politička realnost“. On je rekao da je Alijansa trebalo na samom početku gruzijske agresije da je osudi. Umesto toga, dodao je on, bila je blokirana inicijativa Rusije za održavanje vanrednog zasedanja Saveta Rusija - NATO o Južnoj Osetiji. Sakašvili ni dan van Gruzije Gruzija je povukla diplomatsko osoblje iz Moskve, osim dvojice diplomata, posle odluke Rusije da prizna dve otcepljene gruzijske autonomije, saopštila je šefica gruzijske diplomatije Ekaterina Tkešelašvili. „Odlučili smo da povučemo naše diplomate iz ambasade u Moskvi, ali će dvojica ostati“, rekla je Tkešelašvili. Gruzijski ministar za reintegraciju Temur Jakobašvili izjavio je Rojtersu da Gruzija „u ovoj fazi ne razmatra ukidanje diplomatskih odnosa s Moskvom“. „Smanjujemo broj diplomata u ambasadi, ali će neki ostati pošto mnogo Gruzina živi u Rusiji“, rekao je Jakobašvili. Gruzijski parlament sutra će održati sednicu na kojoj će raspravljati o diplomatskim odnosima s Rusijom. Gruzija je povukla svog ambasadora u Moskvi prošlog meseca, pošto je Rusija poslala borbene avione u gruzijski vazdušni prostor, naveo je Rojters. Ruski predsednik Dmitrij Medvedjev potpisao je juče ukaz o priznanju nezavisnosti gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije. Ruski parlament je dan ranije zatražio od šefa države da prizna Južnu Osetiju i Abhaziju. TRKA SA VREMENOM Ruski državni vrh naložio je Ministarstvu inostranih poslova da u najkraćem mogućem roku pripremi za potpisivanje sporazume o saradnji, prijateljstvu i uzajamnoj pomoći sa Južnom Osetijom i Abhazijom kao nezavisnim državama. Moskva, očito, žuri sa ovim dokumentima jer želi da oni stupe na snagu pre nego što SAD i NATO nagomilaju trupe u Gruziji. VEĆA CENA ZA RUSIJU KIJEV - Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Miliband izjavio je da na ruskom predsedniku Dmitriju Medvedjevu leži velika odgovornost da ne započne novi hladni rat, koji Zapad ne želi, prenosi Tanjug. „Rusija se nije pomirila s novom mapom ovog novog regiona... Mi ne želimo novi hladni rat i on (Medvedjev) ima veliku odgovornost da ga ne započne“, rekao je Miliband, obraćajući se grupi studenata u Kijevu. „Potrebno je da podignemo cenu za Rusiju zbog zanemarivanja odgovornosti“, rekao je Miliband i dodao da će uslediti konferencijski poziv u kome će učestvovati ministri G7, preneo je Rojters. „Potrebno je da preispitamo prirodu, dubinu i širinu odnosa (sa Rusijom)“, istakao je šef britanske diplomatije. Velika Britanija je među državama koje su osudile odluku Rusije da prizna otcepljene gruzijske autonomije Južnu Osetiju i Abhaziju, a Miliband se ranije založio za uspostavljanje međunarodne koalicije koja bi se protiv takve odluke borila, navela je britanska agencija. Gruzija će svesti međudržavne odnose sa Rusijom na minimum, izjavio je juče državni ministar Gruzije za reintegraciju Timur Jakobšvili. On je, međutim, dodao: „Ali, imajući u vidu da u Rusiji živi veliki broj Gruzijaca, takve odluke možda i neće biti. Želimo da postupimo civilizovano i da se ne bacamo kamenjem“, rekao je Jakobšvili. Iz Gruzije stižu, takođe, informacije da je predsednik Mihail Sakašvili u telefonskim kontaktima sa zapadnim državnicima, ali da zbog ukupne situacije „ni na jedan dan“ ne sme da napušta zemlju. O pitanju internacionalizacije mirovnih kontingenata samostalno će odlučivati suverene države Južna Osetija i Abhazija, bez čije saglasnosti ne može biti stranih mirovnjaka na njihovoj teritoriji, izjavio je juče stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin, izražavajući uverenje da one na svojoj teritoriji žele ruske mirovnjake, prenosi Tanjug. Rogozin: Abhazija je država! Istovremeno, kako je rekao, ukoliko bi zemlje NATO odlučile da, na strani Tbilsija, napadnu Južnu Osetiju i Abhaziju, to bi značilo objavljivanje rata Rusiji. „Ja u to ne verujem, mislim da je to prosto apsurd“, rekao je Rogozin. Prema njegovim rečima, sada Južna Osetija i Abhazija, čiju je nezavisnost Rusija juče priznala, „imaju pravo da samostalno odluče ko je njihov vojni saveznik, s kim žele da zaključe sporazum o kolektivnoj bezbednosti, čije baze žele da vide na svojoj teritoriji radi zaštite bezbednosti i suvereniteta“. Rogozin je u intervjuu dnevniku Vremja novostej rekao da će se pitanje stranih mirovnjaka na teritoriji tih otcepljenih gruzijskih autonomija „sada ticati i odnosa Abhaizje, Južne Osetije i Rusije“, pa je to sada i pitanje Rusije. „Mi ne vidimo nikoga ko bi mogao da rizikuje život svojih vojnika radi zaštite civilnog stanovništva Abhazije i Južne Osetije“, rekao je on, dodavši da je Rusija „praktično postupila“ u okviru „šestog principa“ iz plana Medvedjev-Sarkozi i „našla svoja rešenja za osiguranje bezbednosti Abhazije i Južne Osetije“. „Pozivamo naše zapadne partnere da učine isto - priznaju objektivnu realnost koja je nastala zahvaljujući gospodinu (predsedniku Gruzije Mihailu) Sakašviliju i njegovom idiotizmu“, rekao je Rogozin. Prema njegovim rečima, NATO je odbio da moralno-politički podrži Rusiju u borbi protiv agresije, pa će pitanja koja su spadala u „partnerstvo“ biti zamrznuta i uzeta je polugodišnja pauza u odnosima. Merama prema NATO, „koje se mogu smatrati usvojenim“, biće sačuvana perspektiva obnavljanja odnosa, rekao je Rogozin, naglasivši da je zadržana saradnja u strateškim pitanjima, kao što je borba protiv talibana u Avganistanu. Prema rečima ruskog diplomate, tamo bi, u suprotnom, „za pola godine bio novi Vijetnam“, a saradnja oko Avganistana bi mogla biti zamrznuta samo u slučaju „potpuno neadekvatnih akcija NATO posle priznanja Južne Osetije i Abhazije od Rusije“. Bez obzira na pogoršanje odnosa između Rusije i Alijanse, Stalno predstavništvo Rusije nastaviće da funkcioniše u Briselu i biće nastavljen politički dijalog, rekao je stalni predstavnik Rusije pri NATO. Odgovarajući na kritike zapadnih zemalja zbog priznanja otcepljenih gruzijskih autonomija, Rogozin je rekao da su zemlje Evropske unije i NATO uglavnom priznale nezavisnost Kosova i da posle toga nemaju moralno pravo da kritikuju Rusiju za „osnovana dejstva prema Abhaziji i Južnoj Osetiji“. Priznanjem je pokazano da Rusija nikoga ne namerava da anektira, već da misli o bezbednosti te dve republike i njihovog stanovništva, koje je u ogromnoj većini sa ruskim državljanstvom, rekao je ruski diplomata za Vremja novostej. U razgovoru sa Komsomolku, Rogozin je rekao da je NATO suverenu Srbiju bombardovao duže od mesec dana a da nikakve svoje sunarodnike nije štitio. Kušner: Moskva cilja i Krim Posle Gruzije, na meti Rusije mogle bi da se nađu i druge susedne zemlje, kao što su Ukrajina i Moldavija, upozorio je danas francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner, čija zemlja predsedava Evropskom unijom, prenosi Tanjug. Kušner je u intervjuu radiju Evropa 1 ocenio da nije nemoguće da će Rusija od sada da se opredeli za sukob sa Zapadom, pre nego za saradnju, preneo je Rojters. „Ponavljam, to je veoma opasno, može se pretpostaviti da Rusija ima i druge ciljeve, naročito Krim, Ukrajinu i Moldaviju“, rekao je on. Povodom sastanka EU, u ponedeljak, na kome će biti reči o odgovoru Unije na gruzijsku krizu, Kušner je rekao da će „dvadeset sedmorica“ sigurno reagovati. „EU ima 27 zemalja, 500 miliona ljudi, privredna je sila, i ona mora da uradi nešto da bi se zaustavila kriza i kako bi se pregovorima pronašlo političko rešenje“, zaključio je francuski ministar spoljnih poslova. http://www.glas-javnosti.co.yu/
